ПЕСМА 19. - БЛАЖЕНКА / Зоран Стевановић

БЛАЖЕНКА

Стижу лепа времена, живот ће нам красити руже,
Плодови наше љубави, мој животни и лепи друже,
Латице ће бити све веће, крупније, лепше и слађе,
Мир ће владати, неће бити неспокојства и свађе...

Те руже, тај Божији дар који ће дати свему смисао,
Веруј ми и ово све што сам сада само нама написао,
Чини моју бит, мој живот и ово пролазно постојање,
Потрудимо се да нам проблема буде све мање и мање.

И не дајмо да нам немир уништи наш спокој,
Цео живот се води некакав љут и неизвестан бој,
Ал' знај само је сноп прућа несаломљив и цео,
Зато хајде да и ми постанемо свега тога део.

Да будемо сноп који се никада сломити неће
Веруј ми Бог ће нам подарити мира и среће...
Само треба да будемо заједно у свему томе
И не дајмо да нас душмани поразе и сломе...

Шта ће бити нећемо никада, и не треба, знати
Тако мора бити и треба, једном заувек схвати,
Када би нам ово све Бог рекао или написао,
Уништио би све, и живот више не би имао смисао.

Зато осмеха и осмеха и... опет осмеха,
У Срећи и радости једино има наде и лека,
Нећемо овде на земљи, ваљда, бити довека,
Зато СМЕЈ СЕ, СМЕЈ, СМЕЈЈЈ, МОЈА БЛАЖЕНКА!!!