POEZIJASCG -

[lepa_S]

Stih dana i pesmu nedelje -Jun 2010. -bira Branka Zeng

PESMA NEDELJE – JUN – 2010.

Laku noæ - Miloš Lekoviæ
Uzavreli dani - Božo Popadiæ-Aktus
ZVEZDANA PRAĹ INA -Ratka Bogdan
ЦРНО ВИНО â€“ Никола Стојановић

STIH DANA – 29. 06. 2010.

NEMIRI – Nevena Ugrenoviæ – Iskrica

U ovaj minuli tren
kad svoj prah posipam po tebi
uvenuæe ljiljani beli
rascvetali i osušeni.

U ovo gluvo doba
kad leptiri ne sanjaju dan
dotaæiæe te suza moja vrela
i davno izgubljen san.

U ovo vreme kada ti ne želiš mene
šapnuæu ti grcave reèi,
dok san te hvata blag:
„Ove noæi sreæu snevaj,
jer ja odlazim nekud
da prebolim rastanak.“

(C) Nevena Ugrenoviæ – Iskrica

STIH DANA – 28. 06.2010.

KOSOVO I METOHIJA – Ljubodrag Obradoviæ

Niz Kosovo polje zvone zvona!
Uz Metohiju, ko uz kièmu, klizi jeza.
Odnose nam iz srca spokoj vekova,
na prošlost nam pada èelièna reza.

Na svest i savest puštaju dim,
tešku maglu da radost pozobe.
I kao da oni nemaju ništa sa tim,
istoriju nam iz vidokruga odvode.

I zvone zvona! Uspavane da razbude!
Svi koji puštaju nas niz vodu,
svoju klicu propasti time bude
i svemir senkom zla bodu!

I zvone zvona! Budi se Evropo!
Sve sveto danas u vetar vene!
Zvone zvona! Nepravda ko nebo,
preplavila Ĺľivot i uspomene!

Niz Kosovo Polje biju damari…
Uz Metohiju, ko dušom, klizi nostalgija.
Kad se istrajno sanja, san se ostvari!
Kosovo æe božurima opet da metohija!.

(C) Ljubodrag Obradoviæ

PESMA NEDELJE - 27. 06. 2010.

Laku noæ - Miloš Lekoviæ

Laku noæ ti želim, mala,
I san lak da noæ ukrasi.
Kao vetar što po moru šara,
Mojim usnama ti rumeni obrazi.

A tvoje leĹľe crvene crne
�ekaju mene da uzmem prvi.
Laka noæ æe pozvati mene,
Leæi æu pored tebe…

Al srce moje probudi te,
I ti reèe tiho ime…
San k’o šeæer sada stih je,
Laku noæ vam želim, rime.

Miloš Lekoviæ

STIH DANA – 26. 06 2010.

IZ ADAMOVE ZVEZDE-Spasoje Ž. Milovanoviæ

klanjam se svojim sinovima
i vraæam se nazad
svetlost uvek sija nad mestom
kome je odreĂ°ena pobeda

ipak
u tome je nejasno nešto
zbog silnog straha i bojazni
Ĺľivi bili pa videli
ako rodiš sina dok me ovde ne bude
hteo – nehteo trebam da predam
ono što mi je dato na èuvanje

ne
ne smatram da je sad razumno
ratovati s njim
on se osilio
a kod mene su se prilike promenile
to je voda i urme
i vinogradarski sok
masni but ovèiji i salo
a ti žena beše
i kada umreš
ni darežljivosti neæe više biti

(C) Spasoje Ž. Milovanoviæ

STIH DANA – 22. 06. 2010.

ONA* – Gordana Kneževiæ

Ona je dozvolila reèima
da nastane sve Ĺľalosne vrbe
pod rebrima

…i smeh joj se u kriku
kotrlja kao po kaldrmi…

Ona je sanjivo razapela noæ
kao laneno platno
preko klizave magle

…okrenuta svojim gleèerima
na otvorenom moru…

Njeni putevi su nasipi
Ĺľute zemlje
oveštali rogatom samoæom

…i æutnja joj u utrobi para
osemenjeno nebo…

Pred njom kleèe mokri vetrovi

Njene odaje su otkljuèane

Hoæeš li pokucati…ljubavi?

(C) Gordana Kneževiæ

PESMA NEDELJE - 20. 06. 2010.

Uzavreli dani - Božo Popadiæ-Aktus

Sinoæ,
u DĹľeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo veæ,
prĹľilo kao u paklu,
osjeæaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoæ
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
�ije li su?

Mislih,
noæ æe osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

„Nemoj sad!“
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjeæam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do Ă°avola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom Ĺľivotu.
A mislio sam sa tobom
doĹľivjeti stotu.

Šta reæi na kraju,
na to što mi samo
tuĹľne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta Ĺľena.
Kada je
u mom Ĺľivotu nema.

(C) Božo Popadiæ-Aktus

STIH DANA – 18. 06. 2010.

LJUBAV – Slobodan Cenc

�ovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tuæeg pogleda.

Na ulici nagazih staklasti prah,
ote se vrisak, neèiji dah;
Neèiju dušu rasutu tugom
nehatom nagazih i nogom drugom.

Korak dalje nadjoh deo,
neèije duše komad ceo.
U dĹľep ga uzeh za ogledalo moje,
jer što je veæe, laže me bolje.

Na treæem koraku, slomih se sam
i skrhan, sebi, stadoh u dlan.
Setih se delova duša tudjih
zavapih da vratim, da se odužim…

�ovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tudjeg pogleda.

Kao ogledalo èovek se lomi,
dok sakuplja sebe, druge krade;
I nema snage da se sastavi
dok lepak ljubavi njega ne preplavi.

(C) Slobodan Cenc

STIH DANA – 17. 06. 2010.

SLABOST – Goran Sebiæ

Šapuæem ti tudje stihove,
na vrat kaèim lažne bisere.
Prièam ti tamo neke snove,
što sam davno negde èuo.

Ne slušam te, samo pratim
pokrete tvojih usana,
blenuæi u te bele zube,
samo pratim pokrete usana,
koje vape,
umiru da ljube.

Mene, da ljube?!
Mene, koji sam zaboravio
u tim silnim, bezbrojnim noæima
da volim, da ljubim,
mene naviknutog
da uzmem šta želim,
produĹľim dalje, pobedjujem,
nikad da gubim.

Još me ne ljube
a veæ od mene prave slabica,
opijaju me bez nargila, alkohola,
oseæam kako struje svakim milimetrom
moga biæa!

Lovac, izgleda,
opet postade Ĺľrtva.
Zar se velike bitke,
tako lako gube?
U ovom svetu lepote,
gde nadjoše te predivne usne
baš moje da ljube?
èime zaslužih
da taj medeni osmeh
u mom zagrljaju blista?
Ja nevernik,
skitnica i avanturista.

Pustiæu žar,
lice neka mi mije,
Ĺľivot bez rizika,
Ĺľivot nije.
Taman, više nikad da ne dobijem,
veèno da gubim,
rizikovaæu, hoæu da te ljubim.

(C) Goran Sebiæ

STIH DANA – 16. 06. 2010.

Uzavreli dani – Božo Popadiæ-Aktus

Sinoæ,
u DĹľeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo veæ,
prĹľilo kao u paklu,
osjeæaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoæ
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
�ije li su?

Mislih,
noæ æe osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

„Nemoj sad!“
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjeæam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do Ă°avola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom Ĺľivotu.
A mislio sam sa tobom
doĹľivjeti stotu.

Šta reæi na kraju,
na to što mi samo
tuĹľne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta Ĺľena.
Kada je
u mom Ĺľivotu nema.

(C) Božo Popadiæ-Aktus

STIH DANA-14. 06. 2010.

GUSINJSKI NOKTURNO – Peko Lalièiæ

- devojkama iz æilimare

Do u suton
tkale su pesmu
i nemire naše
kad Grnèarom
zajezdi Mesec
i plotovi sakriju tajne
ožive polja i šljivici
tkani u æilimima
kao šare

dok vetar ljulja
na klinovima
opanke
pucaju usne
i zrele jabuke
i mirišu teške karamanke
i kao gusinjska godina dugi
snovi se tkaju
da bi se pred prve snegove
prostrli pred matièarem

(C) Peko Lalièiæ

PESMA NEDELJE-13. 06. 2010.

ZVEZDANA PRAĹ INA - Ratka Bogdan

Bubnjaju doboši
po damarima
niz beskonaènost
spirala uzdisaja<

U tren oka nižu se –
paranje stratosfere
probijanje zvuènog zida
ulazak u vasionu…

Podrhtavamo u prostoru
kao svetleæe taèke u mraku
kao fenjeri u daljini
na puèini

I izdiĹľemo se visoko
utrnuli i lagani
zaneseni,
zvezdanom prašinom
prekriveni

Desila se sudbina
dok se svet širi
u svim smerovima
lepotom ukrštavanja

(C) – Ratka Bogdan

STIH DANA-09. 06.2010.

ТЕЖИНОМ СТРАХА – Латинка Ђорђевић

Густ је ваздух,
магла кроз јесен свира.

Изукрштане мисли,
Моцарт са кливира.

Месец беспомоћно бдије,
у твојој коси сањају наше кише.

Питома жеђ у шаци мрака,
испод росе чежњиво јури
тежином страха.

Латинка Ђорђевић
STIH DANA-08. 06. 2010.

И МОЈЕ БИ ПА ПРОЂЕ â€“ Радивоје Пацко Миладиновић

Живећу ја у свакој својој песми
С којима сам многа покупио зјала
Моји ће ме недосањани сни, несни
Урокљиво гледати иза огледала.

Ма морао сам ја да се родим,
Баш српском роду да се десим
Пригодне беседе да са вама водим
И све натенане да удесим.

Напело ме баш ла будем песник
у неблагородно време, невреме
И да кроз стихове будем весник.
Јевањђелске вечите теме.

Да живим овако брзо, све брже,
С главом у овом, срцем у минулом веку.
Смисао живота всћ ме растрже
Од Надчовека ка Свечовеку.

Отићи ћу тихо, за све ненадано.
Доста је мога вриска с рођењем.
Сад хоћу смирено и полагано
Ha пут са дубоким преумљењем.

Замном ће остати гомила смећа.
Плодови мог рада, свежи и гњили.
Скупиће се можда и цела врећа.
Неки у блату, неки у свили.

Сам Господ знаће реч да ми цени
Њеrова нек' је прва, потоња и права.
Па кад одмери награду мени
Нек ме сачува од Злога и заборава.

Радивоје Пацко Миладиновић

PESMA NEDELJE 07. 06. 2010.

ЦРНО ВИНО â€“ Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

Никола Стојановић

STIH DANA 06. 06. 2010.

ZBOGOM LEPOTO! – Aleksandra Mladenoviæ

Lepota takvo seèivo ima
toplo, te rez se oseti blagi,
veèno, sve dok ne pomuti svima
razum i telo, taj opsenik dragi.

Zbogom lepoti, jer daljinu stvara,
nedostiĹľnu notu kojoj zvuka nema,
blagoslov il’ usud onog što izgara
maskirana okom, pod pogledom drema.

Lepota æe takva uvek i biti,
k’o pauk u mrežu lovi nas lako;
lepljivo svija oko Ĺľrtve niti
te ,ona, pod njom, izdiše polako.

Zbogom lepoto! Ne želim te više.
Nikad da mi blizu tvoje lice priĂ°e.
Seæanje na tebe samo nek’ se piše,
nek’ seèivo tvoje mene zaobiðe.

Lepoti dižem i ovu èašu žudi,
te opojne žuèi što nasu je meni,
i velim joj: „Zbogom!“, a ti- jaèi budi,
ona uvek tu je, samo se okreni.

(C) Aleksandra Mladenoviæ “

STIH DANA 04. 06. 2010.

ЛАМЕНТО ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ -Љубомир Вујовић

Затворићу небо у стихове своје Вињетама слова скрићу плаво море
И облаке наде да из речи сину Под графитним трагом сачуваћу боје
Сазвежђа сетна распламсаћу до зоре Да се тамном ноћи снови не расплину
Затворићу небо у стихове своје И облаке наде да из речи сину

Затворићу срце у стихове своје Као стене магму испод земне коре
Да ми плами ватре никад не умину Из дубина жара где се искре роје
Узбурканом лавом сећања док горе Молићу вулкане да ме теби вину
Затворићу срце у стихове своје Да ми плами ватре никад не умину

Ово је ламенто лепоти која траје Док бревијар смрти сенчи сунца зраке
И дах жудни, крилом птице да полетим Опија ме песма, утеху ми даје
Да за навек нежно грлим снове лаке Да те страсно љубим, тугу кад осетим

Затворићу небо у стихове своје Желим гладну љубав вечношћу да толим
Записима срца да слова не жуте Из графитног трага разлиће се боје
У сазвежђа сетна кроз која ћу да волим И кад ми осећања пепелом заћуте

© Љубомир Вујовић

STIH DANA-03. 06. 2010.

Кад би се наши погледи срели-Milisav Ă�uriæ

Дали ћу када ја срести тебе
а да ми у срцу свеједно буде,
хоћу ли моћи када те видим
мирно гледати к`о друге људе.

Зашто се наши немири срца
често сусрећу на истој стази,
због чега срце јако закуца
онога часа када те спази.

У очима искре пожуде још горе
као онда, док у љубав смо се клели
сјећања враћам у рујне зоре
кад су се наши погледи срели.

Дв`е реке среће у истом трену
потеку смјело негдје без краја,
док она моју, ја љубав њену
осјетим јако како нас спаја.

Како су чудни живота пути
што воде често кроз беспуће,
и жар љубави док памет мути
угасити је немогуће.

Пустимо срце да љубав чува
на путу среће без свога краја,
док вјетар пријети да је одува
јаче нас нешто веже и спаја…

Милисав Ђурић

UN:F [1.9.3_1094]
_________________
Docekaj me osmehom... ...