POEZIJASCG -

[lepa_S]

Stih dana i pesmu nedelje u novembru bira - Aleksandra Mladenovis ''UZIVAJTE''
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[AleksandraM]

STIH DANA 1.11.2009.

RAZMIŠLJAM - Branka Zeng

Listam stranice

Vremena koja

Sada su prošlost

Otkrivam

Tajnu koju

Skrila sam

Od sebe

Od Tebe

Od svih “

[AleksandraM]

STIH DANA 2.11.2009.
.

A GDJE SAM TU JA?- Stojanka Seka Zakić

Tražih te u sjeni

svojih vjerovanja,

u šumoru grana

starih jablanova,

ali meni vješto

tvoj lik sad izmiče…



Šta od mene hoće-

šta mi to bol viče?



Putevi te zovu,

da ih opet pratiš,

a daljine kažu

da se njima vratiš;

gdje da se uklopi

još nečija želja-

da l’ bih i ja tebe

poželjeti smela?

[AleksandraM]

STIH DANA 3.11.2009.
.

Sjećam se…-Arsenije Lalatović

Sjećam se…
Bili smo đeca…
Išli u školu…
Dijelili tajne…
Sanjali…
Jednoga dana…
Ah, jednoga dana
Bez riječi, pozdrava
Otišla si… zauvijek
Mislio sam, doći ćeš
Čekao sam danima
Nadao se…
Zidao kule…
Ali uzalud…
Vrijeme je prolazilo…
Život kao život
Ostavlja tragove
Ponekad briše…
Sjećam se kiše jesenje
Sitno su kapale
Držali smo se za ruke
Đeca… eh
Danas na zadnoj strani
Lokalnih novina…
Vidim tvoje ime i slika
Čitulja…
U Parizu si zaspala
Kako je život čudan?
Volio… a tako bih volio
Da smo se sreli
Još jedan put…
Ispili kafu u ime vremena
Kojih nema… eh
Sjećam se…

[AleksandraM]

STIH DANA

4.11.2009.

List nade-Vlada Vasiljević

Jednom kad se probudiš, nekog jesenjeg jutra

I kad sa tvoga lica otreseš kapljice zaboravljenih snova

Kad prvu jutarnju kafu podeliš sa anđelima

Popiješ prvi gutljaj istine novoga dana

Ti se nekako primiri i stopi sa minutima jesenje čežnje.

Onda uputi jedan tajni osmeh onom listu što lelujavo pada sa bresta

Tom listu koji ti je krasio proleće, leto i jesen ranu.

Istom onom kome si se radovala dok je još pupoljak bio

Pa se pretvorio u mladu zelenu nadu

A kad su ga kišne kapi dobovale

On ti je slao svetlucave odsjaje, šarajući po tvojim očima i licem.

Ispisujući na tvom licu neke poruke tebi znane

U leto kada je tvoj list bio one jake zelene boje,

Davao ti je sigurnost i u tebi stvarao snagu budućih vremena.

A jeseni ove, tog jutra, kad lelujavo je otpao sa grane.

Spusti se svojim mekim korakom u svoj vrt ponosni.

I uzmi list tvoj, uzmi i ostavi u herbarijum nade,

Za neka nova srećna vremena.

[AleksandraM]

STIH DANA

5.11.2009.

U HLADNOJ SOBI- Aleksandar Ilić

U hladnoj sam sobi, hladnog srca

Prstima hladnim na hladnom peru

Misao hladna, promukla, muca

Hladni se zidovi na mene deru.



Hladna se dusa u hladnu utrobu s’vila

A hladan pogled na hladna slova pao

I tvoji su dodiri hladni mila

Hladan je i osmeh, sto sam ti malocas dao.



Uskoro cu hladnim poljubcem da te ispratim

Hladna vrata kad otvorim, hladnu cu kisu cuti

Oslusnucu je tren i lagano se okrenuti

na hladnu stolicu da se vratim . . .

[AleksandraM]

STIH DANA

6.11.2009

GLOBALNO- Jelena Protić -Petronijević

– preporuka ministra
Poručili su da
Razmišljamo
Globalno
Da bismo dobili
Pare
Da preživimo
Trans(formaciju)
Jer to je
Normalno
I treba da se priviknemo
Na tu informaciju
Kao kokoške na farmu
I na svetlost sijalice
Umesto sunca u dvorištu
Jer
Naše dvorište je
Ceo svet
Naći ćemo ga na sajtu
Samo da ga obuhvatimo
Pogledom
Interneta ili
TV-a
Pošto u ovom životu
Ne možemo da putujemo
Možemo samo da čekamo
Dok ne ispunimo
Uslove
A oni uvek postoje
I nije ništa
Autentično
Ništa lično
Sve treba da bude opšte
Poznato
Jedno drugom
Slično
I bezlično
Sve predvidljivo
Globalno isplanirano
I očekivano
Iznenadjenje je isključeno
Tako je odlučeno

[AleksandraM]

7.11.2009.

PESMA NEDELJE

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА- Мaрко Љ.Ружичић
(Бранком В.Радичевићем и Мирославом Миком Антићем)

Кренух Сремом на измаку дана

Кад се дванаест у нулу претвара,

Да прегледам вилењака кутак

Гдје с мјесецом вила разговара.



Ноћ је тиха, осамнаест степени

Само цврчка пјесмица се чује,

О, љепоте, Боже благо мени

Па ми срце будно снове снује.



Са свих страна мирисни воћњаци

Као прстен, око равне Бешке,

Вилењаци к’о да их садише

По пропису, без иједне грешке.



Изнад Тисе мјесец се појави

Око њега звјездице ко овце,

Дунав ријеку они поздравише

А са цркве огласи се звонце.

(….postavljen je odlomak iz pesme….)

[AleksandraM]

STIH DANA

8.11.2009

POTPIS- Milisav Đurić

Ja sam ti

samo kap rose na dlanu,

niotkud došao

ali svetli tračak, nada

u tugom obojenom danu.



Zato mi oprosti

što šetam tvojim odajama tela

i ispijam rosu blaženu

seti se,

sama si htela da vidiš sebe

zaljubljenu

srećnu i paženu.



I dok’ izgaramo u zanosu svom,

negde za nas neznanom mestu,

u gradu ni mom ni tvom

nemoj da ti smeta

kada ti na vratu

zaustavim suzu vrelu,

kad’ miris breskve i moj potpis

ostanu na tvome telu.



Znaj

-ulepšala si moje snove-,

iako ti neću priznati

ti ćeš ipak reći

-Da, to se ljubav zove-

[AleksandraM]

STIH DANA

9.11.2009

NEMOJ NI TI-Lela Stojanović

Neću da glumim

da nemam krvi seljačke,

i da ne znam šta je,

štala, pojata, njiva i porta.

Ma ne mogu da se divim

jarmu bez volova,

kaci bez kupusa,

buretu bez rakije

koji u sred kafane žive.

I nemoj da mi neko polomi

testiju iz koje su

baba i deda vodu pili,

u njoj živi duh mojih predaka

i naši će duhovi u njoj biti

kada nas ne bude bilo.

I nemoj da se čudiš,

što mi je kaiš tkanica,

i što znam koje je hajdučka trava,

kantarion i majčina dušica,

već idi, udahni čist vazduh

u našim šumama,

napi se vode sa izvora,

uplaši se zmije i guštera,

zakiti se cvetom sa livada,

i nemoj ni ti,

jer ja neću da glumim

da u meni krvi seljačke nema.

[AleksandraM]

STIH DANA
10.11.2009.

JA NEĆU LJUBITI VIŠE- Božo Popadić-Aktus


Što si se srce stislo,
šta mi te tako muči,
zar dosad u životu
nikada gubilo nisi?
Možda je toga i bilo
al’ boljelo ovako nije,
jer nikada tako jako
ne zavoljeh ženu prije.
Ne mogu preboljeti nikad,
pa što god samnom bilo,
da više mi neće reći
„Volim te moje milo“
Znam srce moje bolno
da ne možeš
prestat’ da voliš,
zato ćeš da me mučiš,
vječno zbog nje da boliš.
A duša ranjena moja,
spremna je da se seli,
poslije ljubavi izgubljene
neme ni ona više čemu
da se raduje, veseli.
Tješe me, lakonski vele,
postoje žene druge,
no uzalud sve im to je
kad usne njene žele.
Ja neću ljubiti više,
poslije nje žene druge
radije ću ostati vječno
u zagrljaju samoće i tuge.

[AleksandraM]

PESMA NEDELJE


11.11.2009.

PESMA NEDELJE

ISTORIJA-Aleksandar Hercog


Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!

[AleksandraM]

STIH DANA

12.11.2009.
RASKRŠĆE-Velibor Sikimić

Putevi od snova kamenjem posuti
Tek poneki susret usana u tami

Na raskršću jedna usamljena ćuti

Žena što me svojim pogledima mami



Čeka…



Gdje su njeni dani davno izgubljeni?

U traženjima?

U plakanju duše?

Zašto ćuti

Ćutnjom što mi srce ledi

Da l’ to prave riječi nemiri joj guše?



Kad noć sve potamni ćutim k’o i ona

Sakrivam zvijezde k’o najveće tajne

Kad jednom zazvone života zvona

Znaću

Tad svjetle njene oči za me!

[AleksandraM]

STIH DANA


13.11.2009.

ČOVEK- Aleksandar Ilić

Lupa o zidove tajni života i umiranja

Razumom ograničen ne nalazi vrata

Onda ga bednog stid svog neznanja

Pa pada u laž i ko pijan plota se za nju hvata.



E kasnije je sve mnogo jednostavnije

Laž samo treba obmotati dokazima

Veliki prasak pa mudre teorije

Ubedjen važno glavom klima.



Ta priča je prekrasna kuća bez temelja

Dok je tlo čvrsto zašto bi za temelj mario

Temelja nema ali tu je fotelja

I dok se okrene a on ostario.



I gle, sve se odjednom ljulja

Kud nestadoše udobnost i spokoj?

U grudima neki nemir žulja

Od razmišljanja ga obliva znoj.



No, on i dalje ostaje pri svom stavu

Sve dok ne nastupe samrtni časi

E kad smrt iza zavese pomoli glavu

On se bedan odmah seti

Istine koja glasi:

Oče nas koji si na nebesima

Da je sveto ime tvoje

. . .

Tad ugleda dušu zatrpanu gresima

Tad se laži ruše i više ne postojI

[AleksandraM]

STIH DANA


14.11.2009



DRHTAJ


U ponoć
Čuo se uzdah.

Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći

ON se naslućuje

U jutro
Osetio se drhtaj

Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca

ON dolazi

U podne
Došla je smrt

Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti

NJEGA više nema

Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja

Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega

Svetlana Djurdjević