POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

Poezija koju piše ANA EL...




GUTLJAJ ZEMLJE


U kamenu cvet iz podnožja se diže,
kao tvoja crna kosa koja nestaje,
i dok sumorne reèi vode me tvome domu ,
zemlja zna da u njoj ostaješ.

Poneki zvuci kvare melanholiju,
metafore kao ptice za nekom vodom hode,
u tebi nadjoh sreæu i neveru,
za vek pesmu koju starci kvare.

Za tvoju mladost dao bih nokte ,
u magiji, tmine u venama hode,
inspiracija trave-zelene vode.

Zar su daleko pustinjske kise ,
talasi vrlina na usnama osame ,
zar gorde bile su valkire ,
zar su me volele oci dosade?

Gde sam to ja kada se lome duse ,
u krevetu mozda ispijah dim ,
guseci pluca iz dna kasljem,
osecaj praznine i nepostojni stid.

Voleh te dugo te davne jeseni ,
u zelenim danima plave kise ,
sagradili su te onda svi moji promasaji,
zavoleli su te izvezeni demoni.

Moja svest sada place na tremu,
sanja da stvarnost je san,
kao prolaz kroz magijski trag,
znam da si nestala kada je pao dan.

Anael
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?