POEZIJASCG -

[Radeumetnik]

Pesma Shume
-
Dugujem ti jer si me volela,
pozvala u shumu
videces me, cuces zvuk
moju frulu na Shoburku
pogledaj kakve su zlatne
haljine obukle vile jer
tvoji pauci prelci haljine
upreli, sharene niti zapeli,
u krosnje se patuljci popeli,
u hrastovoj kori su mravi
puteve ukrstili i putokaze
na raskrsnice postavili gde
samo sanjaci vide zvezde
i odakle beli oblaci dolaze.
Chujete li glasove i pesme
shume, ne vidim ni zenu i
oci sto me traze
da me dodirne njena
ruka, njeno se ime
culo pod krosnjama
dok sam je dozivao
dok sam je cekao na
Shoburku i kao Orfej
tihe pesme pevao
i u Zapisu uvek nesto
pisao i u beleg, belezio.
Kada sve potoke preskocim
do reke do jednog proleca
i leta, da se popnem na
vrh, da te osvojim kao
planinu, da poljsko cvece
andjele u buket skupim,
avaj, ne umem jer sam kamen
zato cutim kao napuklo zvono
dok me ne probudis,
prodji sve moje staze i bogaze,
u kolibe sumske zapali vatre
otvori vrata i prozore.
Verujem kad ti neces
andjele
verujem kad ti neces
izvore
daj vode da se napijem
znas da cu uvek za tebe
ziveti.
Ti ne mozes biti zena zla,
ti nisi carobnica ni vestica
mozda si jedna od sto vila
sto zive u shumi,
ponekad sama igras,
ponekad sama pevas,
places kad te ne vide
i drzis decu za ruke da se
ne izgube dok beru
borovnice i divlje jagode.
Iz krosnje kao golub Grivas
svojim dubokim glasom pozvacu
te kao dragu i traziti po krosnjama
da se ljubimo na proplanku.