SUDBINO

Sudbino,
prokleta bila!
Podigla si zid,
zid u glavi ...
Zid i ja,
i pogled u tamu,
što mami.

Ista sam ko zid,
Da li  mi  je,
jutro blizu,
ili još ima vremena,
za  stihove
u  nizu?

Bojim se,
dišem,
ali živa nisam.
Duša  mi  je more,
čemerno,
po njoj plove
grobovi.

Za  mene,
jesen  je.
Požutelo sam lišće
što vetar,
raznosi.

Ne brini...
Kad  bih  mogla,
poklonila bih suze,
drugima
i ponovo
bila  srećna.
            
Ali  sreća  se
dva  puta
ne ponavlja
ni u snu...
Sudbino...


                                                            
(C) Latinka Đorđević 2006. 

 Nazad      Napred

Kontakt: Latinka Djordjević

 email: dj.latinka@bluemail.ch



Latinka  Djordjević
 je rodjena avgusta 1951. godine u  Zemunu. Sa  roditeljima rano  napušta svoj rodni grad i odlazi da zauvek živi u Kruševcu. Školovala se u Kruševcu i Beogradu. Posle dvadeset godina odgovornog  rada u vojnoj industriji u Kruševcu, život je odvodi za Švajcarsku.

Trenutno živi i radi  u Cirihu.  Poezijom se bavi još od srednjoškolskih dana, a tek u zrelom dobu, sticajem raznih  okolnosti objavljuje svoje prve  radove.  Svoj  književni rad započela je reportažama objavljenim u casopisu  "REČ". Od  tada je stalno književno aktivna. Radjaju se pesme, bajke  i basne  za decu. Voli da ih sama režira i da za njih pravi scenografiju.

Član je Udruženja Srpskih pisaca Svajcarske. Pesme su joj objavljene  u zborniku " Zaveštanja  2005". "Savremenici  u rasejanju", "Garavi sokak", a  u toku je i priprema samostalne zbirke pesama.
 
 






Početna Kontakt Sadržaj