POEZIJASCG -

[Boba]

01.02.2010.

PUTNICE -Branka Zeng

Putuju mislima
u daljini
neka se jutra bude
kao da cvet latice
otvara i čeka rosu

život da rodi
u danu koji nastaje
otvara se i bledi
sena od koje
su pobegle zvezde
misleći da put jesu
daljine ali nisu
misli one koje
se skrivaju
i nestaju one
moje putnice
priča-lice
tužbalice
veselice
radosnice
tek tako
namernice
ne-skrivalice
moje
putuju mislima
mojim.

[Boba]

02.02.2010.

RAPSODIJA RASIJANJA-Danja Đokić

Iz korijena ću vaditi korjenje
tvoje riječi oblagati svojim viđenjima
i neću se čuditi ako u ogledalu
prepoznam tebe iz davnih dana
jer hodam tvojim tragovima
udišući zaborave danih obećanja
spajamo se sporama rasprsnutih
kometa dodirnutog Svemira dok
ugrušak straha kola krvotocima

(tipična simbioza gubitnika
između sjetve i žetve)

[Boba]

03.02.2010.

NE TUGUJ-Sanja Petrović

Ja vidim mora i planine.
Osećam mirise vetrom nošene.
Čujem razdragane osmehe
i plač dece tek rođene.

Ne tuguj, strašnije je
da u zdravom telu duša umire.

[Boba]

04.02.2010.

04.02.2101.

И ОВЕ НОЋИ -Стојанка СЕКА Закић


И ове ноћи срце пати
И ове ноћи душа замире
И ове ноћи ја љубав желим

И ове ноћи остадох сама

И ове ноћи ја тражих нешто
И ове ноћи имадох жељу
И ове ноћи пожељех срећу

Ујутру се смијах својим сновима

[Boba]

05.02.2010.

SAMA-Marina Adamović

Zadivljena pratim boje

Duge,

Vode

I oblaka,

Znajući da više nema

Mučnog puta kroz bespuće,

mutnog svetla,

sivog zraka

i preteškog osećanja

da mi nema ni koraka...

[Boba]

06.02.2010.


Маслачак и Бела Рада-Зорица Прокопић

Бела Рада, стидљивица
испод густих трепавица
сакривала наде трачак
да је спази жут Маслачак.

А то момче жутоглаво
не сме да погледа право
већ искоса, крадомице,
пут ливадске лепотице.

Прође читав месец један,
Наниза се дана ђердан,
и још који минут више-
они се не осмелише.

Маслачак је сад делија,
Бела Рада заноснија,
кришом гаје жељу сетну,
да се пред крај песме сретну.

Ветар нежни развигорац,
као какав чудотворац,
случајно и нехотице
споји две оклевалице.

Заћарлија близу, ближе
Маслачак се увис диже
долете до Беле Раде -
у наручје њено паде.

[Boba]

07.02.2010.

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко Лаличић

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије.

[Boba]

08.02.2010.

IMPRESIJA-Miljojko Milojević

Kad noć, duga, nestane
i prohladno, zimsko, jutro svane,
moja, uska i kratka, ulica oživi.

Na suženom horizontu grada,
dok lebde vlažni oblaci sivi,
i krovovi, visoki, nebo rezbare,

dve vrane, svadljive, stare
grakću na jato golubova
pod strehom susednog krova.

Jedan golub i golubica žuta,
poput starog zlata,
šćućureni na ćošku, van jata,

ljube se… ljube… i maze…
Dok tiho na pešačke staze,
i svuda, sleću retke pahuljice,

i jato se ježi i zbija ispod krova
njihova čežnja ne zna za granice
vremena, prostora i snova…

Pet- šest đaka- prvaka i trećaka,
sa rancima prepunim knjiga i svezaka,
sanjivi, bledi i nežni, prema obližnjoj školi žure…

Ulica cela već postaje bela. Ispred nekih zgrada,
sa borova i jela treperi, blista i oko mami čista,
tamno-zelena boja kao na slikama impresionista…

[Boba]

PESMA NEDELJE

ŽIVOT-Jovan Mihajilo

Depresija smrti.
Otuđeno srce.
Uzimam aortu
i plešem sa
suzom.

Magazin misli
u telo trpam
tokovi reka
u mom krvotoku

Otrovi zmija
planduju u
toru.
Pogani krikovi
nažuljaše mozak
a glava trula
i sve se prosu.

Čekićem okivam
misli. Zamrsi kosu
medom.
Ruka mi trne prsti je
dave

Od kosti dedova
svojih zidaću kulu
novu.
Krv će mi biti voda
za beton sakatog
groba

[Boba]

ZA MOJ RODJENDAN-Eleonora Luthander

Za moj rodjendan
volela bih da čitam pesme
na fudbalskom stadionu

Da pljunem
u crnu rupu univerzuma

[Boba]

10.02.2010.

VALJDA LJUBAV-Slobodan Ivanović


Ne želim

Da budeš moja

I neću

Da budem tvoj

Hteo bih

Da si svoja

I hteo bih

Da sam svoj

Pa da sebe svoju

I svoga sebe

Jedno drugome

Darujemo

Poklanja

I uzimamo

I tražimo

Bez predaha

Do zadnjeg daha

I da

Jedno u drugom

Nalazimo

Ja tebe

Ti mene

Pa da jedno u drugom

Sretnemo sebe

Valjda bi to

Bila ljubav.

[Boba]

12.02,2010.

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović


ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

[Boba]

13.02.2010.

PIŠI PROPALO-Vida Nenadić

Hmmmm….
Znam šta ću!
Isričaću ti
jednu priču.
Živeli su jednom
ljubav i prijateljsvo
zajedno.
Onda se prijateljsvo
malo pomaklo,
i u tom pomaku
zavist je dotaklo.

Tad je i ljubav,
Iznenada
onako vrela,
ljubomoru srela.
Sad se,
već neko vreme,
prijateljsvo i zavist
i ljubav i ljubomora
redovno druže.
I prepliću se
godinama.
Samo,
i pored toga
što se
međusobno druže
ljubav i prijateljstvo
nikako ne znaju
kako da se
ponovo zbliže.
Pišem ti:
Piši propalo.
Mnogo je to
komplikovano.
A ti,
čitaj
kao što je napisano.

[lepa_S]

14.02.2010.

LES NEIGES DE FUJI-SAN: Снегови цвећа-Peer Sever-Sena

Hiromi Aso
је некад била
једина моја љубав
и најлепша љубав
свих времена света
трагом њених очију
зачараног месеца.

А кад ме понекад позове у сну
глас њен је најлепши
од најлепше планинске руже
велике светлости
од једног краја
до другог краја дуге
нежни пролазак ветра.

Hiromi Aso
је једина моја љубав.
Прелепа латицa ноћнa
наранџастa кајсијa нежнa
у сновима путује звезда
у љубави сва најлепша.

А сан је дуг
од срца њеног
њеном имену руже
изговарајући једине

речи љубави:
Hiromi Aso
име мојe нежнe тугe.
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

15.02.2010.

NOVI ŽIVOT-Aleksandra Pavlović-Teda

Više ne trčim
po zreloj zemlji.
Trave talasaju,
a moj se korak
bezrezervno razbrajava
izmedju sočiva i sečiva.

Više me ne obuzima
ledena uzaludnost.
Hlebna toplina
otopila je zenice.
Mrve mi otisci
malog prsta mislioca.

Više mi ni budjenje
ne biva isto.
Ono što postaje
moja kap i kip
kamen je drag,
osmeh na srcu,
tren novoga života.
_________________
Docekaj me osmehom... ...