poezijascg.com

ДОБРОДОШЛИ

У СВЕТ

ПОЕЗИЈЕ

Добродошли у свет поезије

КУД”ВУК КАРАЏИЋ”

ТРЕБОТИН, ЖАБАРЕ, М.ВРБНИЦА

СУПЕС

1997 - 2005

УВОД

Сусрети песника са села - СУПЕС је пратећа
манифестација Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - ФЕДРАРА, који се традиционално сваке године крајем маја одржава у Треботину и Жабару - општина Крушевац.

Ако сте песник и живите на селу, своју песму можете послати
за СУПЕС на email pesnici@poezijascg.com
Неопходно је да у потпуности наведете своје податке ( име, презиме, адресу становања, ЈМБГ, свој емаил).

Ваши подаци су неопходни ради контакта, и ради заштите ваших ауторских права. Од ваших података на сајту ће се објавити име, презиме, место становања, односно Ваша песма ће се подписати шифром, ако на томе инсистирате.

Сву одговорност за аутетичност стихова и власништво над поезијом послатом за објављивање на овом сајту и евенталне повреде ауторских права трећих лица сноси особа која достави стихове.

За објављивање стихова на овом сајту не плаћа се аутору поезије ауторски хонорар. Слањем поезије уреднику сајта, аутор поезије је сагласан да се иста објави на овом сајту без права на новчану или било какву другу надокнаду и прихвата сву одговорност у случају кршења туђих ауторских права.

Сва остала ауторска права на објављеној поезији, припадају аутору поезије и посетиоци сајта не могу користити објављену поезију ни у какве сврхе, осим читања на сајту, без сагласности аутора поезије.

Све песме биће доступне посетиоцима на посебној страници овог сајта под називом *СУПЕС*.

DRAGAN ]IRKOVI]

Velika Lomnica

ПАСТИР

U velikoj staroj {umi,

gde vlda rajski mir,

sa svojim dragim stadom,

usamqen `ivi pastir.

Jezivo vetar zavija

i ki{a po~iwe da pada.

Umoran starac sedi,

misle}i na godine rada.

Pita se,{ta je to ` ivot?

[ta li donosi sutra{wi dan?

Tu`na istina glavom leti,

ba{ je tu`no `iveti sam.

No} je odavno pro{la,

vi{e ne vlada mir.

Gromovi Bogove zovu,

na svoj vatreni pir.

Odjeknu udar groma,

nebom zasija slajna pruga.

Umorno star~evo srce,

ispuni golema tuga.

Bri{u}i suze,pastir stoji

i broji mrtvo stado.

Posledwe re~i mhu mu:

Prokleta bila nebeska vlado.

VE^E

Neke stare, ve} zaboravqene pesme pevaju}i,

dok se oko mene {irio miris divqe ru`e,

ne primetih stazom {umskom {etaju}i,

da duga~ke sive senke posta{e jo{ du`e.

Sedoh kraj velikog, prastarog cera

i za`eleh da vidim kako nestaje dan.

Prizor taj be{e dostojan pera,

veli~astven kao najlep{i san.

^udesna svetlost pade po poqu i vrbacima,

na horizontu se lagano prosu purpurna boja,

u dolini selo obasjano zlatnim zracima,

od tog prizora zadrhtah, a i ruka moja.

A obla~i}i ~arobni i kao labud mali,

s gordo{}u plovi{e nebeskim bespu}em,

crveni kao lice curice kad je qubav pali,

odlete{e da bi se pojavili sa novim svanu}em.

Jedna zvezdica, kao biser iz morske dubine,

~ini{e da ova stvarnost bude kao san,

sijaju}i tananom svetlo{}u sa visine

htede da mi ka`e,smeni{e se no} i dan.

MLADENOVI] MILUTIN, В.Lomnica

ZIMSKI DANI

Do|o{e zimski dani

i po~e{e da se koqu sviwe.

Prvi krenu{e Loker i Rade,

ali tu su i druge brigade.

Osnova se firma jaka,

dva ortaka,

Tila [aja i maleni Caka.

A na drgoj strani,

neki mali{ani,

otac i sin, zvani Vrcani.

Za ekipu Caka i [aja,

dograbili se Dobrivoja Baja.

Ka`u za wih, provereni vuci,

ali kako sad vepra iz tora izvu}i?

Bo`e mili, ~uda velikoga,

kad iz obora vepar ripi,

i po avliji nasta trka,

a u kazanu voda kipi.

Tad u pomo} sti`e

Boban Balavrka,

a vepar strugnu na tavan~e,

gde je nekad spavao Du{an~e

i nasta op{ta zbrka.

Ali Boban vepru pri|e

i jadnik odmah dole si|e.

Tad ga Boki opkora~i,

da se vidi ko je ja~i.

Le`e vepar, ni `ivelo mu se nije,

kad je vido ko }e da ga ubije.

Tako pro|o{e vatreno kr{tewe,

sad ~ekaju tu|e sagre{ewe.

A na drugoj strani, usred zime ci~e,

Loker na Radeta po~e da vi~e.

Joj Rade, joj dobro moje,

ovako ti sad stvari stoje.

Drugi deru, drugi meze,

док ти и ја стојимо без везе.

Stajati se ne mo`e vazda,

mora se prona}i dobar gazda.

Lokeru, znam da tako biti mora,

na{ }e gazda biti majstor Stola.

Brate Rade to }e te{ko i}i,

kako majstor Stoli pri}i?

To }e Lokeru moja briga biti,

ali mi mora{ pomo}i i ti.

Ho}u Rade, znam da tako mora,

ali tu su Sa{a i tata mu Kola.

Jes Lokeru, moj dobar kolega,

ali moramo si}i sa ovoga brega.

To reko{e, to i uradi{e

i kod majstor Stole upado{e.

Kad tamo, oko stola,

gawaju se Sa{a i wegov tata Kola,

a otud preko {qivaka, tr~e Tila i Caka.

A onda od stola, ripi gazda Stola.

Slu{aj Vero, ovo su sve alamani,

boqe da koqemo sami.

Quti se Murko, {to mu dru{tvo ne do|e,

pa re{i da kupi pastrmu od Ro|e.

Provozati vepra kroz selo mora,

to uradi rabaxija Kola.

Na du{emi vepar le`i,

a oni na kanatama su te`i.

Moram da ka`em, a za{to da }utim,

do pastrme prvi sti`e Gutin.

Za Lokera ve} zna se,

on je uvek tamo, gde cikne prase.

A odozdo od doma, sti`e qaker Toma.

Poseda{e oko ro{tiqa oni,

kad eto ga kroz kapiju Xoni.

Za jelo i pi}e, ovde ti nema premca,

tr~i tata te dovedi Dremca.

Ode Murko, al polako gega,

a za pola sata, eto ga od wega.

Sine Dane, Dremac da do|e nije mogo,

fala Bogu i ovi su mi mnogo.

To re~e i po~e meso da pe~e.

Krkaj oco, ima mesa dosta,

pro{li su dani na{ega posta.

Pojedo{e meso i popi{e vru}u,

pa se onda zavuko{e u ku}u.

Tad za vinom nasta trka,

kad na vrata banu Boban Balavrka.

Ajde Murko, jo{ vina donesi.

Joj `eno {ta se sa nama desi,

idi du{o spavaj,

a ja }u da se besim.

Sa`ali se na wega dru`ina

i odo{e ku}i bez vina.

DRAGAN TODOSIJEVIĆ

Trebotin

KRAJ MORAVE

Na obali reke Morave mile,

starica seda talase broji.

Seća se rado mladosti svoje,

ljubavi prve, koju još voli.

Morava miluje korito svoje,

ko njega nekad starica što je.

Moravu gleda, al srce pati,

pusta mladost neće da se vrati.

Morava spira obale svoje,

a sećanje starici ostaje.

I dok životnu bitku bije,

Morave nikad dosta joj nije.

Morava teče, talasi pene,

dok skrivaju setu stare žene,

koja pamti i još se seća,

ljubavi prve, davnog proleća.

На врх стране

ПОЗДРАВНА

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

На почетку и на крају,
увек се по нешто деси.
У забораву и бескрају,
остану нам сви успеси.

Оно прошло, нас се не тиче.
Наша прошлост неком смета.
Воз у даљину сад одмиче
и односи блага света.

Моја драга у том возу.
Не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са перона поспан.
Сутра ћу ја, уз бокал вина,
ући у други сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мраз да стеже
Опет ће радници на флашу пива
и сећање, некад је било теже.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове насладе
љуте, што их уз пиво псују.

А ја ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих...
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја.
Свако стигне тамо јер не жели.
Одмахнућу само руком,
ко остане нек се весели

На почетку и на крају,
увек се по нешто деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остају нам и сви порази...
И сви успеси...

Песма Обрадовић Љубодрага
објављена у књизи
*Твоје ћутање ми говори*

LJUBODRAG OBRADOVIĆ

Trebotin

KAKO PESMOM DA MENJAM SVET

Kako pesmom da menjam svet ?

Kako rimom da nateram cvet,

da miriše i ostane lep ?

Kako stihom da nestane slep ?

Kako želje da se vesele,

da java ne bude strava

i lepote budu dobrote,

a u prošlost odu strahote?

Kako ljubav da otpočne let,

kako sreća da doleti opet ?

Kako dobro da pobedi zlo

i kako da dočekam to ?

Hajde sad da ofarbam javu

i na volju pustim želje,

da lepotu osete pravu,

da od danas počne veselje.

Hajde, nek me zanos ponese,

da menjam sebe, a ne svet.

Nemire nek prošlost odnese,

a ja svoj da okajem greh.

LJUBODRAG OBRADOVIĆ

Trebotin

PEVAJ SAD

Pevaj sad,

o onom što svako zna.

Sve prolazi, sve se menja.

Pevaj sad,

san je samo san,

stvarnost je uvek surova.

Pevaj sad,

kad nisi više mlad,

o svetu svojih utopija.

Pevaj ti.

Tvoje želje su prošlost,

sad drugi prelaze most.

Drugi sad ,

žele da grade svoj svet

i misle to nije greh,

kao i ti nekad.

Pevaj sad,

kad mnoga srca slama jad,

a druga,

zbog toga obasjava sjaj.

Pevaj ti.

Početak je uvek lep,

od ideala malo slep,

a onda usledi tužni rasplet

i u krug se sve zavrti.

Pevaj sad,

dug je put preko reke,

a početak izazov.

Ali zašto rušiti stari,

za most nov.

Pevaj sad,

prosta je istina,

sve prolazi, sve se menja.

Samo kamenje sve pamti

i kad užareno u vatri plamti.

Pevaj sad,

svoju istinu svako ima

i kad prava u oblacima se gubi.

Pevaj ti.

Onaj ko drugom spokoj uzima,

svoj nemir time budi.

Pevaj sad,

sve se na kraju zna,

kad istina,

stihom se iznudi.

Pevaj sad.

LJUBODRAG OBRADOVIĆ

Trebotin

PROVINCIJALAC

Ustaješ rano i na rad polaziš,

svoje snove još isanjao nisi.

Stari komleks žilama ti prolazi,

iz zabite provincije ti si.

Ti uvek sumnjaš u sebe,

kao da nisi za razvoj sveta.

Jutros ti opet srce zebe,

dali i kome sumnjom smetaš?

Pišući pesme pune čežnje,

otkud ideja da nešto stvaraš?

Ti si tu, samo žito da žnješ

i elitu sujetom ne umaraš.

Jer oni stvaraju sve što vredi.

Jer samo njima, nebo se smeši.

Znaš, gledanjem bara se ne cedi

i ništa sumnjom, neće da se reši.

U njihovom životu nezvan si gost,

prolaznik kog su slučajno sreli.

I zato odmah smelo pređi most,

koji te dugo od zavičaja deli.

Ustani sad i hrabro pođi na rad,

iako snove ni isanjao nisi.

I neka ti srce zauvek zna,

iz zabite provincije ti si.

DRAGAN TODOSIJEVIĆ

Trebotin

TREBOTINSKA NOĆ

Kad crna tama,

iznad mog sela padne,

pa lišće šumi,

a povetarac miluje

grane drveća,

to je Trebotinska noć.

Kad se polja isprazne,

kad ratari odu kući,

pa onda tiho dođe,

nešto crno, kao gavran

i nadvije se nad selom,

to je Trebotinska noć.

DRAGAN TODOSIJEVIĆ

Trebotin

SPAVAJ

Spavaj u senci moje duše

Spavaj u zavetrini moje kiše

Spavaj tu na levoj obali Pepeljuše

Spavaj u pesmi vrednih ratara

Spavaj u pesmi noćnih ptica

Spavaj u fijuku vejavica

Spavaj u mirisu poljskog cveća

Tu na levoj obali Pepeljuše

Spavaj selo moje