POEZIJASCG -

[pustinjakinja]

Овде ћу представити пјесме једног шеснаестогодишњака. Непосредни сам издавач његовог јединог дела и радо бих ову збирку подијелила са вама и чула Ва?е мишљење и критике. Збирка носи назив "Љубав без моћи".

Ево неколико рије?и од мене за Њега.

Д.А.С.

Рођен у вријеме страдања,
живио у вријеме надања,
отишао са заласком детињства
путем снова, незаборављених Љубави
и вјечних идеала...

Рођен је у Хрватској 24.01.1989. године-новембар 2005.. Србија
Пјесме су писане у периоду задње 3 године пјесникова живота...Кажем 'пјесник'... јер за мене то јесте...
Ово је његово прво и последње дело. За још, није имао времена. Са свог кратког животног пута, у вјечност је однио много више но што мислимо.
Ово дело остаје као помен на све сто је био, хтио и могао...
Није престао да живи. Само је из пролазности прешао у заборав.../


Збирка 'Љубав без моћи' изашла је из штампе прошлог новембра, 2006. године.


РИЈЕЧ ЛЕКТОРА

'Ауторов свет, свет младог 16-годишњака преточена је у ове стихове који су искрени и дубоки. Његов свет је пун емоција које се преплићу у изливима љубави, нежности, туге и безнађа.
Поиграва се са стихом ,римом. Стих понекад одише једноставношцу правог детета које узима оловку да искаже осећања.Некада је тај стих, песма 'тешка' са дубоким поређењем што нас изненађује јер то је рзамишљање детета.
На жалост млади живот се завршио сувише брзо ускративши га много чега, а нас драгог лика и лепог стиха.'

Проф. М.Д.


Ријеч рецезента..

О ПОЕЗИЈИ Д.А.С.-а

'Прочитати ову збирку песама, сасвим сигурно, није нимало лако. Д. песме сам читао дуго и стрпљиво враћајући се на поједине и по неколико пута.Зашто? Покушаћу да Вам пренесем нека од мојих запажања, а озбиљнију анализу оставићемо књижевним критичарима, суду времена као и Вама поштовани читаоци.
Готово је невероватно да у једном петнаестогодишњаку буде толико снажних и прејаких емоција.Свих педесет четири песме чине складну тематску целину обједињену у исте корице под насловом 'Љубав без моћи'. Свака песма се може појединачно анализирати као и сам наслов који нас својим значењем оставља у крајњој недоумици.Да ли је то заиста љубав без моћи? Посебну чар као и посебно интересовање чини то што се песме појављују без наслова. Самим тим мистерија о лику и делу Д.А.С. се константно продубљује.
Инспирисан женом, аутор је чист лиричар,осећајан, искрен и танан до префињености. Песма за песмом, срце за срцем, стопљени најзад у велику љубав.Стихови су испуњени чежњом за љубављу као и жудњом да она буде потпуна и стварна. Аутор је осетљивог духовног и душевног састава те је у стиховима појачано присутна исповедна и субјективна нота.
Ко сам и шта сам ? -Питао се аутор размишљајући о свим голготама овоземаљског живота. Дубоко у себи поринут прерано је схватио бесмисао и пролазност људског битисања и свега уопште. Био је потпуно свестан да човеку није дато да проникне у тајну љубави, праведности, среће. У песми остављеној за сам крај потпуно објашњава неку врсту љубавног избезумљења.
Језик песника је јасан ,прегледан, крајње искрен и недвосмислен. То је језик свакодневног говора елегантно прожиман римом. Стваран, обичан, али у исто време снен и неодређен.
За нашег песника жена је тајна као и љубав.

Скривена и закључана
да нико никада
ни на који начин
не дође до тебе.

Нема никакве сумње да се ова поезија може цитати и тумачити у сваком времену.
Врло рано је осетио буђење свести и чула као и инстинктивну реакцију отпора на неузвраћену љубав. Кроз песме нас води из једне ситуације у другу, доследно падајући са врха на дно. Његов космос је јединствен са мистичним поимањем ствари. Оставља нас у недоумици хоћемо ли бити у праву ако поверујемо у неко друго објашњење живота. Целим својим бићем аутор велича једину и праву љубав.
Љубавна идила је у ствари нека врста визије послесмртног споја двоје заљубљених којима полази за руком да у вечности остају заједно.
Тема неузвраћене љубави, честа и неопозива појављује се као увертира пред експлозију ума. На основама дубоке меланхолије песник још увек верује и прижељкује идеалну љубав.
Пажљивим исчитавањем препознаје се велики пробој ка обећаној светлости и вишим облицима живота...
Незамисливо је да у овом, релативно малом, песничком опусу постоји зачуђујуће снажан интензитет љубави. Са друге стране набој бола, несреће, туге.
Две животне констатације провлаче се од почетка до краја интимног песничког спектра аутора. Љубав је истина и Смрт је истина. Дубоко убеђен у поетску срж света, доследан и пред тренутком слабости аутор нам оставља тајну на путу од почетка до вечности.У неким својим тајанственим просторима он ослушкује шапат љубави. Вецче љубави. Аутор решава свој случај као и случај прошлих и будућих песника. Нама оставља задатак да морамо, по ко зна који пут, заћи у неиспитане пределе живота, љубави, уметности, смрти. Збирку поезије 'Љубав без моћи' искрено препоручујем читаоцима свих узраста.
Завршио бих са изреком Хермана Хесеа: 'Зов смрти је зов љубави. Смрт је слатка ако о њој тако мислимо, ако је прихватамо као вид велике, вечне љубави и преображаја.'

новембар,2006.
Д.Ј. песник


РЕЧ АУТОРА

'Нисам велики, ни посебан, мали сам и обичан. Све што сам желео и што је имало смисла је да волим и будем вољен. Много?! Сада знам да јесте. Требало је да тражим да будем неко, то ми је нуђено, омогућено и дано. Да,само то. За остале трице и кучине нису имали снаге и времена. Или можда, душе?! Нека они размишљају сада о томе, ја сам размисљао доста. Неће Вас ничем научити ови стихови, многи их неће ни разумети ,а што је најтужније, неце ни зивот. Многи пролазе њиме слепи и глухи, одлазећи у незнању куда иду. Чему онда ово? Да бар за тренутак завирите у своје душе, осетите себе. Стих и најмањи, најобицнији, пут је до душе. Бићу задовољан ако Вас овај мој поведе тим путем бар на кратко.И пријатељи моји, волите и будите вољени...
То је све сто ја имам да Вам казем,остало говори зивот.Цујте га,ослусните...'


УВОДНА РЕЧ

Читаоче !
У овим једноставним корицама крије се делић душе малог-великог човјека. У Вашим рукама, ово прво и задње дело (мислим да нећу претјерати ако кажем великог пјесника), оживјет' ће његово дело и лик. Живећи у Вашем дому, Вашем срцу, Д. ће живјети вечно, са нама и у нама.За мене је ова књига поновно рађање мени незамјењивог бића, мога ја. А Вама нека постане увијек радо читан стих.
Хвала Вам унапријед за Ваше вријеме.

Н.А.

***

На кратко, имала сам част
да један Анђео под
срцем мојим зачет,
дио живота буде мог.
И мјесају се понос и бол,
док у стиховима овим
видим лик Анђела свог.'

*
Љубави, ти си ватра
која гори у мом телу;
чија ме топлина пече,
и која ме греје кад је хладно вече.

Љубави, ти си прстен
око мога срца;
од тебе ми срце јаче куца,
од тебе ми срце пуца.

Љубави,ти си отров
у мојој крви;
са њом путујеш кроз вене,
и освајаш део по део мене.

Љубави, ти си Милица,
прстен око мога срца,
отров у мојим венама,
ватра у мојим очима.

Милице, ти си љубав,
створен сам да будем твој,
да те узмем у загрљај,
и волим.

Д.А.С.

*

На шести децембар
велика ствар:
дао ми Бог
део срца твог.

Петак тринаести:
мој срећни дан;
наш пољубац први
заувек ће ми бити у крви.

За Нову годину
било нам је лепо:
испред Лукија тада
љубисмо се слепо.

На Божиц свети
били смо проклети:
тад сам те наљутио,
и први пут нам срећу помутио.

Пре неки дан,
на Борковцу били смо,
на друштво пазили нисмо,
па нас видели какви смо.

А ево баш вечерас
ја мислим на тебе,
и опет се питам:
'оћемо ли ми имати бебе?

Д.А.С.


*

Волим те,
две речи,
седам слова, тако ситних,
а тако битних.

Волим те,
само две речи,
само седам слова,
а тако се тешко изговарају
као да су од олова.

Волим те,
те две речи,
по стоти пут ти кажем,
а ти опет мислиш
да лажем.

Волим те,
и ти то знаш,
само што нећеш,
то себи
да признаш.

Д.А.С.
*

Она је дар са неба,
увек зна шта треба,
даће све, и воде и хлеба,
она је свету највећа потреба.

Она никад памет не соли,
не жали се кад је боли,
беспризивно увек воли,
она никог ни за шта не моли.

Она даје животу смисао,
у свачијој је глави мисао,
свако је о њој писао,
она је ваздух који бих дисао.

Д.А.С.

Наставићу...

[pustinjakinja]

*

Prosli smo zajedno sve,
mazili i tukli se,
delili smo i srecu i tugu,
zajedno gledali dugu.

Samo smo drugovi bili,
srecni,vedri i cili,
o ljubavi ni sanjali nismo,
drugovi ostati mogli smo.

I sada smo srecni zajedno,
ko i svi,svadjamo se pomalo,
nasa ljubav nek zauvek cveta,
dok postoji ova planeta.

D.A.S.

*

Za tebe pevam,
o,da li me cujes,
za tebe pisem,
o,da li razumes ?

Tebi,koja si plakala,
pa i bez razloga,
tebi,koja si shvatila,
ma i kad nisi morala.

Ti,koja cvrsto stojis,
i na brodu koji tone,
ti,koja me vecno volis,
koja za ljubav se boris.

Zbog tebe zivim,
o,da li me cujes,
za tebe disem,
o,da li razumes.

D.A.S.
*

Juce sam mislio o tebi,
evo i sad mislim o tebi,
i sutra cu misliti o tebi,
znam,jer uvek mislim o tebi.

Sanjao sam o tebi,
uvek sam dobro pricao o tebi,
i uvek cu pricati o tebi,
znam,jer imam sta da pricam samo
o tebi.

Voleo sam tebe,
i sad ja volim tebe,
i uvek cu voleti tebe,
znam,jer rodjen sam za tebe.

D.A.S.

*

Jos jedan sesti;
osmi sesti;
tuzan i nesrecan sesti;
ali sesti.

Ja placem;
placem i slavim;
jer svaki sesti je praznik;
svaki sesti je svetac.

Da,sesti je;
mozda se ni setila nisi;
mozda ti taj dan nista ne znaci;
mozda...jer vise me ne volis.

Sadasnjost,ja i ti;
i sesti;
princezo srecan ti ovaj sesti;
jer ipak je sesti.

D.A.S.
*

Treba voleti,
i znati voleti,
i voleti,
ali zauvek voleti.

Svi zele ljubav,
ali pravu ljubav,
vecnu ljubav,
ili bar samo ljubav.

Sta ti mislis,
ako uopste mislis,
na koga mislis,
kad na ljubav mislis.

Ja te volim,
iskreno volim,
i volim,
ali zauvek volim.

D.A.S.
*

Prosla je godina,
proci ce dve,
proci ce tri,
ali nikad neces ti...

Prosla je godina,
i...sta sad,
prosla kao vetar,
i ostavila trag...

Prosla je godina,
a ti si jos tu,
tako zanosna i stvarna,
kao i prvi put...

Prosla je godina,
u znaku tebe i mene,
u podznaku ljubavi,
do kraja zivota...

Prosla je godina,
i jos te volim,
proci ce tri,
ali nikad neces ti...

...a jos te volim...

D.A.S.

*
Nije zlato sve sto sija,
nije ljubav na prvi pogled,
nije sreca u nesreci,
i nije istina da postoji dvoje.

Tacno je da je tuga dom,
tacno je,nesreca ne dolazi sama,
tacno je da od svakog zla postoji gore,
i tacno je da su ideali laz.

Ja nisam pesnik,
ja nisam dobar,
ja nisam ono sto sam,
ja nisam srecan.

Ovo nije pesma,
ovo je deo moje duse,
ovo nije lepa rima,
ovo se moji snovi ruse.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Hladno je,
hladno kao tvoje srce,
hladno kao noc,
dok tiho pada sneg.

Tuzno je,
tuzno kao ja,
tuzno kao zima,
dok tiho pada sneg.

Lepo je,
lepo kao ti,
lepo kao voleti,
dok tiho pada sneg.

Slatko je,
slatko kao poljubac,
slatko kao ljubav,
dok tiho pada sneg.

D.A.S.

*

Ne placi,
jer tvojih suza niko nije vredan,
a ja,pustit cu ove suze tise,
sad,
kad kraj mene te nema vise.

Ne placi,
ma koliko da ti se polace,
a ja,plakat cu i za tebe,
sad,
kad vec svi kazu da nema potrebe.

Ne placi,
jer odavno vec je kasno,
a ja,ostaje mi samo suza,kao svila,
sad,
kad si me ostavila.

Ne placi,
zaljubices se ti ponovo,
a ja,i nasa ljubav vec smo umrli,
sad,
kad vidim koliko smo zaista mali.

D.A.S.

*

Da li me zaista volis,
ili je sve samo laz,
da li je sve ovo samo senka srece,
ili ono sto sam sanjao svako vece?

Voleo bih da znam,
hocu li opet ostati sam,
hoces li opet traziti drugog,
hocu li ponovo patiti?

Pitao sam Boga,
pitao sam zvezde,
pa pitam i tebe,
volis li ti mene?

Ja tebe volim,
neizmerno snazno,
sta god da se desi,
meni nije vazno.

D.A.S.

*

Dotakni me pogledom,
poljubi me sapatom,
miluj me recima,
oseti mirisom.

Ubij me osmehom,
otruj me usnama,
zapali me dodirom,
i dovrsi me poljupcem.

Voli me srcem,
okuj me mislima,
omami me dusom,
zavedi telom.

I ja cu tebe.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Kad ljubav jednom ugine,
kad srce prestane da voli,
kad sreca jednom nestane,
tada ce najvise da boli.

Kad sve jednom prodje,
kad nada zauvek ode,
mozda mi tad u glavu dodje,
da ljubav je izasla iz mode.

Kad jednom odes iz mog srca,
kad ga napustis zauvek,
tad ce prestati da kuca,
i za njega nece postojati lek.

Kad nekog najvise zavolis,
tad te srce najvise zaboli,
kad mislis da za ljubav treba da molis,
znaj da te neko iskreno voli.

D.A.S.
*

Pusti srce da boli,
jer kad prestane da boli,
prestace i da voli,
i vise nece moci da zavoli.

Pusti srce,nek moli,
jer kad prestane da moli,
znaci da vise me ne voli,
i nece da me zavoli.

Pusti srce da pati,
jer dok god pati,
ne treba da shvati,
da izgubljeno ne moze da se vrati.

Pusti srce da voli,
jer samo jednom se voli,
i ako mu zabranis sad,
nece hteti vise nikad.

D.A.S.

*

Gde smo u svom tom bolu,
sta smo u moru suza,
ko smo na stubu srama?

Gde smo u pustinji greha,
sto smo u lepoti ocaja,
ko smo u vreme kajanja?

Gde smo na vecnim lovistima,
sta smo u raju i paklu,
ko smo na drugoj strani?

Kad smo ostali bez svega?

D.A.S.

*

Ovaj zivot nije bajka,
ovaj zivot je tako stvaran,
ovaj zivot na srecu je hajka,
ovaj zivot je ozbiljan.

Ovaj svet je tako prazan,
ovaj svet je pun tuge,
ovaj svet je losim zarazan,
ovaj svet i nema druge.

Ovaj decak je tako sam,
ovaj decak je u tom svetu,
ovaj decak kaze tuzan nisam,
ovaj decak ne place u duetu.

Ova ljubav je mrtva,
ova ljubav je ziva,
ova ljubav je samo zrtva,
ova ljubav je tako siva.

D.A.S.

*

Da li je sve oko mene sreca,
da li je sve oko mene tuga,
da li si ti u mom koraku sveca,
ili za mene postoji druga?

Da li je sve oko mene dan,
da li je sve oko mene noc,
da li si ti moj ostvaren san,
ili si na meni isprobavala moc?

Da li je sve oko mene tesko,
da li je sve oko mene lako,
gde li si sad moja najveca gresko,
je li te neko sem mene tak'o?

Da li je sve oko mene mir,
da li je sve oko mene rat,
da li si ti u mojoj reci vir,
ili si mi drug,moj rodjeno brat?

D.A.S.

*

Izgradim nesto,
sve mi se srusi,
je li to kletva,
sto to nosim na dusi?

Zapalim vatru,
ona se ugasi,
je li to vetar,
ili neki zli dusi?

Nadjem srecu,
neko je ukrade,
je li to lopov,
ili mi neko zlu sudbu prede?

Imam sve,
i sve nestane,
je li to zla kob,
ili si to ti?

D.A.S

*

Koliko je dvoje?
Je l' to jedno?
Je l' to troje?
Nije,to je dvoje!

Sta je dvoje?
Jesam li to ja?
Jesi li to ti?
Ne,to smo mi!

Kad je dvoje?
Kad je svadja?
Kad smo negde?
Nije,to je kad smo sami!

Gde je dvoje?
Je l' kod mene?
Je l' kod tebe?
Ne,ne postoji dvoje!

D.A.S.

*

Mrzim ovaj papir na kojem pisem,
Mrzim ovu olovku sto drzim,
mrzim ovaj vazduh koji disem,
mrzim ove prste koje krsim.

Mrzim ono u sta gledam,
mrzim ovo jutro sto je svanulo,
mrzim to sto te nikom ne dam,
mrzim ono mace sto je udahnulo.

Mrzim ovo sto slusam,
mrzim ovog sto hoda,
mrzim sto hocu opet da pokusam,
mrzim to sto negde tece voda.

Mrzim sebe sto sam ziv,
mrzim sebe sto sam zao,
mrzim sebe jer znam da sam kriv,
a volim tebe,na tebe sam pao.

D.A.S.

*

Kisa pada,
dugo lije,
moje srce,
tugu krije.

Tmurno nebo,
nema zvezda,
moja ptica,
nema gnezda.

Lose vreme,
strasna noc,
tvoja ljubav,
izgubila moc.

Srcu hladno,
ne od zime,
nasa sreca,
izgubila ime.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Kad sam dosao na ovaj svet,
to je bilo kao zmajev let,
i sve bih rado prosao opet,
ponovio svaki pogresan pokret.

Nek prodjem sve ponovo,
sve bolesti koje sam bolov'o,
u skoli da ucim prvo slovo,
ma nek se ponovi i sad ovo.

Svako pice opet bih popio,
za ljubav istu osobu molio,
opet istom snagom je voleo,
iste rane bih rado preboleo.

D.A.S.


*

Zaboravi sve to,
idi na neko drugo mesto,
neka te sreca prati,
gde god da si necu te zvati.

Zaboravi sve sto je bilo,
medju nama nista se nije zbilo,
neka ti zivot bude cvece,
moje srce te vise nece.

Zaboravi nasu proslost,
da sam u srcu ti bio gost,
neka te prati lepo vreme,
tvoja je ljubav pretesko breme.

Zaboravi sve sto je bilo lepo,
da sam te ikad voleo slepo,
neka te ljubi drugi neko,
neka te niko ne gleda preko.

D.A.S.

*

Osetices se tako bedno,
kada jednom ne budemo bili jedno,
snove moje kad ispuni druga,
u tvojim ocima spavat ce tuga.

Osetices koliko boli,
kada ne bude imao ko da te voli,
iz srca kada te odnesu kise,
trebacu ti od zivota vise.

Osetices taj nepoznat strah,
kad na vratu ne osetis moj dah,
u glasu kada mi ne bude ime tvoje,
pozelet ces opet usne moje.

Osetices kako sam te voleo,
kad i tebe bude zabolelo,
ljubav moja kad osveta postane,
ne trazi da srce moje kraj tvojeg ostane.

D.A.S

*

Po celom svetu,
s tobom u duetu,
po zemlji i vodi,
ali ljubav nije u modi.

U dobru i zlu,
u vazduhu i na tlu,
s tobom bih hodao,
dusu svoju ti prodao...
...za poljubac.

[b]D.A.S
*

Nekad je bilo magicno,
bilo je tako prakticno,
pogled bi rekao sve,
bilo je dovoljno:volim te!

Sada je sve drugacije,
devojacke su usne svacije,
za ljubav nedostaje maste,
i ne znaci nista:volim te!

Gde je sad ta magija,
ova hladnoca me ubija,
sve bih dao za usne te,
da sa njih cujem:volim te!

I sta sad,zivot je takav,
mozda je dobro sto sam ovakav,
ipak si cvece iz moje baste,
i opet ti kazem:VOLIM TE!

D.A.S.

*

Kroz dim cigarete,
posmatram dete kako place,
nevino bice sa druge planete,
jeca samo sve jace i jace.

Samo u tami ovoga sveta,
velikih tuznih ociju crnih,
odbacila ga je ova planeta,
pustila da trune vekova dugih.

To malo stvorenje nevino,
kao covek bolestan,gubav,
sto lije suze k'o krcmar vino,
to malo stvorenje nazvano ljubav.

D.A.S.



*
Ni to sunce posle kise,
Ne sija mi,ne trba mi vise,
Ni srece u nesreci nema,
Tuga je jedina preostala tema.

Ni ono sto je nekome sveto,
Sve kao da mi je ukleto,
Ni zvezde na vedrom nebu ne vidim,
Sopstvenog pogleda se stidim.

Ni voda ni hrana mi ne trba,
Zivim od ljubavi do neba,
Ni vazduh ne moram da disem,
Samo za tebe pesme da pisem.

Ostala mi je samo masta,
Ona jedino sve prasta,
U masti smo srecni ja i ti,
I zajedno sve mozemo mi...

D.A.S

[pustinjakinja]

*

Ponekad mislim o sebi,
da se zauvek predam tebi,
da umrem na rukama tvojim,
i onda se setim koliko se bojim.

Ponekad mislim o tebi,
zasto me volela ne bi,
zasto te za ljubav molim,
i sto te prokleto volim.

Ponekad mislim o nama,
sta radis kad si sama,
sta ocekujes od mene,
trba li za tebe da secem vene.

Ponekad mislim o zivotu,
da li cu s tobom doziveti stotu,
jer bez tebe necu ni da zivim,
samo s tobom zivotu se divim.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*
Jesenja kisa hladna,
mesana s toplim suzama,
dusa ljubavi gladna,
i tvoj trag na usnama.

Epizoda jos jedna tuzna,
prica gotova tek,
u glavi misao ruzna,
i tvog odlaska jek.

Laka magla nad gradom,
pogled izgubljen mutan,
k'o lopov sunja se kradom,
i tvojom lepotom sputan.

Etil u mojoj krvi,
al' ne mogu da zaboravim sve,
od tvog imena vri,
i odluke tvoje da ne volis me.

Nebo uz mene place,
tuguje samo za nas,
ja volim te sve jace,
i tvoje oci,ruke i glas.

A ja bezim od ljudi,
necu nikog kad nisam tvoj,
ti samo srecna budi,
i nikad me voleti nemoj.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Ne pitaj me druze,
zasto sam ti tuzan,
za nju kradem ruze,
a jos sam joj duzan.

Ne pitaj me brate,
zasto suze lijem,
nevolje me prate,
ne znam da se skrijem.

Ne pitaj me majko,
sto mi dusa luta,
jer je volim jako,
osecam kraj puta.

Ne pitaj me sejo,
sto je tako lepa,
zivim za nju sejo,
a ljubav je slepa.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Gledalo nas je najtuznijim ocima,
u tim vlaznim,krupnim ocima skrivao se bol,
neizrecivi bol koji je molio,
na kolenima molio da ga ne ubijemo.

A mi,ljudi ko ljudi,gazili smo ga,
gazili,lazuci sebe da je dobro to sto radimo,
strasno se lazuci da ce nestati,
da ce nestati ako ga zaboravimo.

A niko ne shvata da je ono sve,
i zaborav,i bol,sve lepo i sve ruzno,
sve srecno i tuzno,da ne moze da nestane,
to cudno,nesrecno bice,nisko nazvano ljubav.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Ostala je suza na trotoaru,
i satenska haljina u plakaru,
ostala je u srcu tajna,
i umrla je ljubav beskrajna.

Ostala je u casi kap,
poslednji poklon od tebe dat,
ostao je u dusi bol,
i u glavi tuzni D-mol.

Ostao je u blatu trag,
i ne znas koliko mi je drag,
ostao je pramen smedje kose,
i njega ce zivot da odnese.

Ostala je latica od ruze,
i glasine sto po gradu kruze,
ostala je suza na trotoaru,
i satenska haljina u plakaru...

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Neka ovo ne bude
jos jedan zapis
na prljavom papiru
koji bledi
neka ti ovo bude zakletva
ili bolje
kletva
za vecnu ljubav
na vecnu ljubav
do kraja
i posle kraja
ovog bednog
zivota.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Slusam,
osluskujem i cekam
taj poznati sum
tvojih koraka.

Gledam,
zurim u mrak
i nadam se
tom poznatom liku
negde u tami.

Disem,
trazim taj
vilinski miris
tvog vrelog tela.

Zovem,
dozivam te
i cekam
taj poznati glas.

Krecem se,
pruzam ruku,
trazeci tvoju
svilenu kosu.

Mislim,
u glavi mi odzvanja
tvoje ime
i dve najlepse reci.

Zelim,
tvoje usne na mojima,
tvoja ruka u mojoj,
tvoje telo uz moje.

Osecam,
vetar,kao tvoj dodir,
mesecina,kao tvoj pogled,
topla letnja noc
kao tvoja ljubav.

Sanjam,
i necu se
nikada probuditi,
jer u tom snu si ti.

Trazim,
trazim tvoje usne,
tvoj dodir,
tvoj zagrljaj,
svud oko sebe,
___a tebe nema...

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Tama;mrak svuda oko mene,
plasim se;srce mi strepi,
nema te;i strah me zbog toga,
ostavices me;a volim te k'o Boga.

Sam sam;tugujem u mraku,
gde si;zivot je prazan bez tebe,
s kim si;ne znam i to me ubija,
zasto;to je od samoce fobija.

Lagano;tiho i polako umirem,
bez tebe;kao bez srca i duse.
nebo;to je za bezgresne,
pakao;u njemu su ostavljene duse.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Hvala ti,sto si me ubila.
Cestitam,na izgubljenoj sreci.
Molim te,nemoj me zaboraviti.
Oprosti mi,volim te.

Placu,andjeli i Bog sa mnom.
Tuguju zvezde i nebo.
Bacila si mene i nas.
Nestacu,jer me vise ne zelis.

Pesma,u njoj je deo mene.
Ti,u tebi je moj zivot.
Bez tebe,ja sam mrtav.
Ubico.

D.A.S.

[pustinjakinja]

*

Zasto je moralo tako biti,
zar smo morali suze liti,
zasto ti mozes osecanja skriti,
a ja ne mogu nista odglumiti.

Zasto nisi mogla da shvatis,
zar nisi mogla sve da bacis,
zasto si morala da me lazes,
a ja sam hteo istinu da mi kazes.

Jer ja sam mogao sve:
ja sam mogao da odem,
ja sam mogao da umrem,
a ja sam ziveo za nas.

D.A.S.