POEZIJASCG -

[lepa_S]

_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

MAJ 2010. -Bira Aleksandra Mladenoviæ

STIH DANA 31.05.2010.

ЗАВИЧАЈНИ ХЛЕБА-Aлександар Дрндаревић Сингер

- Незгодна је сине златиборска земља.
-Стриц мој стари рече, па забразди ралом.
- Каменита, тврда, много труда тражи
Не пореди је никад са земљом осталом.

Засејано, поље зрневљем пшенице
К’о под плаштом белим прекривено снегом,
Спава никло жито скривено од студи,
Чекајући сунце у њиви под брегом.

Зазлатело класје, снажни косци косе.
Снопови се тада у крстине дену.
Жетелачком песмом момци се огласе
И милују класје к’о вољену жену.

На раскршћу гувно у облаку плеве.
Вршалица стара жуто снопље гута.
Амбари се житом овршеним пуне.
Радозналу децу терају са пута.

На Ђетињи витло кремен камен врти
И од млива житног хлебно брашно твори,
А брашњави млинар тад огњиште спрема
За погачу прву ватру да разгори.

Остале су слике и мириси давни
Деца да запамте и да увек знају;
Које пренех њима кроз године прошле:
- Најлепши је хлеба у мом завичају!

© Александар Дрндаревић



30.05.2010.

PESMA NEDELJE

SOFIJA MUDROSTI MOJA- A.B.Anee




I

O, Sofija, mudrosti moja,

danju si tako mirna i èedna,

bleda kao sibirski sneg

i hladna kao led.

-


I dok ti vetar, mrsi kose,

ja uzdišem i za tobom èeznem,

zbog tvoje lepote, koja me vodi,

do neba, na beskrajnoj slobodi.

-


Da su ove ptice, ljudi

rekle bi ti sve,

kako te gledam, pogledom Å¡to ludi.

O, dušo moja, otkriæu se.

-


Vetar ti udara u grudi,

a ja bih voleo, da ih ljubim.

I evo još mi usta bride,

jer su tako skrivene i bezobrazno stidne.


-

II

O, Sofija, mudrosti moja,

i dok koraèam, polako u seni,

samo ove zvezde, to znaju,

koliko ja mislim o tebi.

-


I blaga groznica me hvata,

postaje mi vruæe oko struka,

koža mi se ježi oko vrata,

o, tako bih da me dodirne tvoja ruka.

-


Ruke mi u sumrak raširi,

da mi dah, do jutra stane,

i daj mi to, ispod haljine Å¡to viri,

da se sladim, natenane.


-

III

O, Sofija, mudrosti moja,

daj mi da te ljubim po dnu stomaka,

da te volim i sreænom èinim,

da te odvedem na vrh Himalaja,

do beskraja, do našeg malog raja.

-


(C) Anee




STIH DANA 29.05.2010.

IN MEMORAM- Arsenije Lalatoviæ

IN MEMORIAM

Juèe sam došao
Radovao se…
Danas odlazim
Takav je život…
Krug…
Iz kraja poèetak…
Na koncu konca
Trag…
In memoriam

STIH DANA 28.05.2010.

POKAJANJE-Marina Adamoviæ

Pitali su

Ko si ti

Istrošena mi je olovka

Odgovorila sam

Naoštriæemo bestidnost pa reci





Trava je zamirisala na žar granita

Opet su me zatvorili

Sunce je prestalo da diše

Reæi æu vam sve

Otvorio se ponor sa jaucima

Istèao rukopis raspet na kremenu


U redu

Vatra je tvoj poslednji odgovor

Takvu bezobzirnost još nismo èuli

Na vešala

Na lomaèu

Na dno mravinjaka

Hvala

Nisam oèekivala ovo milosrdje

VN:F [1.9.1_1087]
STIH DANA 27.05.2010.

MESEC-Rada Lugumerski

DANA KAD JE BOMBARDOVAN MESEC
NA ZEMLJI JE BILO MIRNO.
IZBEÈISMO SE, GLEDEÆ U NEBO.

ON SE JADNIÈAK NEKAKO ZAKRIVIO
I SENKA MU NE BEŠE OBIÈNA,
KAO DA SE PROSUO.

VIDESMO STRAH OD SOPSTVENOG
LIKA U MESEÈEVOM OKU.

ON SE UPLAÅ I NAS
I PADE U AMBIS!

(C) Rada Lugumerski

STIH DANA 26.05.2010.

SAT-Miro Beribaka

Pijesak se sljeva
u donju komoru,
uz zaglušujuæu buku
svjetova spoljnih.
Srce pjeva
ritmom tam-tama,
sam sebi stežem ruku!
Da zatvorim krug…

Radujem se sa strahom,
svakom svanuæu,
plaæam ga sa dva nova dana,
otmjeno i galantno,
da ne bih, sa uzdahom
u trnu nestao,
da me ne ubije, bol starih rana!
Da me leptiri ne odnesu…

K’o djeèak mladjani
prvom brijanju,
nestrpljivo, raduju se noæi
svanula jutra,
guraju se dani
niz usko grlo…
Budem li htio, hoæu li moæi,

Okrenuti sat?

(C) Miro Beribaka

STIH DANA 25.05.2010.

PESMA NEDELJE

ПРИЖЕЉКУЈЕМ-Зорица Прокопић

*


Прижељкујем талас,

Нежан или рушилачки,

Сасвим је свеједно.

Само нека се коначно

Усталаса ова вода

По којој се већ хвата

Жабокречина.


Прижељкујем олују

Пустињску или тропску

Сасвим је свеједно

Само да се створи

Неки нови рељеф

Од старих узвишења

Већ освојених.


Прижељкујем ветар

Северни или јужни

Сасвим је свеједно

Само да ме однесе

Тамо где ћу моћи

Као некад давно

Опет да летим.

*





STIH DANA 24.05.2010.

ПРИЂИ-Љиљана Пртина

Ти уснама однемљења Души Твојој, овој, приђи
и сједини вољу моју у ведрину мирну своју.
Расковао већ си челик, око бића што се крио,
невидљиви мрки челик, Душу што је опколио.
Нов ков већ си направио по разбитку мрких чини-
њих које су бистри поглед, од извора свога скрили;
њих које су пале знале, да смо Једно некад били.

Сву си тмину расчино, донео нијансе Светла,
дивне Дуге Новог света, којим радост влада мирно;
благоветро и јуначки, с лакоћом си расчинио.
Па уснама речним сада приђи Души Душе своје.
Дар је дао да обоје у једности засветлимо,
као некад што смо Светлом земно-небним дивним светом.
…Ова тихост грудна моја и јачина бистра Твоја!

Љиљана Пртина




„



STIH DANA 23.05.2010.

ÆUTANJE PESME-Slobodan Ivanoviæ

Neæu više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato æu da æutim i æuteæi lažem.

Neæu više glasno da govorim pesme.
Da ogolim dušu i sebe poklanjam.
Ovome se svetu darivati ne sme,
Sve o èemu maštam i o èemu sanjam.

Izdajicu ovu što u strofe slažem,
Reè æu da okujem, da poleti ne sme.
Svetovi se ruše kad istinu kažem.
Od sad’ æu da æutim i sebe i pesme.

(C) Slobodan Ivanoviæ

STIH DANA 22.05.2010.

ДУГА-Љубодраг Обрадовић

Дуго красна,
обасјана златом,
баш си лепа,
баш си јасна,
небом косе.

Ја нисам див,
миловао сам те.
Ветар је крив,
упалио ме.

И сад ми прсти горе.
И сад ме ветри носе.
Али неће запевати,
моја душа,
нећеш долетети,
мени доле.

Дуго красна,
девојко златна,
дивна ти машна.
Али други младић
сад ти косу чешља
и милује очи.

И мени си рекла,
исто што певаш
том младићу.
И ја изградићу
љубав из снова.

Само доплови,
да милујем дугу.
Само дозволи,
да лутам у лугу
искричаве ти маште.

Дуго красна,
девојко златна,
баш си лепа,
баш си јасна,
на небу заноса.

Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 21.05.2010.

S(an)-Marina Adamoviæ


sanjala sam sama smrt svoju

sanjala sam sama smrt


sanjala sam sama

sanjala sam

sanjala

san

sa

stra

hom


STIH DANA 20.05.2010.

VATRA U OSAMI-Peko Lalièiæ

U osami naviru mi suze
za juèerašnjim rumenilom
za neponovljivom pesmom tvojom
za tobom ljubljena
za vremenom bliskosti
za domom na drumu
za drumom kojim te odvedoše
da ti u osami naviru suze
za kršom koji si u srcu ponela –
da te u osami greje.

STIH DANA 19.05,2010.

JEДНО ЛИЦЕ-Љубодраг Обрадовић



Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.
Моја чежња,
гомила бола,
клизи пролећем.

Сузе у оку,
ветар у коси
и бес на све
случајеве,
који владају
светом.

Мисли царују
без окова.
Низ планину
бол се котрља.

Расту
препреке и немоћ.
Светлост сунце прља.
Снови горе.

Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.

© Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 18.05.2010.

HIMNA MLADOSTI-Luka lune Joviæ

HIMNA „MLADOSTI“

U Malinu kraj stanice
Sastale se pijanice
Sastale se pa govore
Èije bure da otvore

Bencekove majstorice
Il Kajmiæa udovice
Oj duj duj duj duj duj duj duj
Mala moja ti ne luduj….

Kad je bila gostiona
Tu je defekt kamiona
I Å¡oferi vole piti
Ma ko æe im zabraniti

Kad je bio podrum piæa
Tu je bio zbor mladiæa
Uz bilijar i ajc keca
Pelinkovac od dva deca

I Petroviæ i Joviæi
I Krznariæ i Sušiæi
Pribaniæi i Grbiæi
Sve braæa Pelinkoviæi

Duj duj duj duj duj duj duju
Za Mladosti Svi Tuguju…

(C) Luka Lune Joviæ 2010


STIH DANA 17.05.2010.

NA ZGARIŠTU USPOMENA-Mirjana Lukiæ Æaliæ

Tebi, kojem ni ime ne znam,

neka služi na èast

Å¡to si u ono prokleto vreme

iskoristio moæ i vlast

i dirnuo u ono Å¡to mi je sveto,

meni sveto, tebi prokleto.

Igrao si se vatre na mome pragu

da mi za uvek izbrišeš trag,

u pepeo pretvorio moje detinjstvo

i moj kuæni prag.

Trešnju,

Å¡to mi je pod prozorom cvala,

lipu,

Å¡to mi je mirom mirisala,

orah, Å¡ljivu

i više od toga

od mržnje ti se pomutio razum,

srca nemaš, ne plašiš se boga.

Ni ptice više nebom ne lete

samo tišinu paraju

otkucaji srca u grudima mojim,

dok suze na licu caruju.

Prikupljam krhotine svoga života

i ne dam da me tuga ubije,

ne dam da dokrajèi ono

Å¡to tvoja ruka nije.

Rado bi uronila u tvoj pogled,

ojaèala od bola, navikla na tugu,

da ti ponosno u lice kažem

-Laste se uvek vraæaju jugu.

Na zgarištu mojih uspomena

niknuæe opet drvo života

a tebe,

koji uprlja ruke na mom pragu,

neka je sramota-

Mirjana Lukiæ Æaliæ

STIH DANA 16.05.2010.

U NOÆI KAD BAGREM MIRISE-Jelena Protiæ Petronijeviæ

*******

Teško je biti sam
U majskoj noæi kraj
Otvorenog prozora
Kad svaka ruka
Ruku traži
A tvoja nikom
Nije potrebna

******

STIH DANA 15.05.2010.


РАЗИГРАНИ СНОВИ

Када останемо сами
снови се разиграју по тами
са питањем:
да ли ме чека неко
у свом свету,
тамо негде далеко ?

Тебе чека,
чека љубав из младости ране.

А када зора сване,
по цвећу сипа бисер свеже росе
да га твоје груди за мене носе.

И венац орошеног цвећа
у чежњи мојој краси ти лице,
теби је посвећена и јутарња песма птица
иако ти тада, можда, дубоким сном спаваш.

Али сан, можда – сан неће бити,
биће, можда – јава
и док те будем љубио, знаћеш, осесаћеш…
да те моја жеља прати ма где била,
шта желела и шта снила.

Љубав је сновима даровала крила
у једној ноћи, ноћи разиграних снова
када су одговори мрак у светлост преобратили
и ја ћу долетети једне ноћи у твоје око
да твој сан будем,
да заједно снимо…

Или ће то постати стварност ?

Све једно,
овога пута – довека ће трајати.

Дуле Р. Пауновић

„

STIH DANA 14.05.2010.

STARI SAT-Stana Miniæ


Ti ne možeš znati
koliko boli
kad razum progovori
ni sunce kad ledi
umesto da greje
to sunce u duši tvojoj
od laži izgoreloj

Ti ne možeš znati
koliko plaèem
kada se smejem
koliko te pogledom
lako otkrivam
obmane prepoznajem
samo pustam
da imaš pravo…

Ti èak ne smeš znati
koliko noæ je duga
kad oèi san ne zatvara
i zašto je stari sat
veæ odavno stao
dok mi ponovo
seæanje i istina
Å¡irom vrata pakla otvara.

(C) – Stana Miniæ


STIH DANA-13.05.2010.

БАШ МЕ БРИГА-Омер Кличић

Баш ме брига хоће л’ доћи зора,

И наћи ме како умирем,

Баш ме брига што се с својом душом

Већ одавно мила, растајем.

——

Баш ме брига што дође прољеће,

И донесе мирисаво цвеће

Баш ме брига за цвркуте птица,

Мене ништа оживјети неће.

——–

Баш ме брига што ће снови моји

Прекинути сву љепоту своју

Баш ме брига што је некад било

И за љубав изгубљену моју.

——-

STIH DANA-12.05.2010.

LAZI ME- Goran Sebic

Nauèi me lagati,
možeš, znaš to.
Nauèi me lažno plakati,
živeti,
na tudjim rukama u suzama,
lažno umreti.(C) Goran Sebiæ

Nauèi me varati,
loš sam igraè,
lažno voleti,
lažno se smejati.

A veèeras, ponovo,
spusti glavu na moje grudi,
samo mene lažno voli,
samo mene lažno ljubi!

Prièaj mi bajke,
da sam ti jedini,
da sam ti prvi,
laži me,
samo me ljubi, ljubi, ljubi…

PESMA NEDELJE- 11.05.2010.

OBLAK SIVI-Dusko Vujovic

Ne pada više obièna kiša.

Nad mojim gradom

Sad su se nadvili

Oblaci neki

Zbog kojih smo se

Kao vrbovi prutevi savili.


A oni se iznad nas kao sablast

Ko teški usud

Bez pitanja, onako crni

Kao smrt hladni i svirepo sivi

Na svoju ruku, na našu muku

Bezobrazno i bez pitanja nadvili.


Nema više te lijepe kiše nad mojim gradom.

Nad njim su sada oblaci neki

Pod kojima se

Osjeæa trulež;

I vazduh koji pokušavamo udahnuti

Užasno smrdi;

Kao davno zgaženo PSETO,

Na našem putu koji je vodio

Nekad ka tebi

Nekad ka meni…

A danas…

Danas nikuda ne vodi…eto.


A znao je da nas zagrli jako

Taj put koji su svojski zgazili

Bestidnici neki mali

I velike njihove sluge

Oni Å¡to nikada nisu znali,

Kako se u ovom lijepom gradu

Provode noæi, besane duge.

Pod nebom tvojim oblaèe sivi

Pod kojim osim džukela teških

I èudnih pasa, pasa bez rasa

Niko više ne zna da živi;

Sve zauzeli psi lutalice

Lutaju množe se i krupno reže,

I kisnu od kiše od koje svi,

Osim džukela bezglavo bježe.


Oblaèe stari prepoznati

Ti Å¡to si savio mrak nad gradom

Nad mojim gradom koji pati

U mukama težim nego na robiji….


A nekad je moj najmiliji grad

Tako znao da se divi

Ljepotama svojih bližnjih.

Èuješ li me oblaèe?!!

Oblaèe, oblaèe,

Oblaèe prokleti oblaèe sivi,

Å to si se nadvio nad mojim gradom

U kojem niko osim pasa

Osim pasa najgorih rasa…


U kojem niko, ali bas niko,

Više nit’ mre, niti živi.

Duško Vujoviæ


STIH DANA-10.05.2010.

ИСКУШЕЊЕ-Сава Илић


Све даљине света, сви часи без тебе,
сломити ме неће, давну наду моју,
да ти крај узглавља док ти душа зебе
прострем своју љубав, и сву нежност своју.

Сви путеви моји ка твом срцу хтење,
у души ми сетној, где се нада купа
да ћу у твом оку спазити искрење
при сусрету што нам на сва звона лупа.

У том часу драга, све ће лепше бити,
кад погледа чари предрасуде сруше,
чак и сумње, оне што нас болом гуше,
да ће нам даљинe осећања с`cкрити.

А ти, ко божанство кад`нам сиђе с неба
блистаћеш у својој заносној лепоти,
питаћу се тада, што даљина треба
да схватимо кол`ко вреде нам животи?

Тад викнућу гласно ко пијан од вина,
да Господу Богу за те ја се молим,
да на сваком листу расцветалог крина
уписујем твоје име, јер те волим.

На сату ће нашем тада стати време,
и сањане снове венчат са животом,
и све нежне речи са љубавном нотом,
разлити ко ехо у моје поеме.

Сава Илић

STIH DANA- 09.05.2010.

PESNICE- Marina Adamovic

mani san

vrpolji se pesak u satu

strmo bi ušô u lavinu noæi




mani san

levoruko se èešljaju zvezde

rašèupaæe se nad ponorom tame




mani san

upali sveæu – rasklopi usne

u svaku zasadi po žešku kap




mani san

ponoæ je ubrala gusti korov

prekriæe te u inat veri




i jauk je stih

i otrov je lek

mani san

otvori svoje paklene dveri

STIH DANA- 08.05.2010

IZGOVARAM SEBE- Peko Lalicic

Од јутра до јутра
сусрећем се
са сутоном
који би
у мени да се скрије
да у црно осване сунце
па да ме оваквог није
да ме нема
овако јасног
овако гласног
овако у истину уплетеног.

STIH DANA- 07.05.2010.

BULKE- Zorica Prokopovic

U zitnom polju, jednoga jutra

tek da razbiju dosadu zlatnu

nikose nezni cvetovi rujni

crvene kapi na zutom platnu.

Makova divljih latice to su.

Drhteci lako na povetarcu,

rumeni, svezi, raskosno skromni

ganuse dusu slikaru znalcu.

I sve sto vide oko i srcem,

kistom i bojom izlise ruke.

Potkrovlja starog malenu sobu,

sad krasi slika „U zitu bulke.“

PESMA NEDELJE-

PRAPORCI-Zavisa Koprivica

Da se bojim nemam pravo,
nemam slova da potrošim
zvuci srdbe praše preko žica
i umornog moga lica.

Zeleni se ili svetli
ili srdit tuèe po strunama,
pesmom bez no slova zaèuli se petli
pera laka ko u gavranova.

Bridi mrena na oèima,
otrgli se zagrljaji,
prsa jeèe ko da æe mi puæi,
kradem riku jelenima
tako glasno da æu žice stuæi.

Prekrila me pomrèina
u no kasne ove sate
grguæu mi slova po zubima
posestrimo ili dalji brate
tresnulo me nešto po prstima,
ustajala mast u zglobovima,
saèekala na pragu me istina.

Za èim žudi ova setna duša,
kojem moru da poklonim jedra,
vrpolji se kroz svela mi bedra
pesma nebu što je zvezda sluša.

Kad zašara po ivici
bojom magle i beskraja
utihnuæe i slike i krici
med u grlu dušu otvara.

Zaviri za oblak
vidiš li mi lice
il je samo mrak
što ga skriše trepavice.

(C) Koprivica Zaviša

STIH DANA- 05.05.2010.

SECANJE-Milan Gluscevic

Ako sam jednom èekao,
Hoæe li biti drugog puta?
Veæ dugo vreme æutim…
I da,reci mi
Ako rekom poðem,
Hoæu li da zalutam;
Kao nekada…

Ako sam jednom praštao,
Hoæu li to i ponovo?
Veæ duže vreme mislim…
I da,pokaži mi
Ako mostu odem,
Hoæu li u magli nestati;
Kao prolaznik….

Jer previše reèi lomim
I plasim se sta æu sutra…

Ako sam jednom èekao,
Hoæe li biti drugog puta?
Veæ dugo vreme gledam…
Želeo sam da je shvatim,
Dok ne bude kasno…
Al’ pokleknuh bezvredan…

Milan Gluscevic
STIH DANA -04.05.2010

NADREALISTICKA ODLUKA-Marina Adamovic

Å krta dubina opstanka je prosula


I odgovor,

I presudu,

I sjaj,

I zaborav,

I vapaj,

I san,

Pravom kraju sveta

…

STIH DANA- 03.05.2010.

PRED KIŠU…-Gordana Knezevic

ovo je neèitljivi kutak milosti
za one koji posræu u mraku

ovo je prikaz senke na tavanici
koja proždire sebe
u svojoj poslednjoj prièesti

ja imam svoje aveti
i svoja krila

i neæu da se rugam sebi
sa pritvornim gnevom ulièarke
u razvezanim cipelama

najbolja sam
i najgora

pod kentaurovim kopitama
mrvi se još jedan rekvijum

poèinje sezona kiša…

(C) Gordana Kneževiæ

STIH DANA - 02.05.2010

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ -Mica Zivanovic

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.


STIH DANA -01.05.2010.
ТЕБИ ЗА ЉУБАВ â€“ Hикола Стојановић

Не желим да кријем своје осећање
и зато ћу, мила, ја у овој ноћи
да јурим кроз поље и кроз густо грање
и теби ћу тихо под прозоре доћи.

Теби ћу за љубав доћи са гитаром,
да постанем део твојих слатких тајни,
и теби за љубав међу мушкатлама
просуће се ноте ко бисери сјајни.

Послушаће звезде мелодију нежну
и месец што мили попут златног пужа.
Отворићеш прозор са осмехом, тихо,
тад пружићу теби букет белих ружа.

Остаћу са тобом док ноћ не избледи,
а затим пут неба хоћу да се винем,
и последњу звезду што на небу чкиљи
теби ћу за љубав ја драга да скинем.

Па онда с висине узвикнућу гласно,
доћи ћу ти опет у ме имај вере.
Оџаци ће тада први да прогоре
а сложно и хорски залајаће кере.

Никола Стојановић
_________________
Docekaj me osmehom... ...