ЧОВЕК БЕЗ ИМЕНА
(Тек што су се једра,
Испунила ветром,
Одјекну лађом, Стој!
Гласом човека без имена.)
Не смишљајте питања,
Наређење је пало,
Развалило се по овим врелим даскама,
По којима морамо боси проћи...
Ех, кад би киша пала!
Тек што сам те погледао,
И смислио из главе,
Шта ћу ти рећи...
Ти си се одмах пресвукла,
У хаљину са В-е изразом око врата,
У боји тихој,
Са жутим тачкама око струка.
Више те нисам смио гледати,
Уживати у твом изразу лица,
Јурити погледом по твоме телу,
Задржавајући се на твојим очима,
Где цео свет се у трену одигра.
Као да си се уплашила,
Али свој си страх вешто крила,
Иза зида сенки,
На путу од поплочаних цигала,
До новог света...
У који само заједно,
Можемо загрљени кренути.
Ти си то знала!
Позивам те на плес!
Оваквом господину рука се не одбија,
Јер, остало нас је мало,
На вратима новог века,
Где, корак по корак,
Све више заостају мала паковања смисла.
То ниси знала!
Па си, само полако,
И по мало збуњено,
Слегнула раменима својим,
Као да не знаш,
Шта ти је чинити на овај позив.
Ветар је ударио у спиннакер,
И лађа је хтела поћи,
Кад,
Одјекну гласом, Стој!
Човека другог ја,
Човека без имена,
Човека за сва времена.
© Ранислав Шела
 |
Ранислав Шела
је рођен 29.06.1976. године у Пакрацу, Р. Хрватска.
Завршио је средњу Архитектонску школу у Београду, студирао на Филозофском факултету у Београду.
Писањем се бави још од периода средњошколских дана, међутим ништа није објавио.
Живи и ради у Београду.
