PROČITAJTE
 



Pročitajte knjigu poezije Ljubodraga Obradovića Tvoje ćutanje mi govori



samo poezijascg.com
po celom SCG web-u


Početna

 
   
DOBRODOŠLI U SVET POEZIJE  
Poštovani posetioci,

Ovde se možete upoznati  sa  kratkom biografijom pesnika  koji su do sada objavili svoje  pesme na  www.poezijascg.com  .   Uživajte !!!


Nenad Stakić


Rodjen sam 05.11.79. godine u Novom Sadu.Tu sam proveo sav svoj život, završio sam srednju mašinsku školu, četvrti stepen - mašinski tehničar.

Pišem od 11 godine. Zapošljen sam kao magacioner, a moja je najveća želja da jednog dana budem čovek koji može živeti od svog pisanja i da pomažem mladim piscima. Volim Branka Ćopića, Lavkrafta, Edgarda Alana Poa...

Izdao sam jednu elektronsku knjigu *LJUTE RAKIJASKE PESME* koju je pročitalo 10.000 ljudi na sajtu ART NATRONA iz Zrenjanina, gde je bila 39 dana.

Imao sam 2 književne večeri, prvi put u Novosadskoj Fridi 5 jula 2006. godine pred 12 ljudi i drugi u avgustu 2007. godine kada sam posle jednog starijeg Novosadskog književnika pročitao pesme pred samo 6 ljudi. Dao sam intervju za Novosadski GRADJANSKI LIST u januaru 2007 i za SITI FOKUS u maju 2007. godine, koji se deli besplatno u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu i Pančevu.

Verujem u antimaterjalizam, filozofiju koja se bori protiv licimerstva, te su stari mudraci sa istoka, kao Lao Če, puno uticali na mene. Što se tiče muzike, oduvek sam voleo pank i bendove kao što su VRISAK GENERACIJE, a u zadnje vreme  Novosadski BEND RAGMAN i neke kultne bendove kao MISFITS.

Moje pesme govore o borbi protiv licimerstva, nezaposlenosti, konobaricama, Novom Sadu kao gradu gde se širi narkomanija, a svi ćute. Uskoro će izaći knjiga u kojoj će biti dve knjige, zvaće se BESTRAGIJA i biće miks pripovedaka i pesama.

Nenad Stakić



HIPOKRITIČARI


 Došao sam,
 sa željom da vidim nešto novo.

Mislio sam da je,
 tvoje unutrašnje biće,
 svetlo i divno!


Na ovom skupu,
 lažnih umetnika
 i tvoga bednoga dela,

vidim samo zlo i pohlepu.


Niste vi umetnici,

vaša je duša crna,
a vaša sloboda je odnešena
 u kandžama crnoga  gavrana,

a kakvo  je to tvoje delo?

Da li si uopšte imala,
 da izbaciš nešto napolje,

ženo izdajice.
Izdala si samu sebe i bacila se 
nekom gadu u zagrljaj.

Nema laži u stvaranju,
tvoje delo je živo biće,
slabo ili jako,
iskreno ili  licemerno,
dekadentno ili superiorno.

A gde si ti,
 
novčana princezo,
u svemu tome?
Nema tu ljubavi!

Žena ovoga grada je njegovo ogledalo,
hladna krv kulja venama,
a oči sijaju samo od novca.

Može li novac
da napravi piramidu  toplih emocija?

Zato  kažem sada svima vama,
dosta je bilo lažnih umetnika,
vaših  bednih aura.

Takvi kao vi,

čine ovu zemlju bednom,
novčana princezo,
negde u kući oko koje je drveće,
u bogatom delu grada,
gde je sve steknuto prevarom,
  koja 
satire maloga poštenoga čoveka.

Zbogom, novčana princezo!

Ni svesna nisi,
 koliko si izgubila.


(C) Nenad Stakić