NEKA  TE  NEMA

Neka te nema više za mene,
nek ne postoje ni uspomene,
ni dodir nežni
ni jutra snena,
neka,  neka  te nema...

Ne čudi se mojoj suzi u oku,
ne zameri mojoj bori  na čelu,
ne smej se,
kada mi usne u grču podrhtavaju,
već znaj,
u tom trenu moja duša krvari.

Molim te ne dozvoli da osetim i vidim
zadovoljstvo na tvom licu
zbog postignutog cilja,
Ponizno molim ne ubijaj u meni
i onu zadnju klicu poštovanja !

Dozvoli mi, ako je to moguće
da pod okriljem ovog  neba živim
dostojanstveno,
Ako mi  pružiš ruku,
prošetat ću te kroz jedan vrlo lep,
i  plodan život,
život  pun ljubavi,
razumevanja
i poštovanja.
 
A do tada, ne uživaj
da svakim danom šetaš
po mojim ranama,
i  bez  tvojih  koraka,
one su preveliko
breme za mene.

Znaš li možda,
 šta je Šantić rekao?!
Ako ne znaš reci ću ti
" Ostajte ovde, sunce tudjeg  neba
 neće vas grijati kao što ovo grije,
 gorki  su  zalogaji  hljeba
 gde  svoga nema i gde brata nije!"
 
Nemoj, nemoj mi zameriti,
to bi bilo i previše lako¨!
Pokušaj da me shvatiš,
a  to je, mnogo, mnogo teže.

I bojim se da ćeš tada kao i ja
u nekom kutku, ili u trenutku
kada je noć prepuna svitaca
i razigrane mesečine, zaplakati,
onako kao što znamo,
iz duše, tiho, polako...
Neka, neka te nema...

(C) Latinka Đorđević
                                                            
(C) Latinka Đorđević 2006. 

 Nazad      Napred