POEZIJASCG -

[AleksandraM]

POEZIJA-Ljubodrag Obradović


Poezija je opsena,
iluzija...
U njoj istine nema,
samo snovi
za život neki novi,
nestvarni,
lavirint koji
u nama sija...

Poezija je naš most
u svet bez pakosti,
u svet radosti,
u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće
prolaznost pozoba...

Poezija je spas,
za sve nas!
I za one druge,
što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima,
kad srce klima,
u zanosu preljube,
štiha i stiha!
.
Poezija je vazduh,
koji nedostaje,
koji sam život daje...
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih
ka zvezdama otkriva...

Poezija nam otvara oči
i bajke priča.
Pred njom led se topi,
glečeri kopne,
Titanik izranja...

Poezija, eh, snovi,
iluzija, opsena...
Poezija, eh,
život bolji, sreća...
Poezija, večna senka
koja nas verno prati,
život bogati
i sve nade u javu
stihom doprema...

Poezija...
TI i JA!!!

[AleksandraM]

PESMA NEDELJE

PESNIK-Milan Gluscevic

Kada staneš na tren
Pitaš se:što pišeš?
Šta imaš od toga?
Šta znače reči prepune tuge
Slike nekih gradova?

Kada pogledaš u nebo
Pitaš se:da li vredi?
Da li neko shvata?
Šta znače misli nekog prosjaka,
Pesme nekih vodopada?

Kada napišeš stih
Pitaš se:gde dalje?
Da li možeš napred?
Šta znače nespokoji u strofama
Sećanjima koja se vrate?

Kada pocepaš list
Pitaš se: zašto?
Šta se tu krije?
Šta znaće kuće od vetrova
Neostvarene fantazije?

Kada napraviš pesmu
Pitaš se: ko je to?
Da li ona zna?
Šta znače početci naših krajeva
A šta korak od dna?

26.11.2009

[likota]

Да ли ће ово моје обраћане први уочити Љуба, Александра или Лепа,
сасвим је небитно. У сваком случају, ово је једини начин да комуницирам са Вама, па Вас поново( опростите због досађивања), молим да поставите на коментарима моје последње пјесме'- " Вјечнаја памјат", моје извињење свима што им( надам се тренутно) не могу одговорити
_________________
Pjesnik bez Gospoda je kao pjevac bez sluha.

[AleksandraM]

ТИШИНА


Ћуте сненом кишом поквашене косе,
шетају улицом, у времену стоје.
Са собом неки свој звук ветрова носе,
не чују им главе да им душа поје.

Ја наставићу сам да ћутим и слушам,
а ти баци уши и зажмури мирно.
Морам започети лудака да кушам,
побећи ћу храбро кроз небо прозирно.

Са собом понећу и тај звук тишине,
и слику мараме коју срце крије.
Никад нећеш осетити ветар тмине
што у мени мази твоје Магнолије.

На исповести својој признаћу само:
"Слагах за бег..." Звук тишине све је виши...
Пружам своје срце теби, моја дамо,
чекајући тихо плес на сненој киши.

Милош Лековић
"

[AleksandraM]

TEBI-Miroslav Stojiljkovic

Ne znam dokle lebdi
svemirska prašina
ali su na Zemlji samo tvoje oči
za mene takva tišina…
Miran moj san je
strah kada mi pričuvas,
ne tonem samo tada-
kad mi ti u jedra duvaš…

Prepoznaj me opet…
I ja ću tebe..u tom ili drugom liku.
Želim ceo njihov svet,
Ponovo, kao bledu sliku,
A mi, kao onda- magija sa strane,
Na odmoru ovde, u obliku ljudi,
Bojimo njihove napete dane
Spajanjem duše, spajanjem grudi…

Dodji. Mlečni Put i mi-
Opet u očima pokaži,
Raduje me ples po vatri…
Jedino taj put za mene važi.
A ti, kao tada, srećna budi,
Kad ti oči rečima glancam,
Ućuti me usnama- reci da smo ludi,
Pa me opet pusti da po njima tancam…

Videceš, kao nekad, u hodu maštanja…
Uzmi srž- čuvaj kao dar…
Seti se nebo kada danju sanja,
Kako smo krali te snove- kao par…
Uzbudjene i vedre sto za nas čara
Puteve sigurne i daleke…
Smehom nas opija, drhtanjem vara
Da znamo njegove predele neke…

[likota]

BRANIĆU SRBIJU I KAD BUDEM MRTVA

I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k'o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.
Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol'ko možemo da znamo.
Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da se stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija to su svi vekovi naši.
Čuvaću granicu srpske zemlje moje
oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude
al' Srbiju nikad to je sve što imam!
Ni ognjišta groblja ni dedove moje
zbog njih će pogača i otrov da bude.
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k'o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.

( Datum nastanka ove pesme je nepoznat.
Pesnikinja je poginula 1. aprila 1999. u Peći kao srpski dobrovoljac )


----------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------
Ljiljana Zikic – Karadjordjevic je rođena 9.marta 1957.u Kragujevcu. Bila je dobrovoljac u VJ tokom agresije NATO-a na SRJ i dejstva albanskih terorista na prostoru Kosova i Metohije, u 125. motorizovano brigadi. U listu ''Svet'',od 26. aprila 1999. zapisane su njene reci rodoljublja: ''Branicu Srbiju i kad budem mrtva...'' Poginula je prilikom obavljanja borbenog zadatka 1.aprila 1999. u rejonu sela Ljubenic, opstina Pec.

Odlikovana je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Uspomenu na Ljiljanu cuvace njeno sestoro dece.


------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------
Ни гроб ми неће рећи да ме нема!

Србској хероини Љиљани Жикић

Отишла је тамо где божури цвату,
У пролеће рано, гелером рањено,
много више Вична стиху него рату,
Пред злотворе стала песнички стамено.

Ни корака више легије демона,
Не скврните моју Отаџбину милу,
Спржићу вас јеком пећаршијских звона,
Сагорећу Симонидом вашу мрачну силу!

Не газите кости Србских мученика,
Из Њихових мошти расте рајско цвеће,
застрашит' ме неће ваша зверска рика,
ни мртво ми срце пропустит` вас неће!

Србија je ово, бедне кукавице,
Одавде до Неба и равнога Срема,
Камен joj граничник моје мртво лице,
Ни гроб ми неће рећи да ме нема!

Одступите нечастиви, ни корака више,
На узглављу мојем мораћете стати,
Ту муњама уклесано ћирилицом пише:
И МРТВА ЋУ МАЈКУ СРБИЈУ ЧУВАТИ.

Невен Милаковић
_________________
Pjesnik bez Gospoda je kao pjevac bez sluha.

[likota]

Молим Вас да поставите горњи топик на почетну страну, уколико је могуће.
Унапријед захвалан.
_________________
Pjesnik bez Gospoda je kao pjevac bez sluha.

[AleksandraM]

Volio bih…-Arsenije Lalatović

Poljubio bih te…
Kao nekada… Kada bih znao
Drumove tvojih snova…
Tragajući otkrio bih
Tvoje tajne… Kao nekada…

Da sam ptica…
Eh da sam ptica…
I da imam krila…
Na tren doletio bih
U tvoje gnijezdo…
Za šaku topline
Iz tvoga osmjeha…

U jednom trenu…
Kao kap vode…
Na vrelom drumu…
Miris tvog tijela
Isparava… Trljam oči…
Mislima dozivam…
A tebe nema, nema, pa nema

Volio bih na tren… Iskra…
U oku tvom da budem iskra
Zasijam kao padalica
Bljesnem i nestanem…

Ljubavi tražim te…
Dozivam mislima…
Tamo đe sve prestaje…
Razum đe bitke gubi…
Između jave i sna…
Tankom niti hodao bih
Prostransvima nemira…
Za pogled tvoj…

Volio bih, volio bih, eh…

[AleksandraM]

Хвала ти оче!


Кораци кратки, меки, тихи,
погурен видно, дигнута чела
уђе и сједе на чашу приче
забринут, лица невесела.

Живота бразде на челу стоје,
усахло лице тајне чува,
стеже се срце његово и моје
док бура ријечи у нама дува.

Колико мисли у једном трену,
колико жеља из мене потече
кад' зачух како шапатом, сјетно
-Опрости сине- ко' вапај рече?

Ал' зашто отац прозбори тако?
Нијемо сам глед'о а шта сам мог'о
док'негдје у души заболи јако,
двије велике ријечи, што значе ми много.

А онда тухо започе причу,
живот је, рече, пламичак сна
и на тренутак засјаше очи,
да крај је свему, видим да зна.

Времена мало све да се каже
или бар дио што би смо хтијели
ал'рече ми много више од ријечи
кад' су се наши погледи срели.

Видно узбуђен, тугу сам скривао
и ако отац вјешто ме чит'о
умијесто мене, он проговори
-Не брини сине- рече поносито.

Једну сам жељу пожелео тада
док' влажне очи вјешто сам крио,
погледах к'небу, постоји ли нада?
Срце бих своје с оцем подијелио.

Растанак тужан носим у себи
кад' руком старом он моју стеже,
да неби тога ни знао не бих
колќо ме тога за оца веже.

Из срца хвала за живот цијели,
у свијести ријечи урезане,
хвала за снагу коју ми дајеш,
за радост и дане насмијане...

Хвала ти оче!

Милисав Ђурић
"

[ljuba-trebotin]

Nevene,

Pusti mi na mejl pesnik@poezijascg.com tvoje podatke za sajt i za BLOG, da vidim šta nije u redu sa njima i da to ispravimo.

A ova poslednja pesma ti je odlična.

Pozdrav Ljuba
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[likota]

Љубо. грешка је до мене... не могу ни маил да пошаљем. Мораће сокоћало на ремонт- Ипак, хвала Ти што бринеш и мислиш и на мене.
волио бих да ми пошаљеш број телефона како би се договорили око књижевне вечери у Лазарици. Мој тел. је 068/077763
Драга Александра, велико Ти хвала што имаш стрпљења за мене и моје потешкоће. Много ми значи што си постирала пјесму велике Србске хероине, бесмртне Љиљане Жикић.
Ових дана много размишљам о Њој, мислим да би био подвиг ако би макар дјелимично испунили своју пјесничку и људску дужност афирмишући ову дивну жену и поетесу... ако би отели забораву Њен лик и Њено дјело. Мислим Љубо да би требало установити пјеснички меморијал Љиљане Жикић. Размисли о томе, распитај се да ли тако нешто већ постоји, ако не... ето прилике да урадимо нешто за своје душе и за своју Отаџбину.
_________________
Pjesnik bez Gospoda je kao pjevac bez sluha.