MORAVSKI PEJZAŽ

Žubori Morava u mora i okeane.
Mesec je posrebrio celu.
Napravi zaokret, pa zastane
i nasmeši se prelepom selu.

Zatim produži dalje, lenjo kroz ravnicu,
žuboreći priču Jasičkih seljaka.
Njene obale gazile su čizme svakojake,
ali slomili nisu duh njenih vrbaka.

Slomili nisu duh slobode,
ni pesmu dok se žito melje.
Prošli su obalama mnogi,
ali im se nisu ostvarile želje.

Nekad obale spajale su skele,
sad ih most gvozdeni povezuje.
Oko Morave svi se vesele
i novom proleću svaki se raduje.

Tu aprilsku noć devedesetidevete,
bljesak je munjom u dan istopio.
Stradali su razum, žubor i ribe,
a most se u Moravu potopio.

Sad reka priču u svet nosi;
Ovi zlikovci od svih su gori.
Teče Morava, bombama prkosi
i žuborom se za istinu bori.