POEZIJASCG -

[Radeumetnik]

RAVNICO

Kao da su cini neke
po ravnici ispruzile
plaovite reke i plodne njive,
ispruzen i ja
na opakliji
na salasu krizem
moju belu slaninu.
Ako popijem
samo po jednu,
nikada po dve,
i zaspim,
ako zanocim pokriven
nebom siroko.
pa se otkrijem,
ako svane,
nek osvanem
u dunji mekoj
u belom perju,
poveden
jutrom na
Dunav
ko jato gusaka
ujaka Duska.
Neka mu Bog podari
rajsko naselje jer
je za zivota
postao
u svom Backom selu
seoska majka
i
zasluzi
da mu se ime spomene.
Njegova si bila zauvek
i moja ravnico.
Radjala si mu vise od zivota,
a zivot mu u inat
kao skot
uze ljubljenu zenu
al ravnicu mu ostavi
celu
da uspori,
malo,
i ja dok sam ziv,
da usporim,
i nadjem neku
utehu ko ravnicu,
da se popnem na tocak
i vozam,
vozam do kraja sveta.
Kada sidjem, ako uspem
da sidjem, a hocu sigurno,
da se okrecemo,
i ravnica,
ona i ja
da me svi vide,
iz inata,
onako blesavog
kako ljubim moju Emu
pred svima da pukne,
onako, bas...