POEZIJASCG -

[lepa_S]

31.3.2011
PESME NEDELJE U MARTU SU;
1. ЛЕПА ЖЕНА ОД 100 КИЛА-Елеонора Лутхандер
2. 8,9 PO RIHTERU – Marina Adamoviæ
3. ULI�ARKA – Srbobran Matiæ
4. Zrno razuma – Nevena Ugrenoviæ Iskrica
5. RE�I TVOJE - Miladinoviæ Sandra


29.3.2011
PISMO �ETRDESETTREÆE – Sanja petroviæ

Dragi moj,
ovih dana voĂ°ena sam
neverovatnom energijom
snaĹľnim mislima
poezijom.
�ovek do �oveka
emocija do emocije
reèenica do reèenice
neraskidivo prijateljstvo.
Sladih se i vruæim salepom
tufahijama
rahatlucima
i tucanom kafom.
Da li sam mislila na Vas?
Zašto pitate nešto što znate?
Hotelske sobe su lepa mesta
za maštanje…
Zaljubljenost?
Velika je razlika
biti zaljubljen od poĹľeleti nekog.
Mislite da Ĺľeleti nekoga
èesto, strasno i nežno
upuæuje na zaljubljenost?
Meni pre na zanesenost
koja opet nije isto što i zaljubljenost
smatram je stepenicom niĹľe
podrazumeva fizièku privlaènost…
zaljubljenost pored fizièke privlaènosti
ima i psihièke, intelektualne
a ona opet nije isto što i voleti…
voleti nekog je mnogo stepenica iznad
podrazumeva
nositi nekog pod koĹľom
da taj neko reguliše
otkucaje tvog srca
da ti da krila
i bude vetar postojani…
Oh, osetim li ja to Vas
na leĂ°ima svojim?
Zauvek Vaša,
S.


28.3.2011



27.3.2011
PESMA NEDELJE-
RE�I TVOJE - Miladinoviæ Sandra

26.3.2011
PITANJE – Zivko Bogoviæ

Da li ima,
dragi nas Boze,
nekoga na svetu,
ko nas razumeti moze?

Da nam objasni,
sta se sve dogadja,
gde su uzroci toga,
sto nas mnoge „pogadja“?

Skoro vakodnevno,
gledamo, slusamo i citamo
o unistavanju ljudskih zivota,
sto po sebi ne dolazi samo?

Uzroci zato postoje,
duboki su koreni njihovi,
niko ih ne moze da resi,
ni najveci ljudski umovi!
Zivko Begovic











25.3.2011

PESMA NEDELJE
Zrno razuma – Nevena Ugrenoviæ Iskrica

�ekaš me na drugom kraju sveta
jer ovde ne moĹľe da se Ĺľivi
ono što je ostalo
poderani kraj
opasaè od briga
i malo smeha
za dobar dan…

24.3.2011
OTVORI SVETLOSTI- Aca Gajeviæ


Ulazim u jednu sobu
i tu se ogledam
eee…tu se ogledam
Istoèna strana zida
oslikana je ikonama,
nisu osveštane
a ipak odišu sjajem

Severni zid otvor je svetlosti
gde odvetri miris
što se nikad,
nikad ne vrati…

Vremenom sa lica voda spira rĂ°u
a ja se ne umivam,
Ĺľivim tako rĂ°avo,
rĂ°avo..

..ogledam se a ona me èešlja,
ona me oblaèi,
i po njenom sve mi lepo stoji
.pa tako.obuèen odlazim
da dušu joj tražim
i kaĹľem joj kako je sve rĂ°avo,
rðavo…

Godine ne brojim
uz njih se ogledam,
a one same govore,
govore kako to izgledam….

Aca Gajeviæ












LABUDICA SNOVA – Dragana ilievska

Belicasto perije,carobnog labuda,
u izmaglici snova,prostranstvom poleti,
nezno me pokriva po citavom telu
labudica snova oblaku uzleti…
*
Nevidljiva krila odjednom se rode,
divovsko me srce oblacima nosi,
unutrasnja snaga,pokrece mi zelje,
ka oblaku ceznje,mozda tamo ti si?
*
Mozda si ti labud sto mi krila jacas
tvoje sjajno perije,miluje mi telo
cekas me sigurno,to je moja zelja,
u mislima zene, kipti nade vrelo!
*
Vrelo nade!Vrelo misli!Vrelo ceznje!
Na sve strane kipi ,zvezdama me vodi,
oblacima satkanim od skrivenih zelja,
zelim da me tvoja ljubav preporodi…
*
Prelepi labude,usnulih zelja,
rasiri krila,nezno zamahni njima,
prospi po meni belicasto perije,
daruj mi bezbroj carobnih dodira..
*
Od paperja mekog haljinu mi satkaj,
na glavi veo perom mi zakiti,
tvoja sam nevesta srcem obecana
nasu vecnu ljubav Bog ce krunisati…
*
Na oblacku zelje,u vrelu ceznje,
pozovi me sebi privi me na grudi,
labudicu snova,pred oltarom vodi,
vecno budnu zelju u snu mi ozivi!
*Dragana Ilievska.*

21.3.2011
SVETSKO GIZDANJE- Dejan Milojeviæ


Udica bez mamca,
tiganj bez mesišta,
stomak mi je prazan -
nisam jeo ništa.

FriĹľider Gorenije
kupio ga ded’
još u vreme Tita
u njem’ samo led.


20.3.2011
PESMA NEDELJE
ULI�ARKA – Srbobran Matiæ

Da bi proverio èitalaèki dar,
knjigu svoju stavih na trotoar.
Noga za nogom tu kulja,
iznad nje prolazi rulja.


19.3.2011

NASLE�E – Gordana Kneževiæ

ona više ne obeæava ona ne šapuæe
ona vozi sa ugašenim svetlima

u naborima njene zelene haljine
divlje laste falsifikuju uzdah zakasnelog leta

ona se igra po æoškovima
i nosi kredu na prstima

ona crta pa koži fenièanske mornare
kako se smeju agama u mokroj kosi

ona nosi šešire od svile
i sluša kako diše vetar u sušnom mesecu

ona balansira na vrhu èiode
i pamti ugriz kolaèa sa ukusom rendanih jabuka

ona nije birala reèi
kada je svodila završni raèun

ona je nasrnula na pesmu
na naèin koji je jedva razumljiv

i tako ostala ogoljena u opni sluha
u materici u konoplji

u zaprepašæenom nagoveštaju
valjanja na puèini

ona je prihvatila stvari
takve kakve jesu

kule su srušene

ostalo je nasleĂ°e

© Gordana Kneževiæ

18.3.2011

ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО â€“ Славољуб Бановић
Малена,
покушао сам,
колико сам знао и умео,
да ти помогнем.
А волео сам те, волео много
и мислио сам да љубављу могу све да решим.
Волим те још увек али …

Желео сам те,
желео
као што ниједну другу
желео нисам.
И чекао сам те,
чекао данима и ноћима,
у мислима и сновима,
и будан те сањао.
Чекам те и сада
а ти,
увек си бежала.

Трудио сам се да те схватим.
Можда сам и успео?
Покушао сам да те зауставим у твом лутању
пружајући ти сигурност, топлину и љубав.
Знала си да имаш место повратка,
и враћала си се,
Узимала шта си хтела, грчевито, на мах
и опет нестајала.

Да ли је вредело?

© Славољуб Бановић



17.3.2011
KRIK RANJENOG ORLA-A G

KRIK RANJENOG ORLA

Samo da zaspim…

..hodaæu stazom svetlosti

U tajni meseca osetiæu žubor

..devièanskih izvora

Hodaæu oblakom umilnih kiša

..tražeæi munju što hrani

.tvoju uzavrelu krv

Samo da zaspim…

.bio bi mi svet pri ruci

U oèima lepota

..i tananost tvoje koĹľe

Bila bi mi kao duša u duši..

.osmeh koji vedri ustajalu tišinu

Al� samo se tešim..

.kovitalac lomi oseæanja,

i krik ranjenog orla

..drĹľi me budnog

Al` samo se tešim

..da u san mi doðeš..

.i uspomenu iz senke oživiš

U toplini postelje

Bila bi to varka tvoje daljine.

(C) Aca Gajeviæ

16.3.2011
PREDOSEÆANJE – Marina Adamoviæ

Sanjam prozor gde bi bile
moje oèi.
Neko prilazi,
otvara ga,
dugo razgleda sto,
stolicu,
praznu postelju;
uleæe i krilima maše
preko neèeg sliènog mome telu.
Listovi sveske
(ili magnolije?)
iskljucani padaju
i
dozivaju
.
Frojde,
Frojde,
šta je ono što mi nisi rekô?


15. 3 2011
LJUBAV-Milka Vujiæ-Vujnoviæ

Iz zbirke: Kosulja plava
DAH TOPI,
SRCE GREJE,
U VISINE VINE.
NAPITAK VRELI.
TA ROSA,
MOC ZIVOTA
Milka Vukic Vujnoviæ
14.3.2011

GRAD SREBRNIH SNOVA


Vreli dah uznemirenog vetra
remeti dremež vazduha tražeæi
svedoèanstvo najskrivenijih šapata
u Ĺľivim slikama
podstaknutog seæanja na dane
kad je vredelo ginuti za ideale.
Razbuktana vatra nalazi odraz
u skrivenim visinama nebosvoda
i sparnog ustajalog vazduha
iznad zaĹľarenog asfalta
uspavane palanke.
Buntovni šum povetarca
lebdi nad ulicama,
krv se talasa u damarima
dišem ubrzano, puls opipavam…
I sve se sliva u jedno
duboko treptanje u pazuhama
stvaralaèkog zanosa
za naše ponovne Susrete
toplinom prkosa obojenih
na ivici grada koji spava
u Srebrnim Snovima.
(C) Ratka Bogdan
13.3.2011
PESMA NEDELJE
8,9 PO RIHTERU – Marina Adamoviæ

I bĂ® strava
Haos u nemiru
More upi nebo nad zvezdama
Trava ode do zemnoga jezgra
Vapaj ljudi nad
Purpurom ruĹľe
.
Zlokobni prizor
U pupoljcima
Marina Adamoviæ



12.3.2011



BRAÆA PO KNJIZI

Kada si izašao iz zatvorske bolnice CZ-a, pitao si me:
- �uj, tamo je bilo loše, ali bar sam èitao i pisao.
Imaš li neku knjigu na zajam,
Hesea, Paviæa, Bukovskog?


Pozajmio sam ti Bukovskog, „Bludnog sina“,
BIGZ, YU ISBN 86-13-00029-0
tiraĹľ 20 000 primeraka
Beograd, 1986.
Kasnije sam te povremeno viĂ°ao.
Navraæao si u naš stari kraj
obuèen u skupo odelo, sa štosom
novèanica u džepu i elegantnim
zlatnim lancem
oko vrata.
- Sada sam u nekoj frci, ali vratiæu ti knjigu uskoro,
proèitao sam je dva puta, nego zajebi to,
treba li tebi nešto, treba li ti novac?
- Ne, ne, u redu je…
- Evo ti bar dvesta dinara, surfuj po netu u igraonici
tipkaj one tvoje stvari?
- Okej, okej…
Potom si otišao
ali nismo bili svesni
da æeš ubrzo otiæi
zauvek.
Nadam se da ti je „Bludni sin“
pravio dobro društvo
na putu, za Tamo.
Godinama kasnije, na buvljaku nekog drugog grada
preturao sam po stripovima i zaèuo glas
mladiæa:
- Šefe, pošto za ovu?
- Dvesta dinara, momak!
Mladiæ je u rukama držao
isto ono izdanje „Bludnog sina“
prepoznao sam knjigu
po koricama.
- Kupi knjigu, deèko, nije loša – rekoh mu.
Promislio je, ali je ipak odustao, a knjigu sam
kupio ja, i vidiš druže, svetlost nas je
ponovo obasjala na tren, eto, sada
obojica imamo sopstveni
primerak
ja na ovome
a ti na onome
svetu.
© Marko Antiæ

11.3.2011
ЉУБАВ, ВЕРА И НАДА -Ĺ˝ivomir Milenkoviæ



Глас дајем за ЉУБАВ
Извор живота
Опстанак света
И Земаљски спас.



Глас дајем за ВЕРУ
Веру у Бога
Вечност и спасење
И Божијег сина Исуса Христа.
Глас дајем за НАДУ
Нада у живот
Нада у љубав
Нада је спас.

Živomir Milenkoviæ
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!


Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очајâ€¦
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
© Љубодраг Обрадовић

9.3.2011
АКО НЕ МОЖЕШ ДА ЗАУСТАВИШ ВРЕМЕ-Јелена Протић-Петронијевић



Ако не можеш
Да зауставиш време
Пробај да зауставиш
Себе
Тамо где си био срећан
На оној обали
На усијаној плажи
На неочекиваном путовању
На крају лета
На измаку зиме
Негде у Ломбардији
У месту Сан Бартоломео


Крај љубазних људи
И старих вртова
У долини
Испод белих врхова
Или крај Цркве
Светих Јоакима и Ане
Увек закључане
Негде у шуми
Негде у Србији
Толико је лепоте
Око тебе
Заустави се близу ње
Иако знаш
Да те они људи не воле
За које си мислио да су
Пријатељи
Нека говоре
Шта год желе
Ако не можеш време
Да зауставиш
Себе
Пробај да вратиш
Тамо где си био срећан
© Јелена Протић-Петронијевић






8.3.2011



CRNI AN�ELI-Rajko Glibo



mogao sam opjevati Fušfilologa
a on zaglibio
spasavajuæi sebe
umjesto ljubavi
odabra potonuæe
ode meĂ°u crne anĂ°ele
„službeno lud“ sam
za crnog anĂ°ela
time odgaĂ°a
svoj javni ponor
istinski anĂ°eli proskribiranom
dodjeliše svjetsko ime
bosanskog sublimizma
Fušfilolog se plaši
svoje prošloti
sustiĹľu mu se
gutljaji tišine
Ĺľivotom prevaren
preĹľiva sumorne snove
uz sve jaèe mirise sjete
a“službeno lud“ pjeva
pjeva kao slavuj
i pleter ljubavi plete
© Rajko Glibo
07.III.2011






7.3.2011
Dvoèas



- Marko Antiæ



Prvi je poèeo, a ja mu nekako vratio.
Pokušao je da me šutne, uhvatio
sam mu nogu,
podigao sam ga.
Trebalo ga je baciti na ploèice i dokrajèiti, onesposobiti
ali imali smo trinaest
i nisam bio toliko krvoĹľedan
nisam imao petlje.
Stajali smo kao budale u klinèu
a u svlaèionicu je uletela
razredna.
Držeæa žena starog kova,
nastavnica fizièkog pred penzijom.
Histerisala je:
- Ĺ ta to radite?!! Ĺ ta to radite?!!! Degenerici jedni !!!
Svi smo stali mirno.
Pred njom smo još uvek stajali mirno.
Onda se zaèulo.
Iz susedne, ženske svlaèionice.
Urlanje.
Lepo se èulo – urlanje, cika
i vrištanje.
Razredna je otrèala tamo.
Potom nam je saopštila da neæemo imati fizièko.
I nismo. Imali smo dvoèas
razredne nastave.
Razredna nam je govorila o moralu
teškom životu i nepravedno
nametnutim sankcijama.
Zatim je prešla na Jasenovac.
Puštali su joj filmove na fakultetu.
Crno-bele filmove, kako zadrigle ustaše
muèe decu.
Jedan je neuhranjeno dete zgrabio za nogu
i tresnuo ga o zid, ostala je fleka,
govorila nam je.
DrĹľala je monolog, sat i po, i duĹľe.
Njen jedini naèin da nas zauzda
tog decembarskog dana
1993.
(C) Marko Antiæ






6.3.2011



ŽENI -KRALJICI SELENE- Miljojko Milojevic







Neko je nekad negde rekao:
“Bez ljubavi žena je ništa,
a èovek- tek pola èoveka…”
O, Ti, Ženo- Ti kraljice, vaseljene…
Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka,
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva èeka…
U tvom srcu Ljubav cveta, i ne vene.


O, Ti, Ženo- veèno nežna, veèno blaga…
Kad likuješ, kad prkosiš,
Kad na bedru krèag nosiš,
Oduvek si svakom mila, svakom draga…
Uvek možeš da se snaðeš
I Ljubavi plamni cvetak,
Ili, samo, tek zametak,
U svaèijem srcu naðeš…
U oèima tvojim- osamnom bespuæu,
Sve su zvezde izgubile pute
I ne hrle crnom ugasnuæu…
U tvom srcu veènu Ljubav slute!
O, Ti, ženo- veèno lepa, veèno mlada…
Kad ti srce Ljubav zari,
Kad se smešiš vragolasto
Svo biserje… cveæe…zlato…
Još postoje samo zato
Da istaknu tvoje èari…
Svakome si èežnja vrela, san i nada…
Kada tražiš i uzimaš, kada daješ,
Kada bajnu tajnu kriješ,
Kada tužne snove sniješ,
Zbog Ljubavi nikad nemoj da se kaješ.
Ti,- kraljice sve selene, zvezdo sjajna…
Ljubomoru kada stvaraš,
I kad varaš, i ne varaš,
Neèija si èežnja vrela, Ljubav bajna…
Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva èeka.
(c) Miljojko Milojeviæ






5.3.2011



ЛИПА- Ljubodrag Obradovic
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете…
Пролете живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.



4.3.2011
PESMA NEDELJE
ЛЕПА ЖЕНА ОД 100 КИЛА-Елеонора Лутхандер



У Црвеној кући
на Карлаплану где су
Стриндберг и Бергман
суседи
у временкој кутији
купила сам златну коку
с црним крилцима
замало дa прелетим
код горе поменутих
Штета што нисам садиста
па као дa станем
опет у ред
печено пиле молим
да ми спакује тровач
оргастички љубазно
ону реш печену
салмонелу
од око кило
мртве ваге
Ма шалим се
да му кажем
али на српском
и још нешто
нејестиво
Знам те ресторане
где више не једем
руски рулет за вечеру
има један Клуб
где се осећам
као Књижевник
главом и брадом
где сам лепа жена
од сто кила
кад изујем сандале
скинем са себе
књиге
и предам се
плими и осеци
супе са домаћим
резанцима
и пољубцу
крвавог бифтека
по мери мог срца
у Кафани са
великим К
Знам ко ме воли
знам и ко ме не воли
не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду
јер нисам умрла
гурнута низ степенице
а напуко је камен
од моје тврдоглавости
разбијачица кажу
и зујали су северније
ратни комарци
није ме засврбело
и меци мисле
својом главом
Упозорена сам и пазим се
не идем више на свадбу
са отрованим псима
возим се таксијем у Котеж
и у литературу
не варим кобасичарске
награде
нисам мачка
да ми у културној редакцији
одбројавају животе
9, 8, 7, 6,
и онда шиц, као Бранку
Миљковићу јој
historia est magistra vitae
пет из латинског
Зашто не будеш мало
Швеђанка?
пасош не чини човека, ало
нећу
не могу
недам
научио ме деда са Чева
уз пар ћушки
да чувам дијаманте
међу ногама
чувај Ело тело
© Елеонора Лутхандер
3.3.2011



GRADSKA – Darko Kolar


Papir na putu
onako zguĹľvan,
usamljeno baèen pre neki dan.
Prašnjava ulica,
ugaĹľeni travnjak,
pripeklo sunce, blatnjavi stan.
Na staklu pišu neka slova,
bleda od sunca, ogrecana noktom.
Veliki prozor što prekriva krošnja,
ogromnim stablom što živeše mnogo.
Jutarnji tranvaj gazi šine.
Usamljen putnik na stanici stoji.
Gleda u sat, broji minute
i èita neke jutarnje novine.
I neko izvesno vreme proĂ°e.
Velika guĹľva i mnogo ljudi.
Svako na neku stranu krene,
dan teèe, mnogi su zoru
doèekali budni.
© Darko Kolar
03.06.1996.g./BEOGRAD/HOTEL YU/
2.3.2011


PRESTANEŠ LI- Goran Sebiæ


Prestaneš li me voleti,
ovo sivo nebo
æe se srušiti na naše glave,
nikad neæe doæi proleæe,
prestaneš li,
sve æe nestatii,
ceo jedan svet
i sve æe prestati da postoji.
Prestaneš li me voleti,
nestaæe sve lepo,
nestaæe ljubav
a mržnja æe poèeti da se širi
kao zaraza ovim gradom,
kao neka kuga.
Prestaneš li,
bojim se da æe nas naæi na
Novom Beogradu-starom buvljaku
Novosadskom najlonu,
nije bitno gde,
tamo gde cigani
prodaju tudje uspomene,
sve ono pronadjeno u kantama,
na ulicama, parkovima
ispred kuæa i stanova.
Ako me posle svega,
ponovo budeš tražila
naæi æeš me,
u bircuzima,
sa onima za koje si mislila
da svet nije mogao da rodi
a rodio je.
Nemoj mi se javljati,
bicu veæ dovoljno mrtav
da bi me ponovo ubila
i biæu dovoljno neko drugi
da bi me ponovo volela.
Prestaneš li me voleti,
ja nikad neæu moæi,
nikad prestati,
tebe voleti.
© Goran Sebiæ







1.3.2011
DAME BIRAJU -Ljiljana Ivanoviæ
Danas mi se
ne prièa.
Neki buduæi
ljudi
preko reda
beru
moje
snohvatice.
Danas mi se
ne otvaraju
vrata
ni sa jedne
strane.


Zarobljena
u dva
kvadratna koraka
mogu samo
u svoju istinu
da se presvuèem.
Danas Ĺľelim
da pocepam
sve naslovne strane
na kojima su
moji
plesovi do snova
i zaboravim
omiljeni rialiti
DAME BIRAJU.
© – LJILJANA IVANOVIÆ



Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад, сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић




10.3.2011
БОГИЊА-Љубодраг Обрадовић

Svako juri da negde stigne
niko ni da je digne.
Jedan je namerno nogom nagazi,
što mu se stvori tu gde prolazi.

Da je flaša i šljiva rana
ne bi ostala neproèitana.
Kad videh prizor ja se zgranu
da jedna zena kraj nje stanu.

„Još nisam videla bruku toliku,
autor nije stavio sliku.
Za Uniju šanse nam slabe,
kad svuda ðubre bacaju barabe.“

Zanm da je njena namera zadnja,
ne interesuje nju radnja.
Ima kulturu, baš je fer,
knjigu mi baci u kontejner.

Kad je jadnu neæe ni dzabe,
da je prodam šanse mi slabe.
Gledam iz æoška sebe se stidim,
ne mogu da verujem u to što vidim.

Izgleda da mi dzaba lupamo glavom
kultura završi na mestu pravom.
Nema prolaznika na trotoaru,
pa se oslonih na novu knjizaru.

Umesto da bude ministarka
postade knjiga ulièarka.

© Srbobran Matiæ

Pišem i kao
super mi je…
traĹľim razloge i uvek je tako
ozbiljna u svojoj gluposti
u ime svega
u svoj Ĺľelji razbijena
hoæu da se ostvari

Noæ
svi koraci
i ja u svemu
san
razlivam
reèima

Veštièiji je ovo dan
zrno razuma
prekida Ĺľelje
ovo nije ta bajka
i nisu ovo naše pesme.

© Nevena Ugrenoviæ- Iskrica

�ujem ih i u snu,
Jutrom me bude,
Koraèas mojim stazama,
Gledaš mojim oèima,
Teèeš mojim suzama,
Pleniš mojim osmesima…
Ako hoæeš,
Ušetaj slobodno bez straha,
Proleæna otvori vrata moje duše,
Prve vesnike omiriši,
Najlepše stihove èuj,
Povetarac što virtouzno pleše,
Je batler,
Ne tuguj, primiæete,
Moj andjele s neba,
Ako hoæeš,
Jer tako treba…






Daj mi da snena dokuèim tajne daleke,
Ako te nema!
Nek prodje ladja preko hridi,
I ti slobodno idi,
Neka te talasi ne muèe,
Ja znam i struje mora,
Nisam od juèe…
Našla bih ti se i na mesecu,
I tamo meseèeve ogrlice nižem…

Ako hoæeš,
Jednu æu ti pokloniti,
Kao amajliju, da spoznaš zvezdu
I da je slediš,
Ja svoju imam i znam da vrediš!

Ako hoæeš…

© Miladinoviæ Sandra
АКО ПОСТАНЕМ ДАН â€“ Dule paunoviæ

Спушта се лагано ноћ:
очи пуне дражи таме,
пуне душу
до јединог кутка
у коме искри чежња.

Предајем се ноћи:
постајем мрак
али не предајем се сну…

Размишљам:
шта ће се догодити
када сване дан ?
Или:
ако жена из мог сна
упали светло
сред ноћи,
да види мој осмех ?

Плашим се…
постаћу дан
у том последњем,
једином кутку
и утрнуће искра.

© Дуле Р. Пауновић
_________________
Docekaj me osmehom... ...