POEZIJASCG -

[MirjanaL]

Jesen je siva i tuzna.
Ja, veciti romanticar ne volim kisu, ne volim uvelo lisce.
Cini mi se da sve umire pa i nebo place.
Isto kao nekad.
I onda je bila jesen i onda je nebo plakalo. Secanja se uvek vracaju a sa njima i suze.
Suze presuse a secanje preraste u san, uvek isti, nikad ne dosanjani.
"Imam samo devet godina. Bela haljinica jedva doseze do kolena, kosa duga rasuta po ramenima.
Trcim nasim poljem bezbrizna i srecna.
Petak je, trinaesti.
Cesto bacam pogled na seoski put cekajuci da se pojavi moj otac nakon naporne radne nedjelje. I cekam, cekam........
Okrecem stranice proslosti i vise nisam dete.
Imam 15g. ali jos uvek verujem u bajke.
Jos uvek svakog petka cekam...
Ne napusta me nada da ce doci i ako se tada, toga petka njegov zivot ugasio pod tockovima pijanog vozaca.
Tu si i ti.
Govoris mi da je zivot ipak lep. Gledas me u oci, govoris da me volis,
da se vredi boriti.
I ja ti verujem, zelim verovati, moram.
Bio si moja slamka spasa na otvorenom moru, moja prva ljubav.
Naucio si me kako plakati bez suza, hrabro podnositi bol i smejati se kada najvise boli."
Prosle su godine, odavno ne verujem u bajke.
Prasnjavi seoski put odavno su zamenila svetla velegrada a mi smo se izgubili u labirintu zivota.
Majka sam i zena. I srecna sam!
Samo ponekad zabole strele secanja i u mom srcu javi se ista zelja.
Zelim;
probuditi se uz cvrkut ptica, trcati poljem bosa i jos jednom,
samo jos jednom zagrliti svoga oca.
Mirjana

[lepa_S]

Najezih se...
Vredelo je procitati!

Lepa
_________________
Docekaj me osmehom... ...