POEZIJASCG -

[katarina kaznovac]

RUZA
RANO JUTRO,
SAM SI I CEKAS NEKOGA.
HLADAN JESENJI DAN
I KISA UDARA O OLUKE OVOG SIVOG GRADA.
SAM SI...
TUZNA JESEN KAO NIKADA DO SADA,
SVET SE VRTI SAMO DA VREME NE BI STALO.
POZNATO MESTO,
POZNATA LICA,
POZNAT DAN,
A TEBE NEMA...
OSTAJES DA BUDES SAM,
SEDAS SAM DA POKUSAS JOS KOJU KAP KISE DA UHVATIS.
DA OSETIS JOS KOJI PUT KAKO LAGANO TEKU NIZ TVOJE LICE.
I VETAR PROLAZI KROZ TVOJU KOSU,
SVE TI JE TO POZNATO,
KAO DA TI JE NEKO NEKADA MILOVAO KOSU KAO VETAR SADA,
KAO DA SI SA NEKIM STAJAO JEDNOG
BAS TAKVOG JESENJEG DANA
I KAO DA TE JE BAS NEKO VOLEO JEDNOGA
BAS TAKVOG KISNOG DANA
SVE JE TAKO TUZNO...
I ONDA PROLAZI ONA,
DEVOJCICA CRNE KOSE,
CRNIH OCIJU,
TUZNO TE GLEDA
PRUZA TI SVOJU RUCICU
I DAJE TI PUPOLJK RUZE...
ZUTE RUZE...
I TADA SVE SE VRATI,
SHVATAS DA SAM BAS TA RUZA MOZDA JA,
I DA CU JA KOLIKO GOG PROSLO TRAGATI ZA TOBOM,
I DA CU TE JA UVEK VOLETI...
TVOJA RUZA...