И данас се
питам,
да ли је све то била лаж,
велика фарса љубави...
Отишла си, боје туге и бола,
насликала си у животу мом.
Шта је љубав
без истине,
дрво без птица,
неверник пред богом,
шта је живот без тебе?
Ништа осим пут у пакао.
Пиј у
проклетој ноћи,
чашу љубави,
трагај за истином,
близу је нас.
Пиј ову чашу вина
- Исусову крв
и сазнаћеш све...
Сазнаћеш,
зашто још
увек чувам,
твоју страну постеље
и слушам шапат,
са празне стране јастука.
Сазнаћеш,
зашто је,
без тебе дан, као година,
ноћ као кошмар и зашто,
још увек моје срце лупа,
у ритму твог имена...
Али ипак,
ако се некад,
олуја љубави стиша
и све се заврши,
једном,
када не буде ме,
остављам ти моје песме,
у тестамент љубави,
коју си ти, једина жено,
одласком својим,
убила.
©
Далибор Ћокић
 |
Далибир Ђокић
Далибор
Ђокић...
Рођен у освит једног
хладног фебруарског дана
од мајке Ружице и оца Милана.
Помало
песник, помало новинар,
помало глумац... Увек човек.
Пише
онако како и живи,
а својим писањем
поседује изгубљено.
Објавио књигу поезије
*ТАЈАНСТВЕНА ИГРА*
Као
глумац освијио награду
публике, за улогу Виће у
представи Бранислава Нушића
*СУМЊИВО ЛИЦЕ* на Нушићевим
данима 1998. године,
награду за нојбољу мушку улогу
Мекхита у представи Вацлава
Хавела *ПРОСЈАЧКА ОПЕРА*,
на Федрару 2000-те
и награду за најбољу споредну
улогу у представи
Велимира Стојановића
*НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ*
на Федрару 2001 - е.
Ради
у радио Брусу
У суровој реалности живота
још увек трага,
нада се и...
Живи у Брусу.
