POEZIJASCG -

[lepa_S]

STIH DANA I PESMA NEDELJE – Oktobar 2010
Bira Spasoje Ž.Milovanoviæ

31.10.10, FOTKA-Milka Vukic Vujnovic

Misli se ko mravi preplicu,
Dusu mladosti pokusavaju pronaci,
Mozda je sisla u ponornicu,
Ili se zakljucala u kljucanicu…
Navrele misli gledajuci fotku-
Kroz Atlantik Citi me nunala,
Spavala u galebovima,
Hodala po valovima,
Ulicama nedrila,
Iznad zgrada jedrila,
Ta dusa…
Bile smo bliske, jedna celina
Danas mi fotka mozak otapa…
Trazit cu je u iscedjenim suzama,
Umrlim snovima
I zgrusanim nadama,
Trazicu moju dusu,
Dusu mladosti.

30.10.10, TETOVAŽA DUŠE -Svetlana Biorac-Matiæ

Seæanjem
dane bojim.
Nadom
vreme kupujem.
Ne stidim se suza
i
ne štedim osmehe.

Pesak sam
medju prstima
i
kamen
kremena,
tvoj dlan
mera je.
Prodješ li
mojim mislima
pamtiæu
tvoje tragove.
Tetovažu duše
zaborav
ne briše.

(C) Svetlana Biorac-Matiæ


29.10.10, Чегар ,звезда-Аутор:Никола Гигић

Са рамена сјаје звезде

Уз кандило муње пењу се ка небу

Похабане стреле коњи што кроз барут језде

Још лобање скачу по црвеном брегу

Видим кулу од лобања

Зидовима Чегра сад одзвања

Усамљени Чегар Aрхангеле гледа

Распарене руке, по Ситници чамци

Кроз зуј пчеле,над мочваром отвара се небо

Чујем крекет нацртаних жаба

Видим цвеће ретко ,из крви што ниче

Црну сламку што расте из Лаба.

Аутор:Никола Гигић

28.10.10, PLAMENE LITICE – Bogdanka Rakiæ

Nemamo tlo pod nogama.
Ni krila nemamo.
Sunce nam nisu dali,
ostali smo bolni.

Veæ dva dana.
Veæ dve godine.
Veæ dva veka.
Pijemo krv svima.
Pijemo svoju krv.

Pogledima izazivamo.
Pogledima zavodimo.
Usne su nam sablje.
Poljubite nas.

27.10.10 PESMA NEDELJE

ЈЕДНА МАЧКА-Љубодраг Обрадовић

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Опојно вече…
Зврји тишина,
урлицима маште,
а ми, на обали реке,
удишемо мирисе
заталасаних врба.
Речи беже,
мисли на топлим
жељама почивају.

Ја и ти, гласници будућег,
ја и ти, власници врућег,
ја и ти, океан маштања
у исчекивању могућег…
Ја и ти, у пролазу
травнатим стазама,
а игле нас боду по табанима.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
у пространој степи твог тела,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

© Љубодраг Обрадовић

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Опојно вече…
Зврји тишина,
урлицима маште,
а ми, на обали реке,
удишемо мирисе
заталасаних врба.
Речи беже,
мисли на топлим
жељама почивају.

Ја и ти, гласници будућег,
ја и ти, власници врућег,
ја и ти, океан маштања
у исчекивању могућег…
Ја и ти, у пролазу
травнатим стазама,
а игле нас боду по табанима.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
у пространој степи твог тела,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

© Љубодраг Обрадовић

26.10.10, ************Nevena Ugrenoviæ- Iskrica

Sazidaj kulu od mojih koraka
I u kutku usana tvoj mir da me prati
Ostani ali tako polako slomi sve ruševine
Jer od mene ništa nije bilo

Nadanjima sam krala gvozdene zasede
U maglovite stene da me razlome
Spasavala sam konjanike moje sputane
Da ne odlaze još malo da me podsete
Na lomove i ratove poslednje sreæe

Nevena Ugrenoviæ- Iskrica

25.10.10, IZNAD TUGE – Svetlana Biorac-Matiæ

Nisam ja Feniks
iz peplišta da se raðam,
dogorelo
zgarište samo
kišama ne dam.

I traĹľim oprost
za ovu suzu u kojoj
se ponovo raĂ°am,
ranjivija za juèe
snaĹľnija za let
iznad tuge

(C) Svetlana Biorac-Matiæ

24.10.10, PESMA NEDELJE

…proza koja je htjela, pjesma biti-Radovan Nedoviæ – Sensej

…tako se spava
kad rijeèi
zvuk svoj ne nalaze
i ne bude se uspomene
pa makar
i djetinje okice
da pozivaju
sve je to fatamorgana
koja svim stranama
pustinjski vjetar
u oci baca

…svoju oazu nedam
ne sto nedam
nedam je nikome
osim zelji
srcu mome

…ne mislim
o
proljecu i maju
nikad
a ni u tom slucaju
jer kad ono dodje
misljenje uvijek
sve upropasti
i nema ni proljeca
ni maja
a
ni njihove slasti

ljeto ce donijeti
i ako ne donese
cekati je vredjelo
svoje smo èekali…

Radovan Nedoviæ – Sensej

23.10.10, AKO SAM SAMO MISAO - Vida Nenadic

Ako sam pesma,
hvala vam što ste me otpevali.

Ako sam samo njen refren,
hvala vam što ste me zapamtili.

Ako sam jutarnji list,
hvala vam što ste me prelistali.

Ako sam knjiga,
hvala vam što ste me proèitali.

22.10.10, Rekov***** Mihajlo Jovan

Cveta lipa u ruhu Belice
s košticama nosi zlatne
kljuèe Juhor rosi vrtove
i trave Kavadarom
moje srce tuèe.

Lampioni borovih iglica
od Sinora cvrkut lastavica
Teèiæ dveri otvorio svoje
trešnje mlade ružièasto
cvatu kadulja je prosula
mirise, ja zaspao u
starom ajatu

21.10.10, Dejan Peric

sam sam u sebi tišina koja ljubi sunce
kiša koja ne zna èija je usta piju
nestaæe
vreme u cvetu koji umire je u tebi
koje nema
van granica svetlosti gde Ĺľelje ne postoje
misao koja shvati sebe
umreæe

20.10.10, Marina Adamovic

Nemam dosta vremena

ne

nemam puno vremena—

sakupiti zvezde

sklopiti oblake

uspavati Mesec

i još puno toga —


uglancati Sunce

nauèiti dugu gde da se rasprostre

a da ne pomisli


nisam od pomoæi


o


nemam ga

stvarno

dosta

i za


smrt

njoj æu dati igraèke

dan

vino

i

19.10.10, PESMA NEDELJE

CRNI OKTOBAR U BELOM KOVERTU-Ratka Bogdan


Todor Toše Proeski
(Januar 25, 1981 – Octobar 16, 2007)
† † † † †
Sve je zapoèelo kao nevina igra
da zabavi posmatraèe
na zeleno baršunastoj paradi
Crni Vitez, Crna Dama i Crni
�avo sa koncerta pravo
marširaju autoputem.

Nije moj sreæan dan,
maglièasti cik zore, buðenje u
nepovrat… Nije moj dan.
Sve koliko znam, anĂ°eli su ovde
na vaš zahtev, da pokupe ceh.
Munje udariše moju turobnu svest.

Sluèaj je ukrao moju igru bez granica.
Nastala je tragièna šarada moæi u kojoj
neko krije svoju sramotu kao što dete
skriva svoje lice rukama,
da bi ga otkrilo trenutak kasnije, vièuæi
Žmurke! �ik pogodi ko je!
Oh, kakva šteta… Upomoæ! Upomoæ!
Upomoæ! Ko je ovde kriv za suze…
Krvavi autoput samo što je
precrtao Moje ime.

(C) Ratka Bogdan

18.10.10, NA KEJU-Ljubica Vukoje Davcik

Kosa mi na vetru
Viori
Oseæam
Da mi damar
U srcu
Gori

Meseèeva prašina
Pokrila nebo

(C) Ljubica Vukov-Davèik
16.oktobar 2010. godine

17.10.10, BEZ DAHA - TANJA GANIÆ – CEKIÆ

Onda mi ruku na kosu spusti
Pomiluj
Bez straha
MoĹľda ce suza glas da izusti
Ostaæeš
Bez daha

Moje srce – zemlja ispucala
Dlan – da usniš ispod njega
Pogled – srna zalutala
Oseæaj – željna sam svega


(C) – TANJA GANIÆ – CEKIÆ

16.10.10, LEVA�-Jovan Mihajilo

Ti si svetlost duše
Mom umornom rodu
Vekovima èuvaš
Ljubav i slobodu

Ti si spona svih naših
uspona .
Ispod modre i ledene stene
vraæamo se utabanom stazom
i prate nas meseèeve mene

Grozdovi su okitili lozu
šljiva modri suncokret se
zlati tebe volim i neæu
prestati.

Jovan Mihajilo

15.10.10, PESMA NEDELJE

ДОДИРИ ЧЕЖЊЕ


Ја се тебе сећам иако те нема,
од одласка твога само дане бројим,
ал’ предиван мирис твоје косе плаве
знај да остао је у рукама мојим.

Неизбрисиви су трагови од тебе,
твоје беле руке претопле су биле,
и додири твоји још су на мом телу,
тако слатки, нежни, ко додири свиле.

Душа ти је била племенита, мила,
а ја циљ једини љубавне јој тежње,
загрљаји твоји били су некако жестоки,
ал’ чедни, ко додири чежње.
И очи су твоје биле тако бајне,
ко презреле вишње, мастиљаво црне,
и сада ме зраче том својом лепотом,
то је светлост која још увек не трне.

Ал’ ти оде к њему без поздрава душо,
да се твоја сенка његовој придружи,
ал’ тешим се тиме јер твоја лепота
ко шарени лептир око мене кружи.

Никола Стојановић

14.10.10, U�INI MI-Nevena Ugrenoviæ- Iskrica

Ajde da se popnemo na vrh
pa na dno survamo
pa onda naizmenièno
ti mene vineš
pa onda ja tebe i tako nanovo.

Ajde da se klackamo
ja æu te kao dete moliti
da me držiš na visini
dok ti ne dojadi.

Ajde i ja æu tebe gore držati
ne baš tako snažno ko što èiniš ti
ali trudiæu se
sve dok se ne umorim
ajde pristani.

Nevena Ugrenoviæ- Iskrica

13.10.10, БИЛА СИ…Дуле Р. Пауновић

Ољи Самсоновој Леонидовној



На почетку

била си моја велика жеља

Потом…

љубав највећа

Затим

успомена драга

Сада…

само си заборав

и нестајеш

у тмини времена

Знам:

са тог пута повратка ти нема

Јер, тако си ти хтела

жељо, љубави, успомено…

Збогом…

утонула си у измаглицу даљине.

Дуле Р. Пауновић

12.10.10, NIJE SE DOGODILO - Latinka Djordjevic

MoĹľda mi se
samo uèinilo,
na æuviku
breza šapuæe,
jablan Ĺľmirka
i kikoæe,
potok sa potokom
prièe brboæe.

MoĹľda, moĹľda mi se
samo uèinilo
iz svetlosti
krupnih zenica
izranja ljubavna
groznica.

11.10.10, САЗВЕЖЂЕ ФЕДРАСА -Србољуб Митић

У Стиг – силазе, као ројеви тица светлећих,
У Стиг јесењски – као у благо око
руменог сунца вечерњег, као
у цветилиште шарно – пчеле срмене.

Долазе са срцем чистим и смејним као
лице детиње на прозору куће сеоске
и са очима јасним као што јасан јесте
жубор ни издан воде планинске.

Србољуб Митић

10.10.10, MOJOJ MAJCI-Milka Vukiæ Vujnoviæ

Moja tuzna pesma polazi,
Tvoj „dom“ da poseti,
Dok suzom prozor umiva,
Ljubavlju ga ispunjava.
Moja majko,
Dolazis da me posetis,
Usnulu blagosovis,
Kad si mi poljubac spustila
Andjeoska su ti krila zasuskala,
A ja sam tad
Slatko usnila.
Sad
palim svetlo svake noci
Da te se dusa moja “nagleda“.
Da, u masti cu to
Uvek moci.
Pocivaj majko…



09.10.10, IZ NI�EGA NE�EMU- Peko Lalièiæ

да из нечега
нечему
нечим кренем

да се не разапињем
између НИЧЕГА
и НЕ ЗНАМ ЧЕГА

да НЕЧЕМУ
напокон
крочим



08.10.10, TOG DANA-Marina Adamovic

tog dana

seæanja su trèala kroz mene

nisam mogla

ni da pomislim

kako su bajke nalik na legende

.

šine su svirale nekome

neko je mene iz njih

izvlaèio

.

sutra sam napunila

pehar godinama

i još ga punim

.

strahovi ispijaju pesme



07.10.10, PESMA NEDELJE

ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА – Miomir Hari Ristoviæ

Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима

сутра ће улични чистачи поново певати
наивне стихове и радозналом небу продавати
јелове облаке прашине
сутра ће моје песме бити поново обојене
сенкама умртвљеног ветра и умртвљеног неба
и чекати вапај расплаканих година
сутра ће моје кости играти са љутитим црвима
мелодију прекланих надања
nорођену над жубором њених изгубљених руку
и сутра
сутра ће дуго харати ноћ
и иверје мрака глодати моју косу


06.10.10, ZVEZDE – Branka Zeng

ZVEZDE

Noæas su neke pobegle
zvezde padalice sjajne
Ĺľelje ne-ispunjene
ostale su nenapisane

u Ĺľaru svog htenja
nestalog prošlog
kao što zora nestaje
u danu dok mrakom
se odeva i beĹľi nestaje
svetlo koje Ĺľelim
da bih stvorila tu reè
kojom æu vezati èvor
nerazveziv i obojenog
sjajem pobeglih…
da bih mogla da vratim
i napišem noæas misao
s likom nalik Tebi!

05.10.10, BALKANSKO - Ljubica Vukoje Davèik

VOLIM BAĹ  TU BALKANSKU
MALU AL TOPLU
I VERIGE NAD OGNJIĹ TEM
PA MAKAR I PRAZNE
I MIRIŠLJAVE �AKONIJE
Ĺ TO PO BAĹ TI RASTU RAZNE
O KAKO VOLIM TO NAĹ E BALKANSKO
OPORO A VRELO
I SVAKI IZVOR VODE
I SVAKI SNOP SENA
KOJI SE NABIJA NA KOLAC
I VRUÆI LONAC PASULJA
I PITU ZELJANICU
TOPLU VARENIKU I KAJMAK
SUVU PE�NICU
SLATKO IL MED
IL KOCKU ŠEÆERA

04.10.2010, PEŠ�ANIK – Ljiljana Ivanoviæ

IZMEDJU DVA SVETA
OSTAVLJAM
SVOJE NARASLO
SRCE
DA ZAUSTAVI
TOK.

03.10.2010, VREMENA NEMA
Svetlana Poljak

Nisam imala vremena
da te zavolim
tako i toliko
a da te nikada ne zaboravim

02.10.2010, KAŽU – Mirjana Lukiæ

KaĹľu
da tuga nije veèna,
da život roman piše…
KaĹľu, a laĹľu,
ili ne znaju,
da osmeh suzu ne briše.

01.10.2010. – Miloš Lekoviæ
Vladislav Vladimiru

Каква су то слова на крсту твоме?
Скини с врата, да видим изблиза.
А слова у срцу мачем се ломе
Једне главе до победничког низа.
_________________
Docekaj me osmehom... ...