PISMO

Pogužvan list i slova kriva,
prepoznah odmah maminu ruku
i sve što je u pismu,
svu brigu i tugu,
majke  prijatelja 
i  najboljeg  druga.

I crta svaka svoju tajnu krije,
gorku bitku što celog života,
za sreću svoje dece majka bije.
Tako slova sama
dok se viju,
na pismu napisana,
u grču i krivuljama.
najtoplije želje kriju.

Prenose vapaj starice drage,
da joj se dodje i što bliže nadje,
vreme  neumilno leti, odmiče,
ko svitanje.
Život se gasi, polako kopni.
Dodjite deco, dodjite što pre.

Tako je želja za vama jaka,
danima pogled u daljinu luta
i  prividja Vas,
umesto zraka sunca.

Dodjite deco moja draga,
odavno je prazno majčino krilo,
bolest i starost je stigla
a ljubav i želja za vama
svakim trenom sve se više
rasplamsava.

Suze kvase list papira,
odsjaj sunca uvek zavara
 i to pismo više nije.
Stopile se želje sa suzama,
sve ostade u mislima,
samo uzdah dušu para.
                                                            
(C) Latinka Đorđević 2006. 

 Nazad       Napred