Треботин, 03.07.2006. године
СМОТРА СЕЛА 2006
*ПОМОЗИ НАМ БОЖЕ ДА СЕ СРБИ СЛОЖЕ*
ТЕКСТ ПРОГРАМА
1. ПОЗДРАВНА РЕЧ
ОЛИВЕРА:
Поштовани посетиоци, добро вече.
ПЕДА: Вечерас, у оквиру *СМОТРЕ СЕЛА 2006 ОПШТИНЕ
КРУШЕВАЦ* представиће Вам се КУД-о *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и
Мале врбнице са културно-уметничким програмом *ПОМОЗИ НАМ БОЖЕ ДА СЕ
СРБИ СЛОЖЕ*, који смо припремили за ову прилику.
БАНЕ: На
самом почетку поздрављамо вечерашње госте.
ОЛИВЕРА:
Милована Стевановића, шефа службе месних заједница, представнике КПЗ
Крушевац: Рајну Алексић-Маринковић и Љиљану Симић и представнике
медија.
ПЕДА: Пре
почетка вечерашњег програма, неколико реченица о нашој месној
заједници и месту где се вечерас овај програм реализује.
ОЛИВЕРА:
Три насеља : Треботин, Жабаре и Мала
Врбница, а једна месна
заједница. По броју домаћинстава мала, а опет велика по резултатима,
захваљујући вредним мештанима, који изградише: осмогодишњу школу,
здраствену станицу, ветеринарску амбуланту, извор минералне воде, више
спортских терена, улично светло, три моста на реци Пепељуши, осам
километара асфалтног пута, телефоне за већину домаћинстава...
БАНЕ:
Тренутно је у току изградња водовода за сва три насеља, који ће
бити завршен до краја ове године. Сеоске и пољске путеве одржавамо
континуирано, а имамо и фабрику хемијских производа *ХЕМОПРОДУКТ* и
више продавница мешовите робе.
ПЕДА:
Стециште мештана је Дом Културе у Треботину, у коме ради КУД-о
*Вук Караџић*, које окупља велики број чланова свих узраста, а посебно
младих и постиже изузетне резултате у области културе о чему најбоље
говоре бројне награде и признања. Посебно су активне: фолклорна,
драмска, литерарно рецитаторска и Музичка секција.
ОЛИВЕРА:
Мештани су поносни на *ФЕДРАРО* -
Фестивал дртамског
аматеризма Расинског округа, који се традиционално одржава у нашем Дому
културе. Пратеће манифестације ФЕДРАРА су *СУПЕС* - Сусрети песника,
ФЕДРАРО ЗА НАЈМЛАЂЕ и Ликовна колонија, која се одржава у прелепом
дворишту ЕТНО КУЋЕ власника Слободана Стојановића, који са великом
љубављу у сарадњи са КУД-ом *Вук Караџић* прикупља старе експонате и
чува од заборава културну баштину нашега краја.
БАНЕ:
Кад смо већ код културне баштине нашега краја, за Вас смо вечерас
припремили запис о овом месту где се традиционално сваке године 03 јула
празније СВЕТИ МЕТОДИЈЕ, а који је од мештана прибележио Милета Пршић,
секретар КУД-а *Вук Караџић*
ПЕДА:
Прича се да је на исти дан 03 јула, пре стотинак година о ЦВЕТОМ
МЕТОДИЈУ, у доњи део Треботина и доњи део Жабара, наилазио градоносни
облак са олујом и уништавао сав берићет за редом пуних десет година.
БАНЕ:
Тада мештани решише да подигну два истоветна записа у доњем делу
Треботина и Доњем делу Жабара, како би се молили богу и светом
методију, да их заштите од зла које их је снашло.
ОЛИВЕРА:
И тако засадише по једно дрво у оба насеља и поред сваког
поставише истоветну камену плочу.
ПЕДА:
На плочи у Треботину јасно се види натпис где пише:
*УСПОМЕНА СВ.
МЕТОДИЈА
СЕЛО ТРЕБОТИН
ДОБРОВОЉНИМ ПРИЛОГОМ
ПОДИГЛО ЈЕ ОВАЈ КАМЕН
1892 ГОДИНЕ НА КОМЕ ЋЕ
МЕЂУ СВАКЕ ГОДИНЕ
О СВ. МЕТОДИЈУ
СВРШАВАТИ БОГОМОЉА*
ОЛИВЕРА: Мештани и
дан данас слве СВЕТОГ МЕТОДИЈА, а сваке године бирају
колачара (домачина) који кади запис и припремна ручак који се обавља
код записа, док малди ките запис (клајсем пшенице, струковима кукуруза,
шљивовим гранчицама, цвећем) молећи се БОГУ и СВЕТОМ МЕТОДИЈУ
да им сачувају берићетна поља од града и олује.
ПЕДА: И
они их, БОГ и СВЕТИ МЕТОДИЈЕ , заиста чувају од времена када
подигоше запис.
ОЛИВЕРА:
ПOШТОВАНИ ПОСЕТИОЦИ, У НАСТАВКУ ПРОГРАМА ГЛЕДАЋЕ ТЕ: ЧЛАНОВЕ
ФОЛКЛОРНЕ СЕКЦИЈЕ, ПИОНИРЕ И ОМЛАДИНЦЕ, КОЈЕ ЈЕ ЗА ВЕЧЕРАС ПРИПРЕМИО
КОРЕОГРАФ ИВАН АНТИЋ , И ЊИХОВЕ ИГРЕ ИЗ ШУМАДИЈЕ, ЛЕСКОВЦА И ВЛАШКЕ
ИГРЕ,
УЖИВАЋЕТЕ У СТАРИМ ИЗВОРНИМ ПЕСМАМА КОВАНЏИЋ ВЛАДИСЛАВА и ГРУЈИЋ
ХРАНИСЛАВА ,
ЧУЋЕТЕ РЕЦИТАТОРА НЕВЕНУ ЗАЈИЋ И ПЕСНИКЕ ТОДОСИЈЕВИЋ ДРАГАНА И
ЉУБОДРАГА ОБРАДОВИЋА,
А НАС ТРОЈЕ, ПРЕДРАГ ЋИРИЋ, БРАНИСЛАВ ЈАНКОВИЋ И ЈА ОЛИВЕРА ЂОКИЋ,
ПОКУШАЋЕМО ДА ЗА ВАС ПРОГРАМ ПОВЕЖЕМО У СКЛАДНУ ЦЕЛИНУ.
УЖИВАЈТЕ...
2.
ВЛАШКЕ ИГРЕ - ФОЛКЛОР ОМЛАДИНЦИ
3.
ШУМАДИЈА - ХАЈД ПОВЕДИ ВЕСЕЛО - ФОЛКЛОР ПИОНИРИ
4.
ПЕСНИЦИ - РЕЦИТАТОРИ: Драган, Невена и Љуба.
Драган Тодосијевић
KRAJ
MORAVE
Na obali reke Morave mile,
starica seda talase broji.
Seća se rado mladosti svoje,
ljubavi prve, koju još voli.
Morava miluje korito svoje,
ko njega nekad starica što je.
Moravu gleda, al srce pati,
pusta mladost neće da se vrati.
Morava spira obale svoje,
a sećanje starici ostaje.
I dok životnu bitku bije,
Morave nikad dosta joj nije.
Morava teče, talasi pene,
dok skrivaju setu stare žene,
koja pamti i još se seća,
ljubavi prve, davnog proleća.
Невена Зајић
говори
песму
Љубодрага
Обрадовића
PROLAZIMO
Idemo uz reku,
niz reku,
putevima raznim
u duboke stvari.
Koraci
mirišu na jesen,
na zrelo sunce
i uvele ljubičice.
Nešto se
događa u nama,
ciljevi novi smeše
i idemo uz reku,
niz reku.
Zbog novog leta
i novog mucanja,
zbog životnih radosti,
igramo se sami,
kujemo zlatni sanduk,
skijamo na leđima,
a nešto se
događa u nama,
nešto prolazi pored
i kroz nas,
mada jesen je
odavno i magla.
Trapavo tapkamo
u mestu
i osećamo da to
nije ono,
da je srce veće,
bol slučajna,
a srećni završetak
iza ugla.
I prolazimo
kroz taj život
neprimetno,
neprimećeni,
nesaslušani
i neshvaćeni.
Prolazimo
u kolonama,
uz cvrkut vrabaca
i himne severca.
Ponekad oslušnemo
sve te budalaštine,
ponekad
odmahnemo rukom,
a ponekad
prezrivo pljunemo
i trapavo
tapkamo dalje.
Volimo samo
miris čelika,
pune ulice
i pune autobuse.
Volimo znoj
i napaćena lica.
Tuđa smrt
nas veseli,
mada smo
i sami u prolazu,
mada
i sami prolazimo.
Обрадовић
Љубодраг
ЗЕЛЕНЕ
ВРБЕ
Врбе се зелене долином.
Зелена је долина од врба.
У трагању за истином,
многима израсте грба.
Од младости рана,
сањам о слободи.
Сад ће и да ми остане,
ако се сам не ослободим.
Човек често у души,
носи два света. Ја исто
.
Оба су моја. Који да срушим,
а да ме не зову, анархисто?
Мисли главу лупају.
Долина се зелени.
Још од малена ме купају,
а још је блато на мени,
још је чемер у срцу.
Приче сам слушао разне,
слушао сам лажи просте.
О, да ли ће говорника да казне
и да га иза решетака угосте?
Никад! То је бар јасно.
Мали су ту да издрже.
Понекад је опасно,
да и приче о томе круже,
али храбро
и недај се, друже.
5. ШУМАДИЈА – ТРУБА – ПИОНИРИ
6. РЕЦИТАТАЛ:
Оливера, Педа и Бане
PEDA:ПЕДА:
Ја певам
Грла чиста
Као што дрво листа
Певам кроз лавеж паса
Као што пшеница класа
Певам са груменом земље у шаци
Као што син пева о Мајци
И молим анђеле дечицу бестелесну
Да ми услише и приме песму
ОЛИВЕРА:
Ово је моја једина
И јеванђелска Земља - Мајка
Моја књегиња
Моја госпођа варошанка
Моја сељанка сторучица
А око ње се дигла халабука и хајка
Ко да је вучица
Ко да је хајдучица.
БАНЕ:
Са њом сам пола столећа
цветао и класао
Зрио и гнио
Певао и плакао
И да сам јуче умро
Не био знао
Да ово вашке калемљене
Ни поља лебна
Ни потоци
Већ прерушене муње вукови и
поскоци.
ПЕДА:
Нагрдише ми земљу
Оноћише ми дане
Затрнише ми сунце
Па се јежим и срдим
Огадише ми име и презиме
Кућу и укућане
А ја се опет поносим што сам Србин!
БАНЕ:
Кажу да сам дивљак
И да нисам у праву
Што браним своју кућу
Свој крст и крсну славу
А они мени
У мојој рођеној земљи
Ударају међе
Прекрајају тапије
И печате црвеним воском
Прозоре, врата, капије.
ПЕДА:
Трпају на моје плеће
Сво белосветско смеће
И чекају да паднем
Да посрнем
Или бар да се згрбим
Али ја стојим ко храст
Ко Христово распеће
И поносим се што сам Србин!
ОЛИВЕРА:
Поносим се кажем
Али у мом поносу
Нема понижења према другима
Гордости ни поруге
Кад би сви људи могли
Да се поносе оним што су
Не би нико имао разлога да мрзи друге
И само што понекад прошкргућем гневно
Не би ли ме чула планета уснула
Јер знам да нас чека проклето Лијевно
Ђе у њему бијели се кула
7.
НИШАВА - ОМЛАДИНЦИ
8.
ПЕВАЧИ: Кованџић Владислав
и Грујић Хранислав
9. РЕЦИТАЛ: Педа, Оливера и Бане
ПЕДА:
Моја
је земља иста онаква
Каква је увек била
Душа јој је лебац
Ко кисељак старински
Сваког је Она тим лебом
Дочекала и почластила
И испратила послацима
Онако домаћински
ОЛИВЕРА:
Самозвани миротворци што нас завадише
Црним тамњаном нам земљу окадише
Душебрижници без душе и срца
Главешине, главоње и главосече без глава
Поборници за људска права и слободу
Поузимаше нам кључеве свих права
Па чак и насушни хлеб
Ваздух и воду
Ђавољи синови и пасји синовци
Коров иштркљао из болесне клице
Среброљубци
Правдомрсци
Криводелци
И други зликовци
Окривљују мене за своје кривице.
БАНЕ:
Блате ме брате Иво за тројицу
Муче ме ко малог Радојицу
Ко Старог Вујадина са обадва сина
Оће да ме претворе у маково зрнце
Крадљивци истине и сунчевог сјаја
Тако постах нека напаст невиђена
Напаствујем свакодневно три стотине жена
Печем белу децу, правим мале Црнце
Суде ми за своје грехе и злочине
И за све оно што они мени чине
Господе погледај озго из плавети
И заштити ме од ове авети!
ПЕДА:
Моји млади се чуде
Што се трујем и лечим
Песмом
Псовком
И инатом
Као и моји стари
Што би ја са оволиком тугом
Крив сам једино зато
Што не умем да клечим
(Осим да простиш пред женом
Кад радим оне ствари)
А грешан што проћердах
УЗ дерт и жал и севдах
Онако вашарски
Бећарски и ратарски
Свој стид косовски
И понос Кајмачалански
Али то не схватају ни пеци ни потомци
Голобради стрци и брадати основци
БАНЕ:
Мој ђед је био домаћин човек
У освит овог века
Имао је вршалицу
Воденицу
Ваљарицу
Три лампекса
Мој отац је џабасао бесне коње и каруце
А ја имам само душу
Само ово лудо срце
Што ми прича у грудима
О животу о људима
Што ми пева
Што ми плаче
Што се смеје
Што ме боли
Што ми бије непреболно
Као оно тешко звоно
Звоно цркве краља Петра
На Опленцу у Тополи!
ПЕДА:
И нећу да будем слуга
Ни жбир
Ни удворица
Ни паж
Зато ми ставише на клов трнов венац срама
А моја земља је тек изашла из јама
Моја краљица обучена у пшеницу и раж
Моја великомученица Србија
Укавежена попљувана и слана
Али ја знам да је све ово једна велика лаж
И поносим се што сам Србин
Србенда са Балкана
10.
ВЛАШКЕ - ОМЛАДИНЦИ
ОЛИВЕРА:
Ништа нас у у садашњости не може учинити оптимистима у
толикој
мери као размишљање о нашој историји. Ко има очи да види велике потезе
и путеве наше прошлости, тај не може у садашњости имати ни трунке
националног песимизма. И зато данас, више него икада пре, требамо
говорити о српској прошлости и историји, како се не би као народ
изгубили.
БАНЕ:
Кад би ја хтео бити летописац попут наших манастирских летописаца,
калуђера из старина, ја бих овако без кићења и развлачења описао
догађаје, патње и жртве Српског народа...
ПЕДА:
Боље да сви умремо као слободни људи, него да живимо као робови.
БАНЕ:
Јер рече господ: Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу
убити.
ОЛИВЕРА:
Заветујемо се дакле на сталну љубав и молитву. Да би сви од овог часа
пошли домовима својим бољи и чистији, свежији и ведрији, храбрији и
снажнији и да у домовима својим продужимо сталну молитву:
СВИ:
ПОМОЗИ
НАМ, БОЖЕ, ДА СЕ СРБИ СЛОЖЕ

|