POEZIJASCG -

[lepa_S]

31.01.10
STIH DANA

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА


Или: даљина као зла судбина
-сину Срећку Д. Пауновићу


Одавно, када сам и ја дечак био,
једног Дечака у себи сам снио:
ни себи ни Њему тада не видех лица,
на њих већ беше слетела птица:

црна... очи нам је искљувала:
прво мени... потом Њему... и тама је пала...
и она је на нашим лицима пировала
док од њих није само сенка остала.

И сада често пожелим да видим Дечака:
лице из својих дечачких снова...
и тако, жеља ме однесе у дубине мрака

а тамо је она-жеља-пуста а нада јалова:
у моју стварност, у којој царује даљина
-као судбина, зла... која ми је узела Сина.

Дуле Р. Пауновић
_________________
Docekaj me osmehom... ...