POEZIJASCG -

[lepa_S]

PESME NEDELJE ZAAVGUST 2011
VOJVODA VOJVO�ANSKI – Dragan Petkoviæ
ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ – Slobodan Brankoviæ
***** – Aleksandra Mladenoviæ
ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matiæ
PESMA NEDELJE:
VOJVODA VOJVO�ANSKI-Dragan Petkovic(Miki Antiæu)Ako mi jave, umro Mika
reæi æu im da greše.
Negde na nebu piše i slika
i opet prvi tango pleše.

Mokrinski sokak korak mu pamti
i sva njegova deèaèka leta,
plava mu zvezda u oku plamti,
bosonog stigao na „Kraj sveta“.

Iako lièno nije me znao,
veliki boem gos’n Mika,
plavi èuperak s dlana mi dao,
dok je mirisala tamjanika.

Ravnicom krenem niz Dunav plavi,
dok on do zore minute broji,
jedan mi talas dunavski javi
da mornar Mika na pramcu stoji.

Hvali ti, stariji po peru, brate
što ne znam živeti na brzinu,
što, dok me u snu tambure prate,
jezdim za tobom kroz Vojvodinu.

Hvala što ostah veliko dete,
što dušom èistom stihove niže,
što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,
za korak Bogu prišao bliže.

Ako mi jave, umro Mika,
reæi æu, ore nebeske njive,
poslednji vojvoda vojvoĂ°anski
od onih vam je što veèno žive.

© DRAGAN PETKOVIÆ
(PAN�EVO)
29.08.2011.
ТРАГ СВЕТЛОСТИ-Ljubodrag ObradovicИза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић
28.08.2011.
РЕЦИ МИ…-Dule R. PaunovicРеци ми:
Како да побегнем од самог себе
Негде далеко
Где ни ја себе пронаћи нећу ?Реци ми:
Како да одвојим душу од тела
Да се међу звезде успем,
У дубини васељене смисао да нађем ?

Реци ми:
Зашто из ока несташе снови,
Сузе угасише једину искру
А време испунише мраком ?

Реци ми:
Да ли бескрај има краја,
Да ли је вечност река која ће пресушити
А ми ћемо остати у пролазности ?
… и муљу.

Реци ми:
Да ли живот има неки крајњи смисао ?
Или му је једини циљ
Рађање новог живота: ограниченог, пролазног…

Реци ми:
Ти предодређена да рађаш живот,
Да ли је затворен круг
А сва љубав и оно што она беше за нас
Да ли све то беше само нагон ?

Питам те а слутим :
То што беше: између нас, са нама, у нама…
Беше ход кроз светлост и слепило
… у коначно слепило !

© Дуле Р. Пауновић

„
27.08.2011.
ВИНОВА ЛОЗА-Zivomir MilenkovicВинова лоза божанствена
У Жупи посађена
Вишевековним коренима
Сељачким знојем поливанаЖупа сунцем обасјана
Лоза љубављу отхрањена
Тежачким срцем обљубљена

Виногради златасти
Из Српске Бретање
Божанским плодом даривани

Од Жељина до Копаоника
Теку потоци вина
На срећу и радост свима

© Живомир Миленковић
24.08.2011.
ZAVI�AJNA-Svetlana Biorac MaticO, dušo moja rastrzana
možeš li jednom postati stih
opevat raskoš ovih poljana,
prerasti vreme, postati mit.Neme mi usne Ĺľedne lepote
veèernja zvona kad s crkve biju
pa tažim reèi da te krasote
u neĹľni sklad se prepletu, sliju.

Oèi mi pune sunca i neba,
nemirnih reka, moænih planina,
dok slutim miris majèinog hleba
srce mi or’o – klikæe s visna.

O, dušo moja, svileno tkanje,
išaraj sebe cveæem i travom,
daj mi da budem lipovo granje
da budna sanjam nad zavièajem.

© Svetlana Biorac-Matiæ



23.08.2011.

CRNO SUNCE-Marija Mihajlovic
Iz utrobe majke
u utrobu zemlje idem
Vidim sebePosmatram tog stranca
sa izrazom oboĹľavanja
to lice sa širom otvorenim oèima
sa usnama zatvorenim u poluosmeh
blagonaklonostiVidim ruke ispruĹľene
ka tom suncu u utrobi zemlje
što sija

Klanjam se tom boĹľanstvu
Prepoznajem to crno sunce
Ĺľivi u mojim grudima

Kao novoroðenèe,
prvim,pravim vriskom
horde senki pozdravljam
Ja sam meĂ°u njima

I tama
tišina
i sunce
Blizanac onom suncu sa neba
u utrobi zemlje što sija

© Marija Mihajloviæ



22.08.2011.
PANONSKO MORE-Ljubica Vukov DavcikPut putujem
Put protkan
Prav pravcat
Pored njega polako
Panonsko more izranja..Viri iz ravnice
Vraæa se iz njiva
Vir Ĺľubori iz Ĺľita
Blatni okrir od ilovaèe
Oreol stvara
..Pazi stoji mesecima
udaviæe nas
..Panonsko more izranja
Nova neka Atlantida
Nas èeka..

© Ljubica Vukov-Davèik

„



21.08.2011.

Pesma nedelje:

ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ-Slobodan Brankovic

На малој адровачкој висоравни,
Од лета господњег 1876.
У налетима и бубице зује
Као залутали куршуми…

С које год стране
Зрно дошло,
У теби нестало.

Твој живот кратак био
Док га Толстој није овековечио.
Сад и сени грофа Вронског под каменом
На коме урезано име твоје.
Прашћај Николај, прашћајте Николаји!
О страшни бљеску сабље из Бородина
У заветном луку из дединог у замах твој.

Стари Николај, у судњем часу устао,
Кад и свет пред Наполеоном клекнуо.
За руке узео своја два мала сина,
Децу повео против силе, туђина…
За њима војска, свети, отаџбина…!

Прашћајте Николаји, јунаци из рода Рајевски!
Најмлађи на топлој српској земљи законачио!

Како се борио, тако и волео,
Без милости, жену коју није смео!
Официр од части, човек грешан, који патио…
Хришћанин, ни помисао да би живот себи одузео.

У зараћену Србију с радошћу похитао!
Од „дивљег Азијата“ грудвицу бранио!
Високо полетео, кад га куршум погодио.
Последњу кап из Гаврилове чутурице испио.
Топ који утихнуо, никад се није охладио.

Прашћај Николај, прашћај вечнога мира…
Ах, липа разумовска… ветар, благ, источни,
С вечери, фантазију Чајковског свира…
Чује се срце у маховинастим грудима,
Звоно у Светотројичким богослужењима.

Прашћај Николај, прашћај, прашћајâ€¦

© Слободан Бранковић

МОЛИТВА НАД ГРОБОМ НИКОЛАЈА НИКОЛАЈЕВИЧА РАЈЕВСКОГ-

20.08.2011.

KIŠA U LETNJOJ NOÆI-Marko Baros

Da vidim jel hladna
Jel se moze piti
Je li barem vredna
MoĹľe li nesto od nje biti

U ove kasne sate
Da mi sklopi oèi
Da se snovi vrate
Ove žarke noæi

Ne traĹľim joj mnogo
Samo malo hladnoæe
Da bi sanjati mogo
Sto mi duša hoæe

© Marko Baroš



19.08.2011.
Пјесмом љубав се пише-

Милисав Ђурић
Пјесму сам посветио теби…
Осмијеху сваком један стих.
Да нисам, ни знао не бих
да си ми мила, најдража од свих…Сваки твој поглед дубина нека
што увијек немире мами изнова,
к’о ушћу своме док тече ријека,
нарасла бујица жеља и снова.Поклањам ти маштање своје,
све дуге ноћи непреспаване,
модрину неба, док звијезде роје,
љубавну зору што за нас сване.Писао сам пјесме љубави…
За сваку драж строфа више.
Толико да се не заборави,
пјесмом, љубав се пише…

© Милисав Ђурић




18.08.2011.


EGZISTENCIJALIZAM-Semir Avdic

Gdje je noæ stala tu je potekla

Još jedna ponornica njenog

Beskonaènog kraja zakopèanih ideja

Nerealiziranih izmaštanih snova

Svakog atoma progresivnosti zapete

U Sibiru hladnokrvnog voĹľda gdje se

Pojasa tananošæu koja se polako okoštava

Oko opustjele skorojeviæevske biserne mu ispraznosti

I egzistencije razbujane bahatosti što

Se onomad guji pod noge od straha podvlaèila

Mlateæi slamu od kukolja i rogobatnom kamenu

Se privijala stoĹľno pravolinijski bez uglova.

Sad je se Sunce zatajilo u ozeljenelom sedefu

Sa krhotinama krovova buržujskih kuæa

Otkucanih sati gradske prošlosti sa šeširima

Zapadnih, austrougarskih elemenata što se

Navukoše na sihir da u proklete preðoše

Kao iz sobe u sobu laganim korakom

Manje sudbonosnim ali ipak odreĂ°enim

Bez zavisti što tron se sruši pod nogama im

Kao da je san ništa drugo do budan odsanjan.

© - Semir Avdiæ
Sarajevo, 9. Avgusta 2011.





17.08.2011.
O ÆUTANJU-Vida Nenadic

On

je æutao.

I svojim

æutanjem

slušao je

sve

naše

(ne)izgovorene reèi,

dok smo

mi

i sa njim,

i sa sobom

razgovarali.

Æuteæi.

© Vida Nenadiæ



15.08.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

**********************-Aleksandra Mladenoviæ

1.



O, mili ljudi, nece iz grudi

ma, srce ludi, dusa se trudi

rima joj sudi; to damar kudi

prirodu cudi.-

Pesma se budi.



2.



O, dusi jada, rovovi pada,

ma, pevam sada ,u moru strada

to mnome vlada, ovde i sada

bojiste hada.-

Pesnik se nada.



3.



O, hoce, tu je, u reci kuje

tajac se cuje u bilo oluje

ma, trnci struje; stvaranjem huje;

Da ocaje truje-

Pesnik To snuje.



4.



O, nema vise, negde gde bise

kapi bez kise, to srce dise

i dusom brise; ma, slapove njise

tiho , sve tise…

Pesma se pise.



5.

O, cudi, leka, u reci reka

to krvna i meka u venama ceka

bliska, a daleka; ma, ucini jeka-

od pelina mleka -

Pesnikom coveka.







14.08.2011.

PUSTINJSKA PRINCEZA-MARKO B.

Kakva boja biserna
Njeno telo, njena koĹľa
U pustinji ruza od sveta skrivena
Ja cu je ubrati
U javu æu je doneti iz snova
Udahnuæu joj život
Ime æu joj dati
Biæe ruža
Sa èetiri crvena slova
Biæe i oaza
Iz mojih snova

13.08.2011.
ЈАБУКЕ И ДУЊЕ -Љубодраг ОбрадовићЈабуке и дуње,
на орману стоје.
Ја и сад чезнем
у одаје твоје.Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну,
и уз игру и развигоре
тонемо у слатку тајну.Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.Да нас жудња и страст
у љубавни вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.

Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад кроз живот лутамо сами.

Јабуке и дуње,
на орману нека иструле.
Само да опет дојездим
у твоје лагуне…

© Љубодраг Обрадовић

12.08.2011.
Д Р Е Н-Саша ТодоровићБлаго би свакој кући било
Још од постања
Да је пратила век
Здравог дрена.И деца би њена
Ко поток низ планину текла
Према ушћуМладићи би
Листом дрена кићени
У оку драге љубав тражилиЈош од заручења
Благо би свакој девојци било
Да је игру у колу смерно
До краја играла

© Саша Тодоровић

11.08.2011.

ЦРНО ВИНО-Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

© Никола Стојановић

10.0802011.

ŠTA BI PESNIK REKAO-Jelena Protiæ Petronijeviæ

*Уби ме месец самоће и балканске шуме
Јасно ми бива колико је велики песник
у свету осамљен
Лутајући Човек без Бога на путу
Дао бих све а ништа немам
Носим сунце у џепу
Да ли ће неко икад сићи у дно моје душе
Широко једро моје душе
Ја блудно дете које пева песме у пролазу
Ја болујем од звука са старих виолина
А никад из себе да изађем
Ни пут из душевне тамнице да нађем
Жалосни пингвин без обала у срцу океана
О како ћу једном од песама да оздравим?
Касно је да пођем у родни крај на лечење
Сећање је као паучина између дрвећа
Сећање је као вода
кад се сетим да арије родне тужно
Певуше кроз горе

Овде је небо моје
Овде љубљена Топлица*

09.08.2011.
NAROD-Miro BeribakaNarod k’o narod,
ide ko Ĺľivina,
æutke!
Vodaju ga tamo – �vamo!Zguren, naramljuje,
ostavlja djedovinu,
prteæ svoju muku
i sanduke s kostima!I ne plaèe!
Nema kad!(C) Miro Beribaka


PESMA NEDELJE:

ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matiæ



Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neæe oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruæe,
popalo prošæe, pukle majije.

I šumska tama sve jaèe bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matiæ



07.08.2011.

JA RATUJEM SAM-Slavoljub Jovanoviæ Kumana

Slike iz detinjstva ko ordenje nosim
i u meni bukte kao vatre plam,
èesto sam žurio koracima bosim,
u Ĺľivotu ovom ja ratujem sam.

Pritisle me muke i olujno vreme,
za brigu i prošlost uvek æu da znam,
moja su seæanja jedno tešmo breme,
bilo gde da krenem, ja ratujem sam.

Nove ispovesti neprekidno slušam,
jedno mirno doba neæu da prodam
i kroz minsko polje ja æu da pokušam,
ništa nije vredno, ja ratujem sam.

Ne spominjem krizu, jer odavno boli,
porodice naše kao stari ram,
takvu istoriju ko moĹľe da voli,
istina je znana, ja ratujem sam.

Više i ne brojim, padoh, pa se dižem
bez velike mašte prazan mi je san,
na poslednji voz ja ponovo stiĹľem,
volim da pobedim, a ratujem sam!

© Slavoljub Jovanoviæ Kumana

06.08.2011.

O�I-Miroslava Odaloviæ

Ко ноћни лептири што лепетом крила
У плесу свјетла мирни раскриљују мрак
Ко ритам свих ријека воденог била
Отвори капи откуцај лак
Откључа капке откључа прозоре
Да трептају свјетла подигну трон
Кад куће склопљене пред будне зоре
У крилу вјечног заустави Хрон

©Мирослава Одаловић

05.08.2011.

NA ZIDINAMA TROJE-Milan Milutinoviæ



Razlio sam se u zvezde

Podno meseèevih obrva i oèiju

Levo oko mu je plavo sa njim uzdiže velikaše i vidi buduænost

Desno oko mu je crno sa njim prebira po leševim i vidi prošlost

Pogleda smrznutog kao led i staklo



U reku Penelopinih suza

Prostirku izatkanu nitima tuge

Talase, snaĹľne i velike vrtloge

Jezu i morska èudovišta



Na dan kad su mrtvi vojnici

Osvajali drĹľavu i blago

Heroji kada su bili hrana za maèeve

Kosti u telu Trojanskog konja



U igri bogova

Plesu ljubav i strasti

U treptaju vremena,

U uzdahu zemlje

Bez svetlosti, bez svetlosti.





Milan Milutinoviæ





03.08.2011.
ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-MatiæOvde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neæe oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruæe,
popalo prošæe, pukle majije.I šumska tama sve jaèe bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.© Svetlana Biorac-Matiæ

02.08.2011.

RAZDVOJENO-Marina Adamoviæ

Znaš li šta mi se desilo juèe?
Susrela sam sebe!
Hajd pogodi sa kiime sam bila?
Sa tom istom -
Ni dan starijom
Ama,
Ni gram teĹľom
Kao preslikanom
I šta misliš
Zašto ovo pišem?
Stvarno ne znam
Samo
Još uvek oseæam grom
Koji je nju rascepao
Na dva nasušna
Istvovetna dela
Na dve bliske
Pomamne ideje

01.08.2011.

VOZOVI – Mirjana Lukiæ

Ne,
nigde ne putujem!

Mislima samo
pretaem seæanja
iz jednog vagona u drugi.

Ime ti vrištim
zvukom sirene,
ispisujem sjenkom
odlazeæih vozova.
_________________
Docekaj me osmehom... ...