POEZIJASCG -

[lepa_S]

16.02.2010.

ДИВЉЕ СРЦЕ-Стојанка СЕКА Закић
Срце лупа
Срце удара
Срце дивља

Дајем ти
Своје дивље срце
Прими га
Због тебе је подивљало
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

17.02.2010.

ЈОШ ЈЕДНО ПРОЛЕЋЕ-Латинка Ђорђевић

Савијам живот
брже од ветра,
чувајући љубоморно
сећања дубоко
у грудима сакривена.

Корачам гордо
кроз прах светлости,
мраморном душом
од заборава
бежећи.

Дајте ми само
још једно пролеће,
да олистам у врт
зумбула и љубичице.
Ватром мојих зеница
да испијам росу
са твог лица,
лица нарциса.

Да пројездим
модрим небом,
са пчелама
где још липа цвета,
и очима
где се љуби река.

Дајте ми
још само једно пролеће
на ћилиму праскозорја
да растргнем гнев
у жар свитања.
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

PESMA NEDELJE:

ZEMLJA �UDA-Spasoje Ž. Milovanoviæ


ljubav je pobegla
u zemlju èuda
u poreĂ°ane karte po stolu
i molitvu

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleĂ°eno jezero

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere

ovde si tek
upuæena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na Ĺľivot
presude se donose
tvojim treptajem

hteo bih da je sve ovo
kao Ĺľivot spomenut
da zaista ne znamo
taèno na èemu smo

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj Ĺľivot spomenut
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

18.02.2010.

NAJDRAŽOJ ZVEZDI NA NEBU(Stankoviæ-Anðelkoviæ Slavici)-Lepa Simiæ

Razapeta u bol
oseæam te
na smrznutim usnama!

A volela si… kad se smejem
i Ĺľelela si za mene
jedno mesto iz snova.
Tvoja velikodušnost
bila je bezgranièna…

Kako je istina surova i gorka…
Nakon svih godna…
Ah, ta sudbina!

Umorne mi oèi
u nebo zabodene…
I nije više ono tako daleko
kad znam da si tamo.

Tvoj prerani odlazak govori;
da je Ĺľivot
kao trenutni bljesak na suncu!

Srešæemo se opet…
Jedino vreme nema
poèetak i kraj!

�esto mi dodješ u san, nasmejana
…da se duša izbavi od tuge!

A kad se probudim
udiišem vazduh duboko
da bih te preko mene oĹľivela.

Moja pitanja u grudvu sabijena
kao crne noæi vrte se u krug…
Zašto baš ti, zašto baš ti?

Dok tvoj veèni san cveta
u nekom oblaku iznad nas,
ja u svom bolu, preslušavam
one naše melodije stare…

Ne vidim te,
ali znam da si tu…
Andeli ne idu daleko-
uvek su nad nama
paze i èuvaju nas…

U mom srcu živeæeš zauvek!
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

20.02.2010.

Шта сам ти ја?-Милисав Ђурић


Да ли сам само бљесак олује
ил` прва кап што на длан ти паде,
умилан дашак што косу ти дира,
голица срце препуно наде?

Или сам можда љубави сјај
пожуда у оку твом,
на уснама име, страст,
безобразан поглед
што прави ти лом?

Малени кристал јутарње росе
на грудима твојим,
опојан мирис парфема
већ предодређен
ту да постојим…
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

21.02.2010.

IMA DANA-Gordana Kneževiæ

ima dana kada bih se rado
dala mladim vukovima

…u ponoæ izmeðu dva vriska u meni…

ima dana kada mirišem na kroasane
noæ i vrelo kestenje

…a ljubav gladuje…

i slutim prelidijume tvojih reèi
zarðalih na kiši

i æutanje tvoje ponekad slutim

i tvoje ledene prste
što cvile oko mojih zglobova

pa te mahnito grlim
mirisom zumbula u bokalu

…a oèi me izdaju…
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

22.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

Прошло је лето-Слободан Ганић

Прошло је лето са укусом соли,
прозорска окна јесен кишом влажи,
лудо срце куне ме и моли :
тражи је , тражи је , тражи…

Из сна ме буди , на пут ме спрема
шта ти је лудо , шта те мучи кажи
кад од ње више ни помена нема
а оно тихо да га једва чујем:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Враћам се тамо где смо ноћас били,
тражим њене стопе у песку на плажи,
лудо срце као пашче цвили:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Прошло је много ужарених лета ,
са срцем својим ја сам још у свађи.
Стојимо сами ту на крају света ,
а оно вапи нађи је ,нађи је ,нађи…
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

24.02.2010.

GENETSKI ALGORITAM-Ratka Bogdan

Tako kodeks genoma
preslikava bogojavljenje
u zenicama
i priziva potomke
na trokratno kupanje
u deltama od pamtiveka
a beli golub
poruku nosi izabranima
o produĹľenju vrsta
i spasenja.
Mudrost putuje
od usta na usta
kao poljubac sa neba
do preobraĹľenja.
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

25.02.2010.

ПОСТАНИ ПЕСНИК-Александра Пејић

Напиши слово,
ослови реч!
Па за њом ново,
знаћеш га, већ!

У венчић речи
уплети стих
и малу строфу
сложи од њих!
У гнезду рима
свиће се дело
јаче од жеља,
храбро и смело!
И ти се склупчај
у свежањ рима!
У сваком слову
нека те има!
И твојих снова
и живе маште
и малих тајни
бакине баште!
Змаја на ветру!
Замка од песка!
Рибица златна
нека се љеска!
…
Са песмом лети,
расти и живи!
Постани песник!
Песми се диви!
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

26.02.2010.

RO�ENDAN-Mirjana Lukiæ �aliæ

Po uranku,

tragove neprespavane noæi

ispisane tvojim imenom,

umivala sam dugo.

Obukla haljinu

samo za tebe,

kao da si tu

ovu,

koja otkriva,više nego skriva,

raspustila kosu.

Obojila sam usne

bojom soène trešnje,

stavila po neku kap parfema,

na mesta koja voliš,

skuhala kafu.

Umesto šeæera

suzama je solim,

mešam seæanjem.

Milujem crvenu ruĹľu

poklonjenu samoj sebi

jutros,

za roĂ°endan.

Crveno,

podseæa na ljubav.
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

27.02.2010.

ПЈЕСНИК И МОРЕ-Невен Милаковић Ликота

Бесмртној сјени Шарла Бодлера
Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.

Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

Stih dana i PESMA NEDELJE

Ja, Solomon-Miljojko Milojeviæ


Kad mesec pozlati vrhove gora,
podigne nivoe reka, jezera i mora
u mojoj glavi èudno pitanje se mota:
pre ovog, koliko sam imao života…

Tad drevna slika se javi:
ja, Solomon, s krunom na glavi,
star, sed i bled ko lattice, belog, svelog, krina,
umoran od svojih 700 žena i 300 konkubina…

Gavran mi slete i nemušto izusti:
“Stiže Makeda, kraljica od Sabe.
Možda su ti šanse slabe,
al pokušaj i ovakvu priliku ne pusti…
Prelepa je: crna, ljupka, nežna -ustreptala srna…

A pokloni prebogati: mnoge kamile i ati,
zlato, srebro, tamjan , zaèin, dijamanti…
Kraljevstvo joj predaleko-iza devet gora,
Arabije Južne i Crvenog mora.”

Veèe pada, al još sunce Jerusalim zari,
trešte zurle, biju talambasi, stižu njene sluge, poklisari
s puno blaga u kovèezima od sandala i kedra
i za njima moja gošæa mlada, lepršava, vedra…

Kraljica od Sabe -vatrena Makeda,
sva u zlatu, u tirkiznoj odeĹľdi od svile,
ima oèi crne, nemirne i mile…
Dok me krišom zagonetno gleda
i ništa ne pita, kao da mi dušu iz oèiju èita.

Biserne joj reèi mudre zagonetke nose,
bedra, nedra, usne, osmeh mojoj starosti prkose…
O, željo moja, èežnjo, nado, šta da radim sad!?
Posle gozbe, odmah je spopadoh, kao da sam mlad.

“Ne, ne, mudri Solomone, care stari,
ne dodiruj me!Zaboravi moje mladalaèke èari!”
“U redu-rekoh, al i ti ne diraj moje liène stvari!”
I tako dogovor pade, ali ja ne ostah bez èežnje i nade.

Kao davljenik za slamku-uhvatih se za zamku:
“Za narednu gozbu-kuvara zamolih-
da sva jela dobro zaèini i jako posoli!”
I jeli smo, pili…Ispred mene i lepe Makede fine
igrale su,svirale,pevale,ludovale moje konkubine…

Kad smo, ko što pristaje, pošli u svoje odaje,
rekoh jasno i glasno, da me èuje, dok ne ode:
“U moju odaju tri pehara hladne, biserne, vode!”
Noæ.Tišina, tama…�ekam da mi doðe sama…

Tek èas proðe i kraljica u moju odaju doðe…
Žedna, snena…Pehar zgrabi nežna ruka njena.
Uhvatih je: ”A dogovor!? Nek mi sude i dvor
i ceo svet -upadaj odmah u moj krevet!”

Dok Jerusalim pohod na Etiopiju sneva
i Davidova zvezda nebo Izrailja šara
vodili smo ljubav ko Adam i Eva
u vremena rajska predivna i stara.

Rodila je Menelika- našeg sina, svetlog lika.
Odrastao-car postao.
***
Oprosti, Sabice moja, oprosti
što ti, posle vekova mnogih, pretresam kosti.
Znam da te tvoje savršenstvo štiti- ko faraonku Nefertiti.
Znam da tvoje vatreno oko sitnim dušama prkosi
ko ponosno srce Žorž Sand i cvet joj u mašti i bujnoj kosi.

Starim, starim, a još bih da sanjarim,
bar dok ne stignem do kraja beskraja,
gde ljubav dvoje u jedno biæe spaja.
Kad èežnja starim srcem hara -šta da se radi?
Teško je biti star, a mlad… I lud sto gradi.
_________________
Docekaj me osmehom... ...