POEZIJASCG -

[BileMilojevic]

KODE - TATKO

Èetresprve kao Sedamnaeste:
Jug Srbije u crno zavija
Fašistièka bugarska armija.
Teror, pljaèke, smrtne kazne èeste...
Toplica se sa ropstvom ne miri,
Kode- Tatko svud ustanak Å¡iri.

Plamte borbe uz zatišje kratko,
I fašisti i srpski izrodi,
Bitke gube skoro svakog dana...
Nikodije Stojanoviæ- Tatko,
Sa odredom svojih Toplièana,
Ka Slobodi kroz pakao brodi!

Steže zima, steže ofanziva...
A Toplièki odred partizana,
gine, pada, skoro svakog dana.
Jurišima pobede proslavlja
Grob do groba za sobom ostavlja...
Kode- Tatko o Slobodi sniva...

Na Jastrepcu bludi magla siva
Gore, vode, mraz ledom okiva...
Preživelu grupu partizana,
Gladnu, bosu, s puno teških rana,
Vlažna, ledna, zemunica skriva.
Ranjen Kode još Slobodu sniva.

Kao guja crna horda plazi;
Teškom èizmom zemunicu gazi-
Nema spasa, ni proboja, ni nada...
Bitka poèe sa užasom pravim:
Prsa u prsa ranjenik sa zdravim...
S celom grupom Kode-Tatko pada.


Na ploèniku grada Jug-Bogdana
Mrtav leži barjaktar Slobode;
Mrtva leži grupa partizana.
Na èelo su urezali svakom
Srp i èekiæ s zvezdom petokrakom.
Ceo odred u legendu ode!

Dok zla horda svirepih ubica,
Kraj leševa izvodi paradu,
Da l Toplica uplakanog lica,
U Slobodu gubi svaku nadu!?
Slavna župa Nemanje i Ane,
Zar u ropstvu da tavori dane?!

Kad Toplica o Slobodi sniva
Zalud zima, zalud ofanziva...
Kroz noæ zimsku po ledenoj buri
Sa prkosnom pesmom i ponosom,
Legendarnom Gavranovom kosom,
Novi odred za Jastrebac žuri.

M.Milojeviæ