POEZIJASCG -

[Aleksandar]

Kad vetar ustalasa,
Noæne trave,sjajne i meke,
Saèuvaj jednu misao za mene .
Vuèiji narod od srebra i Meseca æe to videti.
Došao sam u ovu usamljenu planinu,
Tragajuæi za tobom.
Meðu borovima,okrunjenim staklom .
Ko bi živeo osim mene u ,
U ovoj pustinji,spaljenoj plamteæim srebrom,
Meseca i januarske vreline.
Ja gorim,
Visoko nad uvelim travama.
U trenu kad noæ poèinje,
U tom Svarogovom svetu,
Ja gledam igru,luda i èarobnjaka,
Demona i vila ,
Koji se beskrajno,
Krecu u krugovima Veènosti.
Da li me pitas zašto boravim ,
Sred ove ledene pustinje,
Koja me je spalila,
Vatrom od leda?
_________________
Aleksandar