POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

Ovu temu otvaram na predlog Maria Deyane.

Ovde možete objaviti sve recenzije, kritike, natpise iz štampe, kao i vesti sa drugih medija, o vašim ostvarenjima, kako bi svi posetioci ovog sajta mogli steæi pravi uvid u vaš književni opus!
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[Alfa]

Intervju sa romanopsicem, pripovjedaèem i režiserom Miodragom Lukiæem


RomanopisacRoman ili drama?

U više navrata smo izveštavali o Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga i predstavama koje su odigrane u dve godine postojanja. �ovek koji je napisao svih osam drama koje su do sada odigrane za sebe kaže da je pre svega romanopisac i pripovedaè pa tek onda dramski pisac i režiser.


Ja Vas poznajem kao romanopisca, dobrog romanopisca, èitao sam sve Vaše romane i moram priznati da sam se iznenadio kada sam èuo da ste osnovali pozorište.

Pripovijedaè, recimo da sam bio i ostao samo pripovijedaè, èovek koji prièa prièe, kao što je èinio moj djed iako je bio nepismen. Za razliku od njega i inih mojih predaka koji su predanja prenosili usmenim putem sa koljena na koljeno, ja sam nauèio da pišem. Inaèe moji zemljaci Majevièani govore vrlo opisno, pa æete ako imate strpljenja da ih slušate primjetiti da najbeznaèajniji dogadjaj opišu tako da požalite što se niste zatekli na mjestu dogadjaja. Dakle, kao što rekoh i u pozorištu sam ostao pripovjedaè, jer pozorišni komadi i nisu ništa drugo do prièe isprièane na jedan drugi naèin, uz pomoæ glumaca, pozornice, rasvjete i zvuka...

Ĺ ta Vam je draĹľe roman ili drama?

Ne mogu da kažem da mi je draže jedno ili drugo. Pisanje romana je jednostavnije jer zahtijeva samo pribor za pisanje i inspiraciju, dok u pozorišni komad moram da uložim mnogo više, jer isti moram sam i da režiram, pobrinem se za kostime, kulise i organizaciju. Istina ne radim sam veæ sa saradnicima iz pozorišta, gdje slobodno mogu da kažem najveæi dio posla organizacionog karaktera obavlja naš blagajnik Dejan Iliæ koga iz milja zovemo Laza Paèu.

Vratimo se za trenutak ipak Vašoj prvoj ljubavi, romanu. Objavili ste do sada èetiri romana, Ludi Vjetar, Studio Evropa, Ranjeni Vuk i Sudbine, da li ove godine možemo oèekivati neki novi roman ili ste svu pažnju posvetili pozorištu?

U svakom sluèaju ove godine æe da se pojavi bar jedan moj roman, iako je bilo planirano da objavim tri romana. Situacija u Srbiji je takva kakva je, pa mogu biti zadovoljan i sa jednim romanom godišnje, iako sam prošle godine objavio tri. Naslov romana je Hijene, a sadržaj romana..ma dozvolite da Vas iznenadim. Moram da pomenem vlasnika izdavaèke kuæe Legenda iz �aèka, velikog èovjeka, gospodina Dragan Biserèiæa koji æe ove godine, po mojoj preporuci, objaviti pored mog romana Hijene i roman Spirala šaha švajcarskog pisca i politièara Oskara Frajsingera.

Znaèi li to da neæe biti slièan dosadašnjim romanima, gde su glavni junaci uglavnom Srbi iz Bosne, a radnja romana uvijek pomalo skaèe iz Švajcarske u Bosnu u vrijeme kada je tamo bio rat.

Romanopisac
Ne, s tim da nije uvijek glavni junak Srbin, glavni junak romana Sudbine je Ĺ va0
jcarac. U romanu Hijene je glavni junak Srbin iz Bosne, zove se Ognjen, ali za razliku od Draže, Luke, i Nemanje , Ognjen nije patriota u mjeri u kojoj su oni bili i nije dijete sa sela veæ je odrastao u Sarajevu. No kad veæ pomenuste to da su glavni junaci Srbi iz Bosne, doživio sam ovih dana nešto veoma ružno. Nazvao me prije par dana èovjek porijeklom iz Srbije, odnosno Vojvodine, koji nije Srbin ali je drzavljanin Srbije i rekao mi da ja kroz svoje romane nas predstavljam u ružnom svjetlu ovdje u Švajcarskoj. Ispostavilo se da gospodin nije proèitao ni jedan moj roman, ali je èuo iz „povjerljivih“ izvora da ja pišem o Bosancima i tako ružno predstavljam sve strance u Švajcarskoj. Znao sam šta treba da mu kažem, ali sam se suzdržao i zahvalio mu na pozivu. Prièam Vam ovo samo da pokažem kako može biti nazahvalno biti pisac. Nigdje u svijetu ljudima ne pada na pamet da pozovu telefonom nekog pisca koga ne poznaju, ali kako je Švajcarska mala zemlja, a mi ovde kao da živimo u jednom selu, dešava se da me èitaoci zovu da bi me pitali nešto u vezi sadržaja knjige, a evo desilo se da me pozove i neko ko nije èitalac ali je sebi dao za pravo da me kritikuje.

Znaèi nije lako biti pisac u dijaspori? Pisali ste koliko znam i filmske scenarije? Da li je veæ snimljen neki film?

Ubijedjan sam da nije lako biti pisac bilo gdje u svijetu. Pisanje je posao koji ljudi vrlo èesto ne smatraju ozbiljnim, a èesto pisac ne doèeka priznanje nego ga slave i uvrštavaju biblioteke posthumano. Da napisao sam tri scenarija, a radim na èetvrtom iako još ni po jednom nije snimljen film. Saradjivao sam sa režiserom Sergejom Stanojkovskim koji je prije tri godine snimio film Kontakt po scenariju Gordana Mihiæa sa Nikolom Kojom u glavnoj ulozi. Veæ dvije godine pokušavamo da nadjemo producente za film po mom prvom romanu, Ludi Vjetar, ali još nismo sakupili dovoljno novca. Predvidjeni bužet je tri i po miliona evra što je za evropske uslove vrlo skup film, pa se bojim da æemo izgubiti još dosta vremena dok ne budemo imali dovoljno novca za poèetak snimanja.

Znaèi u filmskoj industriji sve ide polako, a u pozorištu radite predstave jednu za drugom. U dve godine postojanja pozorišta napisali ste i režirali osam predstava, što je s obzirom da svi vaši saradnici rade po devet èasova dnevno na svojim redovnim poslovima, veliki uspeh.

Da moram i u pozorištu èekati na finasijere vjerovatno do sada ne bismo završili ni jednu predstavu niti bi pozorište postojalo. Osim nekolicine naših privrednika koji su nas pomogli, kao što su Aæimoviæ Ranko, Dragosavljeviæ Miæo, Mitiæ Vasiljko, mi nismo imali finasijera. Sve što smo uradili, uradili smo sami, na sopstveni rizik i uz izdvajanje iz svog džepa. O tome da mi, iako smo igrali u skoro cijeloj Švajcarskoj, ne možemo govoriti o zaradi ne moram ni da Vam prièam, ipak zadovoljni smo da nismo u minusu.

Poslednja predstava koju sam gledao, „Odlaganje života“ je bila dobro poseæena, a èini mi se i odlièno primljena od publike. Verujete mi da sam bio skeptièan kada sam proèitao saržaj, jer radnju ste smestili u javnu kuæu Studio Evropa, moram da primetim da nema nikakve veze sa vašim istoimenim romanom, zar se niste bojali da æe Vas opet neko pozvati i reæi da nas predstavljate u ružnom svetlu?

Dobro ste primjetili, Odglanje života nema ništa zajednièko sa romanom Studio Evropa. Naziv javne kuæe je uzet èisto radi simbolike koja je više nego jasna. Uopšte nisam strahovao da æe me neko pogrešno razumjeti, u pozorište dolaze pametni ljudi.

Za kraj, gde èitaoci mogu da kupe vaše knjige?

U Srbiji u veæini knjižara, kao i na svim internet knjižarama, kao što su Knjižara.com, Naša-knjiga ili Knjižara-vesti, a ovde u Švajcarskoj u Badenu moje knjige, kao i mnoštvo drugih knjiga, prodaje gospodja Koviljka Ninkoviæ.

Razgovor vodio Borivoje Krekuloviæ

13.7.2007.
_________________
Cim se genije pojavi glupaci se udruze protiv njega.

[Alfa]

Roman, Hijene

Izašao je iz štampe Vaš peti roman, kako smo èuli, knjiga je o ljudima, a nosi naslov Hijene, o kakvim ljudima se govori u knjizi koja nosi ovakav naslov?
Ne bi trebalo da roman svedemo na naslov, niti da ono, što je iako vrlo važno, ipak nije suština djela. Hijene su prièa o usamljenom èovjeku koji pluta u matici koja ga je povukla. Usamljenom u onoj mjeri u kojoj je usamljen naš narod u poslednjih petanestak godina. Kopile, pomalo Edipovac, traži oca i bježi od istine da je sauèesnik u neèem prljavom makar i protiv sopstvene volje.

Ali vi u vašoj knjizi govorite o humanitarcima koji su imali blanko potpisane od Karadžiæa i Mladiæa i èini se oštro kritikujete našu elitu u Švajcarskoj?
Ne, ne govorim ja, veæ jedan od junaka romana, �ikin. �ovjek koji piše pisma, institucijama, vladi, patrijaršiji, redakcijama i skreæe pažnju na ponašanje tih ljudi, naravno po starom srpskom obièaju ne dobija odgovore ni od koga, osim od lista Pogledi. Kad u Pogledima osvanu njuške „hijena“ , glavni junak dobije zadatak da ga nadje i uæutka, što mu ni najmanje ne prija, pa odluèuje da se pravi da ga nije pronašao, a pronalazi ga sasvim sluèajno. A što se tièe kritike naše elite u Švajcarskoj tu se grdno varate. Ja ne kritikujem našu elitu, možda bih, ali nemam koga. Mi nemamo elitu ni u Srbiji, a kamoli u Švajcarskoj. Istina, postoji izvjestan broj ljudi koje bismo mogli smatrati elitom, ali su raštrkani po Švajcarskoj i njihov glas se ne èuje.

Kako nemamo elitu, a naši intelektualci?
Rekoh veæ da postoji izvjestan broj ljudi koji bi mogli biti elita, ali pošto se njihov glas ne èuje, ostaje èinjenica da mi elitu kao takvu nemamo, mislim na elitu jednog naroda, na ljude kojima su nacionalni interesi iznad liènih, a dužnosti iznad prava. Danas posle svih ovih nesreæa koje su nas zadesile jasno je da nemamo ni elitu, niti valjane politièare, ni valjane sveštenike, a bojim se da smo kao narod u cijelini na samom dnu. Samo jedan primjer: Na zadnjem demonstracijama u Bernu, protiv politike Martija Ahtisarija, pojavila se oko petsto ljudi. Nije bilo ni jednog našeg sveštenika. Bilo je èetvoro uèitelja, dvoje iz državne i dvoje i iz privatnih škola i jedan naš zubar, barem ja nisam vidio ni jednog lekara osim njega, a imamo ih ovde na stotine ako ne na hiljade. Smijemo li govoriti da imamo srpsku elitu u Švajcarskoj?

Znaèi medju onima koji nisu elita, a smatraju sebe elitom ugnezdile su se i Vaše „hijene“? Zar se ne bojite da bi neko mogao da Vas tuži?
Ne, roman je fikcija. Postoji ona zlatna reèenica: „Svaka sliènost sa stvarnim dogadjajima i ljudima je sasvim sluèajna.“ Ipak, ako se neko prepozna, mora da se zapita kako je uspio da se prepozna u tako ružnoj ulozi.

�esto ste veæ napadani da ružnim bojama slikate naš narod kako u svojim romanima tako i dramama koje se igraju u pozorištu Duga, ne èini li Vam se da ste ovaj put malo preterali?
Ne, uopšte. To su optužbe bez osnove. Ja sam vrlo objektivan. Ja volim moj narod pa i onda kad ukazujem na ružne pojave. Ja ne vjerujem da u nekom mom djelu možete naæi nešto što bi bilo kome dalo osnovu da me optuži da radim protiv mog naroda. Da sam htio, a nudjeno mi je, da pljunem po mom narodu, kako to neki naši umjetnici èine, moja knjige bi se prodavale na engleskom i njemaèkom i tiraži bi bili milionski. Šta sam ja to ružno naslikao?

Radnja Vašeg romana "Studio Evropa" se dešava u javnoj kuæi, kao i radnja komedije Odlaganje života. Ljudi Vas pljuju zbog toga. Po njima, Vi Srbe u Švajcarskoj prikazujete kao prostitutke i lopove.
To mogu da èine samo maloumnici, ljudi koji nisu proèitali knjigu niti vidjeli predstavu. Istina je da se radnja romana Studio Evropa dešava u javnoj kuæi, ali, niti je glavni junak kriminalac niti su Srpkinje prostitutke. U stvari samo jedna od dama u Studiju je Srpkinja. Sad bi trebalo Švajcarci, Austrijanci i Dominkanci da me tuže što su ostale prostitutke iz njihovih zemalja. Tako i u drami Odlaganje života, nema ni traga od vulgarnosti iako je pod lupu uzeta odredjena pojava u odredjenom vremenu.

Da li je istina da su Vam nakon najave romana Hijene upuæene neke prijetnje.
Ne. Istina, zvali su me neki poznanici da me dobronamjerno upozore da bi mogao biti „ohladjen“, što smatram obiènom glupošæu. Ja sam romansijer, a ne novinar, i romani su fikcija, a kao što rekoh ako se neko prepozna, mora da se zapita zašto se prepoznao.

�ikin? Roman je posveæen �ikinu? Znaèi da je �ikin stvarna liènost?
Kao i sve moje dosadašnje knjige, roman je posveæen mojoj supruzi, s’ tim da je ovaj pored nje posveæen i mom prijatelju �ikinu. Da on je stvarna liènost. Hvala Bogu živ i zdrav. Istina u samoj knjizi nije mu posveæeno puno prostora iako je pojavljivanje njegovih tekstova u Pogledima okosnica radnje.

Prvo tvrdite da je roman fikcija, a onda priznajete da �ikin postoji, znaèi li to da niste govorili istinu kad ste rekli da je roman fikcija?
Nisam lagao, roman je fikcija iako je gradjen na realnoj osnovi.

Meni još uvijek nije jasno, šta je tu fikcija, a šta stvarnost, nadam se ipak da Vam se neæe ništa desiti i da Vas niko neæe tužiti zbog ove knjige.
Zar je važno da li je fikcija ili istinita prièa? �ini mi se da su stari Sumerci rekli da su sve prièe veæ isprièane. Biæe da ja samo po ko zna koji put preprièavam prièe koje su veæ isprièane, a isprièane su jer su se veæ desile. Ljudi sa karakterima hijena postoje u svakom narodu i naroèito isplivaju na površinu u burnim vremenima. A zadnje dvije decenije su sasvim burne. Niko neæe imati ništa protiv moje knjige, osim naravno onih koji me redovno napadaju iako niti èitaju moje knjige niti gledaju moje pozorišne komade, ali ne bih o njima....

Nataša Jovanoviæ
_________________
Cim se genije pojavi glupaci se udruze protiv njega.

[Alfa]

NOVA KNJIGA DIJASPORSKOG PISCA MIODRAGA LUKIÆA

MORALNE HIJENE SU ME�U NAMA



Ovih dana iz štampe je izašao novi roman "Hijene" dijasporskog pisca Miodraga Lukiæa. Ovo je njegov peti roman, prièa o usamljenom èoveku, po imenu Ognjen, kojeg je "povukla matica života, traži svog oca, i u toj potrazi postaje sauèesnik u neèemu prljavom i protiv sopstvene volje."
- Usamljen je u onoj meri - kaže autor Lukiæ - koliko je usamljen i naš narod u poslednjih petnaest godina.
Glavni lik romana je, kao i u prethodnim njegovim delima smešten u dijasporu.
- Nisam "opsednut" tim temama, ali i sam sam gastarbajtersko dete i živim van otadžbine, pa ne bežim od stvarnosti. Moji likovi su izgraðeni od više liènosti koje znam, a situacije u kojima se nalaze realne su i surove, kakav je i život èesto - kaže Lukiæ.
On istièe da u svakom narodu postoje ljudi sa karakterom hijena, koji isplivaju u burnim vremenima, a naša burna vremena, po njemu, traju veæ dve decenije
- Moralne hijene su prisutne u životima svih ljudi, da nije njih ne bi bilo ni ovog romana - kaže za "Vesti" Miodrag Lukiæ

A. K.
_________________
Cim se genije pojavi glupaci se udruze protiv njega.

[Alfa]

Miodrag Lukiæ promovisao novu knjigu
Miodrag Lukiæ promovisao novu knjigu
U prepunim prostorijama Srpskog kulturnog društva Cirih u Dibendorfu pisac Miodrag Lukiæ iz Badena ljubiteljima pisane reèi nedavno je predstavio svoju novu knjigu "Ranjeni Vuk". Živko Markoviæ je biranim reèima predstavio ovog plodnog autora proznih dela u dijaspori.


- Naèinom pisanja Lukiæ uspeva da èitaoce zadrži uz stranice knjige koja ih zbog vrtoglavog toka dogaðaja "primorava" da je èitaju do kraja i bez prestanka.


Glumica srpsko-švajcarskog pozorišta "Duga" Gordana Ranðeloviæ èitala je odlomke romana èiju radnju je autor smestio u Cirih, "grad sa najveæim politièkim i graðanskim slobodama, stecištu ljudi iz celog sveta pa i Srba, ali mesta gde caruju i nasilje, droga i kriminal". Vreme u koje je smeštena radnja obuhvata period kada je NATO bombardovao nekadašnju SR Jugoslaviju. a glavni junak romana je Luka Vuk.


Nakon dvoèasovne prezentacije knjige posetioci, ali i mnoge Miodragove kolege, pisci iz Švajcarske, složili su se da je roman "Ranjeni Vuk" interesantno delo o teškom vremenu.

Dragana Dimitrijevic
_________________
Cim se genije pojavi glupaci se udruze protiv njega.

[Alfa]

U susret dvogodišnjici Duge



Iako smo sa radom, to jest pripremama komedije „Bankarka ili laž naša nasušna“ poèeli 17 marta 2005 godine pozorište smo ozvanièili tek drugog jula iste godine. Bilo je to i pored entuzijazma koji nas je grejao hrabar, a mnogi su verovali i nepromišljen potez. Poznavaoci prilika u Švajcarskoj su verovali da æe se sve završiti na tom jednom, prvom komadu i da æemo se razoèarani povuæi.
Nakon premijere komedije „Bankarka ili laž nasušna“, shvatio sam èega su se bojali oni koji su me upozoravali da je stvaranje pozorišta uzaludan posao koji æe mi doneti samo glavobolje. Dan nakon premijere su na jednom interent sajtu osvanule tako ružne reèi na moj raèun kao i na raèun pozorišta da nisam mogao da verujem da æu želeæi najbolje postiæi najgore. Smatrao sam da jedan narod èijih pripadnika ima više od sto hiljada u ovoj maloj zemlji zaslužuje pozorište na svom maternjem jeziku i još uvek tako mislim, ali se nisam nadao da æe onaj koji se usudi da se prihvati tog poduhvata biti tako napadnut. Nakon par dana i oko osamdeset strana formata A4 sa najružnijim uvredama, koje sam odštampao sa interenta shvatio sam da su svi napadi na pozorište i mene delo nekolicine ljudi koji verovatno leèe svoje komplekse na taj naèin.
Krenuli smo dalje sa dogovorom da niko iz pozorišta ne uzvraæa na gluposti koje se pišu o nama. Gostovali smo sa komedijom po Švajcarskoj i primetio sam da medju našim gledaocima ima vrlo malo onih koji su naša intelekutalna elita u ovoj zemlji, onih koji bi trebalo da imaju naviku da idu u pozorište. Ovde živi veliki broj naših lekara, stomatologa, inžinjera kao i par umetnika. Do sad ih se tako malo odazvalo pozivu da dodju na predstave da bi ih mogao nabrojati po imenima...
Obratio sam se predsedniku Udruženja srpskih lekara i stomatologa, znajuæi da oni redovno dovode pozorišne trupe iz Beograda, a u nadi da bismo mogli našu predstavu odigrati za njih. Na žalost predsednik mi se požalio da su oni društvo koja se gasi i da nemaju novca za tako nešto. Možda je rekao istinu, nemam pravo da sumnjam, ali sam doživio razoèaranje. Shvatili smo tada da je naš posao u stvari misija i da mi moramo naše gledaoce, ljude iz naroda kojima je dolazak na naše predstave vrlo èesto bio ujedno i prvi odlazak u pozorište, naviknuti da idu u pozorište, kad veæ oni koji imaju tu naviku ne dolaze.
Ispostavilo se da smo bili u pravu i danas, dve godine kasnije, imamo stalnu publiku, ljude koji redovno dolaze na naše predstave kao i one koji nam pomažu u radu. Iako je iza nas puno teških dana i jedna tranovita staza, a verovatno ni u buduænosti neæemo gaziti po æilimu od cveæa, ipak opstali smo i nadamo se postavili temelje za nešto što æe postojati i onada kad naši gastarbajteri budu samo uspomena. Kažem ovo zbog toga što æe duga i treæa generacija najverovanije ostati ovde da živi i što æe veæina postati švajcarski državljani.
Možemo s’ ponosom da kažemo da Srbi imaju svoje pozorište u Švajcarskoj ujedno i jedino srpsko pozorište u zapadnoj Evropi.
Prvog jula ove godine æemo premijerno izvesti naš osmi pozorišni komad, dramu „Odlaganje života“. Kao i do sada premijera æe biti u hotelu Vinkelried u Vetingenu, Landstrase 36.


ODLAGANJE ŽIVOTA


Prostitutka u godinama Slavica, vlasnica javne kuæe Studio Evropa, u podzemlju poznatija kao madam Glorija, pokušava da izbriše sve tragove svog zanimanja jer njen osamnaestogodišnji sin Aleksandar - Saša dolazi iz Srbije da živi kod nje u Švajcarskoj. Sve bi bilo u redu da se Saša ne zaljubi u prostitutku Karmen za koju vjeruje da je Amerikanka, koja nekim èudom govori srpski jezik, a koja je Slavièina štiæenica, kao i stiæenica makroa Branka zvanog Soko. Saša je tradiconalno odgojen mladiæ, odrastao kod djeda i bake, i ne uklapa se lako u život na zapadu. Karmen je izgubila vezu sa realnošæu, htela bi da se uda za Sašu iako je sve samo ne poželjna nevesta za Slavièinog sina. Branko Soko u mladiæu vidi odliènog buduæeg makroa i sve èini da od njega to i stvori...

Igraju: Stefan �ukic, Gordana Ranðelovic, Milica Laziæ, Zorica Radisavljeviæ, Marija Nikoliæ i Aleksandar Jankoviæ.
Tekst i rezija: Miodrag Lukiæ
Ton i rasveta: Laza Paèu

Ova drama, kao i prethodne; Bankarka ili laž naša nasušna, Peèat jezika, Vidovnjak �oka i paraziti, I da sam pametan poludeo bih, Božiæ Bata ponovo medju Srbima, Djevojka nadmudrila cara i Gastarbajter, je delo našeg autora Miodraga Lukiæa, romanopsica, autora romana; Ludi Vjetar-Serbian Gigolo, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene itd. Nakon premijere drame „Odlganje života“ poèinjemo sa uvežbavanjem komedije „Edukovana Žena“ i monodrame o životu naše nauènice Mileve Mariæ i prve supruge Albarta Ajnštajna „Stepenica ka nebu“ koju veæ uèi glumica Gordana Ranðeloviæ.
_________________
Cim se genije pojavi glupaci se udruze protiv njega.

[Alfa]

Vuk iz Valisa
Ili bojkot na švajcarski naèin,

Oskar Frajzinger je srpski pisac i švajcarski politièar iz kantona Valis, naravno u Švajcarskoj. Odmah bode oèi ovo: srpski pisac i švajcarski politièar, zar ne?
Objasniæu vam kako je do toga došlo. Kada je objavio knjigu Oskar Frajzinger se prijavio Udruženju švajcarskih autora sa molbom da bude primljen u èlanstvo tog udruženja. Da biste postali èlan Uduženja autora Švajcarske neophodan vam je ugovor sa izdavaèem za bar jedno djelo, da biste dokazali da vaša knjiga nije samizdat. �ak šta više knjiga ne mora da bude ni na jednom od èetiri službena jezika ove zemlje, pa su tako èlanovi ovog udruženja i stranci èija djela Švajcarci nikad nisu èitali jer ne razumiju jezike na kojima su djela pisana. �lanovi mogu da postanu i oni koji nikad nisu objavili djelo, ali pišu, samo za Oskara frajzingera nije bilo mjesta, zašto?
U švajcarsim medijima, on je zvijer, djavo, lažov kome iz dana u dan raste nos kao Pinokiu.
Kad je pokušao da se predstavi javnosti svoje zemlje, koju voli takvu kakva jeste i želi da ostane omedjena granicama, crvena taèka u plavom moru Evropske Unije, kao pisac postao je pisoarski pjesnik. Nije se stalo na „sitnicama“ u medijima zbog kojih bi pisac ovih redova polomio kosti desetini novinara samo kad bi se drznuli da mu tako nešto urade, veæ su „vuku“, a ponekad i „djavolu“ iz Valisa zapalili kuæu. �uli ljudi da je Oskar zimogrižljiv pa mu potpalili kuæu da se èovjek zajedno sa ženom i troje djece malo ogrije. Tu „sitnicu“ oko paljenja kuæe je preuzela na sebe neka anonimna ljevièarska grupa iz Oltena, mada se šuška da tu imaju svoje prste i naše komšije sa juga, jer je Oskar jedini švajcarski politièar koji glasno i jasno kaže:
„Kao slobodan i slobodouman gradjanin ne mogu da akcepitram da Amerika stvara islamsku državu Kosovo u srcu Evrope i to na teritoriji jedne suverene države.“
Izgleda da je tu sve poèelo iako je ovo samo kap u moru, pa možda ne bi ovom ni trebalo poklanjati toliko pažnje kao što ja to èinim. U svakom sluèaju, posle ove izjave, telefon mu se usijao, a e-mail adresa mu je zatrpana pismima punim prijetnji. Vuk ne bi bio vuk kada bi se obzirao na kevtanje, ali oni koji kevæu oèigledno nisu bez zuba. Posle paljenja kuæe uslijedilo je odbijanje od strane Udruženja autora Švajcarske, uz obrazloženje da bi njegovo primanje možda uvrijedilo èlanove koji su ljevièari ili muslimani.
Vidjevši da su ga odbili oni isti koji se zalažu da granice budu ukinute i èim do toga dodje pristaju da svud budu postavljene kamere, kako bi nam bilo ukinuto i ono malo slobode što imamo, Oskar se sjetio da u Evropi postoji narod buntovnika, koji bar djelimièno još uvijek nije pokleknuo i prošetao do Srbije.
Istina, nisu za njega imali vremena oni koji su pristali na amputaciju ušiju da bi lakše zavlaèili glavu u jedan tjelesni otvor evropskih i amerièkih moænika, ali su oni koji su dovoljno hrabri primili su prokazanog vuka iz Valisa u svoje redove.
Tako je Švajcarac koji od srpskog jezika poznaje jedva stotinjak rijeèi postao srpski pisac i punopravan èlan Udruženja srpskih pisaca Švajcarske a tim i èlan Udruženja književnika Srbije.
Ove godine je objavljen na srpskom jeziku njegov roman Spirala šaha. Roman Spirala šaha je fino brušen dijamant. Djelo kome se nema šta dodati ni oduzeti u kome je reèeno više nego u sabranim djelima nekih pisaca. U svakoj normalnoj zemlji bi roman Spirala šaha bio bestseler.
Medjutim mediji u Švajcarskoj su bojkotovali pojavljivanje ove knjige, samo jedan list (Tages Anzeiger) je prokomentarisao, ne roman nego autora i to na sledeæi naèin.
Primite ga iz samilosti u Udruženje autora Švajcarske, ali ga zamolite da više nikad ne piše.
U ovoj do perfekcije uredjenoj zemlji možete otiæi u bilo koju knjižaru i poruèiti knjigu bilo kog pisca i dobiæete je nakon dva-tri dana. Ali to nije sluèaj sa romanom Spirala šaha. Kad odete u knjižaru da poruèite knjigu Oskara Frajzingera, reæi æe vam do morate da èekate od dvije sedmice do jednog mjeseca, a možda i duže. Ako pitate zašto je to tako, dobiæete neko nesuvislo objašnjenje i prodavaèa ili prodavaèice i isti æe požuriti da vas se riješi.
Šta li je toliko zgriješio ovaj èovjek?
Ne znam koliko je dug spisak njegovih „nedjela“ ali znam šta je njegov osnovni i glavni grijeh:
On misli drugaèije i usudjuje se to i da kaže.
Nakon što je knjiga objavljena na srpskom jeziku u Srbiji, kod izdavaèke kuæe Legenda iz �aèka i predstavljena u Beogradu za vrijeme sajma knjiga, trebalo je knjigu predstaviti i Srbima koji žive u Švajcarskoj. Kako se ovde svima puna usta rijeci integracija i država izdvaja velike svote novca za integraciju stranaca, odluèili smo da predstavljanje Oskarove knjige bude u okviru jedne integracione veèeri gdje æe pod istim krovom biti Švajcarci i Srbi.
Rekoh veæ da država izdvaja ogromne svote novca za integraciju stranaca, što naravno ne znaèi da taj novac i dodje do stranaca. Ali kako organizatori svega ovoga, Pozorište Duga, Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, Udruženje pisaca Limat, Udruženje žena Sunce i Johana Vili vlasnica hotela Winkelried, nisu razmišljali o novcu veæ o predstavljanju srpskog pisca, a švajcarskog politièara, nisu ni tražili novac za integraciju ali su zato pismenim putem obavijestili sve lokalne medije oèekujuæi barem mrvicu interesovanja za ovaj nesvakidašnji dogadjaj. Nesvakidašnji, jer je Oskar Frajzinger savezni poslanik iz Valisa, a pripada Švajcarskoj narodnoj partiji, partiji koja slovi kao partija koja se bori protiv stranaca, naravno taj imidž su im dobrim dijelom napravili isti oni mediji koji Oskara prikazuju kao djavola. Sad su ti isti mediji bojkotovali poziv da dodju i proprate ovaj dogadjaj. Jedini koji su reagovali su bili novinari radio Argovia koji su dva dana prije dogadjaja telefonom kontaktirali Oskara Frajzingera kao i autora ovog teksta, ali se nisu pojavili na promociji knjige. Jedanestog novembra jedini švajcarski novinar koji je bio prisutan je bila Margrit Špreher, zlatno pero švajcarskog novinarstva, ali ne zato što je zato imala nalog redakcije veæ kao zajednièka prijateljica Oskara Frajzingera i Miodraga Lukiæa, to jest pisca ovih redova.
Šta su propustili da vide novinari švajcarskih medija?
Propustili su da vide i èuju, divne dame iz hora udruženja bernera iz Badena koje na najljepši naèin njeguju švajcarku tradiciju. Da vide mlade iz kluba Kolo iz Badena koji isto tako njeguju srpsku tradiciju. Da vide i èuju glumce Srpsko-švajcarskog pozorišta Duga, Marion Huber i Patrika Moka, koji su na sceni odigrali odabrani dio iz romana Spirala šaha. Na kraju propustili su da vide i èuju Oskara Frajzingera koji je pokazao svoje pravo lice, lice svestranog umjetnika koji je publiku zadovoljio odgovorima na ponekad škakljiva pitanja, zabavio èitajuæi poeziju i raznježio prelijepim francuskim šansonama.
Na kraju rekao:
Srbi su pomalo kao moji Valiseri, sumnjièavi i tmurni na prvi pogled, ali veliki prijatelji kad vas jednom prime pod svoj krov. Budite to što jeste, ne odrièite se svog identiteta, jer oni koji nisu dobri Srbi ne mogu biti ni dobri Švajcarci.

Bojkot se naravno nastavlja. Ni u jednom švajcarskom mediju nije osvanulo ni slovo o pomenutom dogadjaju, nije ni moglo kad niko nije došao da vidi šta se dešava.
Mislim ipak da smo ovim svi mi pomalo profitirali, ali da postoje dva velika gubitnika. Srpski pisci su dobili odliènog pisca u svoje redove, Oskar je pronašao ljude koji u njemu ne vide ni vuka ni djavola veæ umjetnika i prijatelja, gubitnici su Udruženje autora Švajcarske jer nisu primili onog koji pred veæinom od njih bježi za tri koplja i naravno èitaoci u Švajcarskoj koje niko nije obavijestio da je u njihovoj zemlji napisana jedan od najboljih knjiga koja je napisana i objavljena na poèetku ovog vijeka.


14.11.2007

Miodrag Lukiæ
_________________
Cim se genije pojavi glupaci se udruze protiv njega.