POEZIJA

Poezijo,  izvoru čudnog, lepog
tajanstvenog i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.
Poezijo, majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima smisao cveta,
ti si kontra kojom se tešim.

Poezijo, igro mila.
Igra si i odsjaj.
Mnogima si učinila,
noćas snage i meni daj.

Ja volim igru i kocku.
Ovih dana mnogo gubim.
Poezijo, ti si meni verna,
tebe nikad neću da izgubim.

A život trči, život tutnji,
sa problemima sad se borim.
Svako se uvek rado vraća kući.
Poezijo, ja sa tobom bih da gorim.

Poezijo, moja uteho,
za sve propušteno,
tvoj sam podanik, 
tvoj dužnik i sluga.
U životu nije nikad sve,
skroz napušteno.
U tebi nađoh prijatelja, 
ženu, brata, druga...

© Ljubodrag Obradović