PROVINCIJALAC

Ustaješ rano i na rad polaziš,
svoje snove još isanjao nisi.
Stari kompleks žilama ti prolazi,
iz zabite provincije ti si.

Ti uvek sumnjaš u sebe,
kao da nisi za razvoj sveta.
Jutros ti opet srce zebe,
da li i kome sumnjom smetaš.

Pišući pesme pune čežnje,
otkud ideja da nešto stvaraš.
Ti si tu samo žito da žnješ,
i elitu sujetom ne umaraš.

Jer oni stvaraju sve što vredi,
jer samo njima nebo se smeši.
Znaš, gledanjem bara se ne cedi
i ništa sumnjom neće da se reši. 

U njihovom životu, nezvan si gost,
prolaznik kog su slučajno sreli.
Zato odmah smelo pređi most,
koji te od zavičaja deli.

Ustani sad i hrabro pođi na rad
iako snove isanjao nisi.
I neka ti srce zauvek zna,
iz zabite provincije ti si.