САМО ПОЛАКО
 

Само полако,
низ поток.
Бес је одраз слабих.
Само мирно.
Свему пролази рок.
Стрпљење је врлина јаких. 

Осмех је благост,
само се вешто скрива.
Свако има своју радост,
само је никад не открива. 

Само полако,
одмотава се трик.
У излозима све светли.
Са људима није лако.
И непознати лик,
за нешто се свети.  

Око куће брдо лажи,
у кући зврји мрак.
Миром се ти искажи,
слобода твој нек буде знак.  

Само полако,
низ поток.
Вода у топле крајеве одводи.
Храбри су и онако,
бујице за потоп,
светионик у непогоди.

© Љубодраг Обрадовић 2005