POEZIJASCG -

[Radeumetnik]

NA POÈETKU

Na poèetku
srce se ne lomi,
ni oproštaj se ne traži,
ne govori se izvini,
za prve svadje,
i prve laži.
Na kraju u meni
ako se sve izgubi,
i posle mog života
još æu da verujem,
da je moj pogrešan korak,
tebe ne voleti.
ispod zvezda u meni.
I sve je onda tako nevažno,
i sve je lažno bez tebe.
Nije dobro, suviše kasno je,
trebalo bi da spavam,
o tebi još ne bih da æutim,
lepa si kao ova noæ u meni,
ostani još malo, pa idi.
A lepo mi je sa tobom,
lepo, ja bi da èekam jutro,
da se tobom budim,
a život koji me èeka sutra,
æe da dodje, a ja,
ja æu sa njim, tebe žedan,
sa tobom stati u red.
U meni ubraæu cvet.
tebi ga dati,
crven je cvetao u meni,
život moj,
O Bože,
daleko si ti,
daleko si ljubavi.
Ove noæi, dok spavaš ti,
u meni vidim tebe,
i èujem glas u meni si ti.
Koliko puta sam ti rekao,
volim te.
Koliko puta sam preæutao,
koliko puta te poljubio,
i ostao opet sam.
U meni ti dušo budi,
i sve Å¡to mi treba je tu,
ludo srce, da te voli,
voli u meni i otkucava
kao da si mi prva ljubav ti.
Da li ja znam, ili ti,
jel to vreme u meni leti,
jel to vreme u meni staje
da saèeka nas.

Radomir Todoroviæ