NA POČETKU I NA KRAJU

I na početku i na kraju,
uvek nas nose snovi,
iako ka zaboravu i beskraju,
neumitno naš brod plovi.

Ono prošlo, nas se ne tiče,
naša prošlost nekom smeta.
Brod u daljinu sad odmiče
i odnosi sva blaga sveta.

Moja draga na tom brodu,
ne misli, baš je srećna.
Prijatelja sluša u zanosu,
dolazi budućnost mnogo lepša.

Dolazi budućnost ludo fina.
Mašem sa obale pospan.
Sutra ću ja, uz bokal vina
ući u neki novi san.

I sve će proći, igra živa.
Mesec će da svetli, san da kolje.
Opet će radnici na čašu piva
i sećanje, nekad je bilo bolje.

Opet će radnici da rade,
a mudraci da mudruju i snuju
i da se posle nove parade,
ljute, što ih uz pivo psuju.

A ju ću niz ulicu ići,
kraj izloga punih i svetlih...
U duši svetleće mesec,
a džep biće prazan.

Stići ću do kraja,
Svako stigne, jer ne želi.
Odmanuću samo rukom,
ko ostane nek se veseli.

I na početku i na kraju,
uvek se svašta desi.
Ipak, u zaboravu i beskraju,
ostaće nam i porazi i uspesi...

© Ljubodrag Obradović