ЈОШ ПАМТИМ
Још памтим твоје очи
и твоје усне, топле и меке
још памтим један април
и наше шетње крај реке.
Још памтим твоју косу
и твоје тело, топао скут,
још памтим месец мај
и нашу љубав, наш први пут.
Још памтим твоје лице
твој осмех, умилан глас
још памтим почетак јуна
кад сви су гледали нас
још памтим твоје руке
загрљај твој, нежан и мек
још памтим јулско лето
кад мој је био цео свет.
Још памтим босе ноге
летњи пљусак, и топлу кишу
још памтим крај августа
два тела, што као једно дишу.
Месец септембар нећу да памтим
он ми увек долази с тугом
септембра се са болом сетим
како си ти отишла другом.
© Зоран M. Јовановић
 |
Зоран М. Јовановић,
рођен 24.11.1969. године у Лесковцу.
Најлепше дане прове сам у селу Придворица код Бојника где сам завршио
основну и два разреда чувеног усмереног образовања. Средњу и Вишу
економску завршио у Лесковцу, а касније и Економски факултет, тренутно
на постдипломским студијама.
Нисам песник, само се играм речима трудећи се да у души увек останем
дете.
