I OVDE I TAMO

 

U misao pretvoriti se
u  jave realnosti san
i negativu  samleti do praha
koji definitivno odvlači  dušu. 

Uzima je
i neda je
nikome i nikada. 

Sačuvati bljesak u snu,
otvoriti usnule oči,
probuditi rastrzane želje
ne zaboraviti sve što je vredno
i smisla ima. 

Onome pred čime sklapaš oči
postaviti bedem
da svoju bedu zadrži za sebe. 

Nikako ne stati i ne odustati,
shvatiti mesto i vreme
čiji svedok ti jesi,
i ne dozvoliti da osmeh ti ukrade
bez stida u nepovrat. 

I dok ti prekidaju misli
galamom ti ruše stečeni mir
i dok ti odmora i spokoja ne hteše dati
i kad ga poput života
telo i duša zovu. 

Ne kloni!
Duhom svojim pobedi,
misli svoje oslobodi!
Sumorno nebo isceli
i preporodi
se sam! 

I jeste da nikoga nema
i da mnogo toga i nije,
možda i biti neće
ne mora ni biti. 

I da li to znači da ćeš i tada biti
istinski srećan?
Smej se za sebe
i svoj svet
i nekoga koga voliš
  kome je stalo. 

Dan i  noć se ponove,
i noć i dan mogu da odu
Beskrajno kao da nisu bili tu.
I sve si probao,
i probaćeš još,
sve je samo početak. 

Ti znaš ko si i  nije važno šta misle,
Ti znaš ko nisi, i jeste važno to
i srce moje još uvek mirno kuca,
u sebi još uvek mogu da nađem mir. 

Gledam nekakva lica
što ih niko svoj ne želi
prljavu iskru lažnih pravila kriju
i  niko ne želi da im uputi reč,
i da ih vidi
jer ne postoje,
pretvaranju svom su pustili konce
i  iskidali ih lažima svojim. 

Gledam, a ne želim da gledam
jer ih se gadim
i  ne želim da ih vidim,
niti da znam
da su tu. 

Grmi u daljini
a  nekad i u meni
potajno i  tiho
i  kiša plače
kao nekad i ja,
ali za to ti dati
oproštaj neću ja.

 Milan B. Popović