Sa otvarawa *FEDRARA*
 Владимир Тасић, начелник Расинског округа( лево), oтвара ФЕДРАРО 1999.г. Са њим је Љубодраг Обрадовић, један од оснивача фестивала. |
 Милош Радуловић, начелник Расинског округа, отвара ФЕДРАРО 2001. г. |
 Драган Аздејковић, председник
општине Крушевац,отвара ФЕДРАРО 2005. г. |
 Миомир Хари Ристовић, први преседник организационог одбора Федрара |
 Бранислав Јовановић,(десно) садашњи преседник организационог одбора ФЕДРАРА уручује награде на фестивалу |
 Будимир Симић, први преседник савета ФЕДРАРА |
 Лидија Ракићевић, садашњи преседник савета ФЕДРАРА |
 Бобан Алексић, други преседник савета ФЕДРАРА |
GARANCIJA BUDUĆNOSTI
Za kratko vreme uradjeno je mnogo, uz veliko angažovanje i samoodricanje entuzijasta, koji su ideju okupljanja najboljih dramskih stvaralaca Rasinskog okruga, pretvorili u delo. Dokazano je da pozorište ne mora da bude vezano samo za centar. Dobra dramska dela mogu da naprave i izvedu i oni kojima je pozorište u srcu i duši, a ne samo u novčaniku.To je uostalom i verifikavano od strane publike, koja iz večeri u veče, za vreme trajanja festivala, puni salu Doma kulture u Trebotinu. Gledaoci su najbolje sudije i njihova potreba za ulaznicom više, garancija su opstanka FEDRARA.
Pozorišno nadareni Rasinci, Moravci, Temnićani, Kopaoničani i Žuupljani, svoj prirodni dar u slavu Talije, na najoriginalniji način, u toku festivalskih večeri, izražavaju na daskama koje ljubav znače, ne samo za učesnike komada, već i za mnogobrojne gradjane iz Rasinskog okruga, koji sa velikim interesovanjem prate sva dogadjanja oko FEDRARA.
Prateće manifestacije, SUPES i likovna izložba, dopunjuju FEDRARO i dane kulture u Trebotinu - Žabaru čine celovitim kulturnim dogadjajem od značaja za opštinu Kruševac i Rasinski okrug.
Po svojoj misiji približavanja pozorišta najobičnijem gradjaninu i velikom kulturnom značaju smotre glumaca i režisera amatera, u najskorijijoj budućnosti FEDRARO se mora naći u kalendaru kulturnih doganjanja od značaja za Republiku Srbiju, koja uživaju podršku Ministarstva Kulture. Ovakvu podršku sigurno je da ova manifestacija u Rasinskom okrugu zaslužuje, jer do sada izvedene predstave svojim kvalitetom dokazuju, pored velikog talenta učesnika i veoma rigorozne kriterijume za izbor predstava, koji su bitni za održavanje manifestacije na visokom umetničkom nivou, cenjenom od starne gledalaca, učesnika i profesionalne pozorišne stručne kritike.
Održavanje dostignutog umetničkog nivoa predstava, garancija je budućnosti Fedrara ne samo u granicama Trebotina - Žabara, opštine Kruševac i Rasinskog okruga.
Vladimir Tasić,
Načelnik Rasinskog okruga.
Kruševac, 13.10.2000. godine
MEDIJI O FEDRARU
POLETNO I LIRSKI RAZIGRANO
Treću godinu već, u selu koje je u stvari dva sela Žabare-Trebotinu, glumci amateri iz dvestotinak naselja, imaju svoje predstavnike, taletovane i prilježne pozorišne amatere, koji, družeći se i razmenjujući iskustva, predstave svoj jednogodišnji trud. Ova po mnogo čemu jedinstvena smotra imenovana je: Festival dramskih amatera Rasinskog okruga - FEDRARO.
Svima koji su se kao gosti obreli makar jedne od dve festivalske večeri,nije promaklo da su bivali svedoci pokazivanja i dokazivanja zaista izuzetnog talenta svih aktera. I kao što je Kruševac, centar Rasinskog okruga, odavno znan kao najplodniji rasadnik srpskog glumišta, tako, evo, i ostali *pod Rasinskom kapom* (do)kazuju da je ovo podneblje - od svih umetnosti, najviše usmereno ka pozorištu.
Gotovo
da nema sela bez dramske družine, što se očituje tokom celogodišnje
akcije *Takmičenje sela*, koje, kao i FEDRARO, s mnogo mara i dara,
priredjuje (i veoma uspešno organizuje) Kulturno-prosvetna zajednica
Kruševca.
A, amateri se, čedno i ljupko, svojim dosezima u pozorišnom
posleništvu, odužuju i za najmanju pažnju.
Ove godine, Žirijem FEDRARA, predsedavao je cenjeni pozorišni i književni kritičar, jedan od najvećih i najodanijih znalaca pozorišta, Milosav Mirković Buca, zavičajac inače.Težak je povlašćen da može (i sme) da objavi njegov prikaz ovogodišnjeg festivala. Zahvaljujemo se Buci.
Težak broj 5
Anastas Nešić Hardi
02.12.1999.godine
Sledeći
zanos dramskih zanesenjaka iz Trebotina i Žabara, koji su davnih
tridesetih godina ovog veka pripremili i izveli predstavu "Voda sa
Planine" Raše Plaovića, sadašnji zaljubljenici u "daske koje život
znače" u proleće 1997.godine, upalili su iskru za osnivanje Festivala
dramskog amaterskog stvaralaštva Rasinskog okruga "FEDRARO".
Osnivači
festivala: Opština Kruševac, Kulturno-prosvetna zajednica Kruševac,
M.Z. Žabare i KUD "VUK KARADŽIĆ" iz Trebotina, Žabara i M.Vrbnice,
želeli su da omoguće da se sve iskre za dramskim dokazivanjem u
Rasinskom okrugu, a i mimo njegovih atara, nesmetano pale u vatru, koja
će grejati srca, predstava uvek željne publike.
Na
prvom FEDRARU, koji je održan u junu 1997. godine u prepunoj Sali
Doma kulture uTrebotinu, oduševili su akteri svih izvedenih
predstava, a naklonost žirija i prvo mesto na samom radjanju Festivala
(koji će po nadanju njegovih osnivača, dugo, dugo trajati) osvojila je
predstava "Ljubinko i Desnka" Aleksandra Popovića u režiji Spasoja
Ž. Milovanovića, a u izvodjenju Dramskog studija Kulturnog centra Brus.
Njoj
uz rame bile su i predstave "Kamen za pod glavu" Milice Novković
(režija Dušan Duka Jovanović), koju su izvaredno odigrali glumci KUD-a
“VUK KARADŽIĆ” iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, i "Noć
ludaka u gospodskoj ulici" Miloša Krećkovića (režirao Zoran
Vasić), koju je odigrao dramski ansaml Amaterskog pozorišta "Dušan
Radenković" iz Velikog Šiljegovca.
Naredne,
1998. godine, najviše aplauza oduševljene publike i prvo mesto
stručnog žirija u sastavu: Milisav Buca Mirković - predsednik, Radoje
Savić i Ljubodrag Obradović, osvojio je KUD “VUK KARADŽIĆ” sa
predstavom "Putujuće pozorište Šopalović" Ljubomira Simovića.
Vrednost
ove predstave potvrdjena je na Republičkom festivalu FEDRAS 1998.
godine u Malom Crniću osvajanjem drugog mesta za predstavu u
celini,kao i osvajanjem četiri prve nagrade: najbolja muška uloga -
Predrag Ćirić, najbolja režija - Spasoje Ž. Milovanović, najbolja
kostimografija-Ljiljana Andjelković i najbolji svetlosni efekti -
Vladimir Terzić.
Te,
1998. godine, ravnopravno drugo mesto osvojile su predstave
Amaterskog pozorišta Doma kulture iz Varvarina "Banović Strahinja"
Borislava Mihajlovića Mihiza u režiji Dušana Duke Jovanovića i
Nušićevo "Sumnjivo lice" (režija Spasoje Ž. Milovanović) Dramskog
studija Kulturnog centra Brus.
Ovih
dana i nedelja, članovi KUD-a "VUK KARADŽIĆ" sve svoje moći uprli
su da ispune program koji su za “FEDRARO 99” usvojili
Organizacioni odbor i Savet festivala, čiji su predsednici Miomir
Hari Ristović i Budimir Simić.Njih dvojica su svojim anganžovanjem i
iskrenim i ispričanim idejama presudno podržali zanos seoskih
amatera.
Na
festivalu "FEDRARO 99", pored predstave domaćina "Sofija Stavrić
ili smrt", u kompletnom autorskom ostvarenju Spasoja Ž.
Milovanovića, na radost publike, očekuje se još mnoštvo vrednih
dramskih ostvarenja iz Rasinskog okruga, pa će se selektorska komisija
kojom predsedava Milisav Buca Mirković, a čine je još Radoje Savić i
Ljubodrag Obradović, prilično namučiti.
"FEDRARO
99" će upotpuniti i dati mu nove sadržaje i pesnici sa sela svojim
tradicionalnim susretima “SUPES 99” , kao i zavičajni slikari
izložbom dela sa seoskim motivima.
Sve
je u zanosu.
SLOVO (PROVERENOG) KRITIČARA
"MINI - REFERAT" O TREĆEM FEDRARU
U zvaničnoj festivalskoj traci, trećeg po redu, festivala dramskih amatera Rasinskog okruga (FEDRARO) u Žabarima, као stalnom skupu amaterskih pozorišta Rasinskog okruga u dane 1 i 2 oktobra, izvedene su četiri predstave po redu izlaska na scenu:
1. "Ivkova slava", Stevana Sremca, u režiji Milije Vukovića, a izvodjenju amatera Doma kulture iz Varvarina.
2. "Virus" Siniše Kovačevića koji je režirao Slobodan Ćustić, a odigrali amateri Doma kulture iz Brusa.
3. "Sofija Stavrić ili smrt" Spasoja Milovanovića (režija autora), u izvodjenju amatera KUD-a " Vuk Karadžić" iz Trebotina - Žabara.
4. "Sumnjivo lice" Branislava Nušića, amaterskog pozorišta Trstenika u režiji Bojana Veljovića (iz Kruševačkog pozorišta).
“Ivkova slava" imala je relativnu reljefnost, poletnost u igri, folklornog lirizma, ali i povremenih padova u tempu igre i govora. Reditelj Milija Vuković, (prvak Kruševačkog pozorišta) je, ipak napravio mali podvig, okupio je tridesetak učesnika, i vešto izveo distribuciju uloga, tako da je ova lirska komedija "iz vremena starostavnih" dopirala do svih gledalaca i izazivajući više od 2o aplauza na otvorenoj sceni.
Amateri iz Brusa su se dosta trudili da, kako-tako, izadju na scenu s neskladnim dramskim tekstom, i s odsustvom rediteljskog promišljanja, šta znači i koliko odsijava zadati dramski problem u sredini u kojoj se zbiva i okolištu u kome se igra. Estradnom bukvalizmu predstave šarm mladosti, koja traži "izlaz iz tunela" dao je, do kraja predano, iskreno i čedno, mladi glumac i pevač.
Predstava Spasoja Ž. Milovanovića, inteligentno, i sa pojačanim traganjima za žanrom, (farsetom, persiflažom, muzičkom komedijom, burleskom) u nizu svežih scenskih metafora, igrali su amateri iz Žabara - Trebotina s punim urbanim osećanjem na zadatu dramsku temu.
Estradno i filmsko nisu bile maske, obrazine, nego živo dramsko tkivo, koje prožima tekstualno vizuelno, bez zadrške i usporavanja. Lakoća brehtovskih crteža, osvežavala je trenutne realističke likove.
Brojnost ansambla i sigurnost partnerske igre, takodje su nizale i dizale dramsku energiju, uz naoko lepršavog, neambicioznog teksta. Repertoarski pogodak i nova, dobro iskorišćena, prilika za umetnički napredak amatera iz Trebotina - Žabara.
Nušićevo "Sumnjivo lice" u Trsteniku postavio je Bojan Veljović (iz Kruševačkog pozorišta) sa valjano razvijenom koncepcijom kako treba igrati Nušića u amaterskim teatrima. Uspešno izbegavajući šablone, matrice koje imaju najdužu tradiciju u amaterizmu, reditelj je razrešio sve uporišne komedijske tačke i, oblikovao komične likove, sa kolosalnim Kapetanom Jerotijem Radeta Dimitrijevića. Vrlo je unapredila i odlično odigrala lik Marice, Rosanda Cvetković. Gotovo da nije bilo slabe uloge ili nerešene numere. Predstava Trsteničkih amatera imala je trio kolektivne igre, a plasman Nušićeve dramske komedije bio je uspešan u svim dijalozima i kolektivnim zadacima u duhu naše najbolje i najveće komedije.
Uprkos oscilacijama u izvodjenjima "Ivkove slave" i "Virusa" može se zaključiti da je treći Fedraro korak napred, i relativni iskorak u nedeljivo rustikalno i urbano shvatanje pozorišnog amaterizma u sve širem krugu Rasinskog okruga.
Od relevantnijih priloga Festivala u funkciji, valja visokom ocenom pozdraviti muzički udeo u predstavi "Sofija Stavrić ili smrt" što je učinio Dragan Marinković, inače glumac Kruševačkog pozorišta, i kostimografski ansambl u predstavi " Sumnjivo lice".
Težak broj 5, Milosav Mirković Buca
02.12.1999.godine
(tekst iz POBEDE od 26.05.2000.)
SVE BOLJE I BOGATIJE
Još prve večeri obogodišnjeg FEDRARA pojam "kulturna provincija" je potpuno izgubio značenje, jer sve, od sadržaja koji su se mogli videti, na najlepši način, svojom autentičnošću i svežinom, prevazilaze odrednice amaterizma. Izložbu slika Likovnog kluba "Dimitrije Simić" iz Kruševca otvorila je kustos Ljiljana Sirovatka puna reči pohvale za 21 autora kao i 30 dela u različitim tehnikama.
Susreti pesnika sa sela, SUPES, tradicionalna je manifestacija za koju je potpredsednik SO Kruševac Miomir Ristović rekao da se ovde najbolje može videti da zavidan broj pesničkih stvaralaca živi i radi na ovom području. Entuzijazam pesnika iz seoske sredine odlično su reprezentovali Aleksandar Tomić, Miljko Šljivić, Ljuba Obradović, Dragan Todosijević, Aleksandar Vasić i Bratislav Spasojević.
Festival je svečano otvorio predsednik izvršnog odbora SO Kruševac Mirko Jovanović, a potom je usledilo još jedno prijatno iznenadjenje za posetioce, predstava KUD-a "Vuk Karadžić" iz Žabara i Trebotina "Razvojni put Bore Šnajdera". Ovaj tekst Aleksandra Popovića je sa puno dinamike i naboja postavio na scenu Dragan Marinković, sa kojim su se glumci amateri srodili u ostvarivanju rediteljske zamisli. Tako je nastala predstava vredna i gledanja i pamćenja u kojoj su svi glumci dostigli, za sada, maksimum.
"Srpski piromani" dr. Milentija Djordjevića, je aktuelna priča o našoj stvarnosti a autor sam kaže da mu je namera jedino da nasmeje, u čemu je i uspeo. Sve bolji amateri iz pozorišta Doma kulture Varvarin uz pomoć reditelja Milana Plećaša, ostvarili su pitku i gledljivu predstavu.
U subotu je posle FEDRARA za najmladje, publika mogla da vidi "Prosjačku operu" Vaclava Havela, reditelja Spasoja Ž. Milovanovića, u izvodjenju Dramskog studija Kulturnog centra iz Brusa. Ova prdstava je svkako najviše osporavana na ovogodišnjem FEDRARU, ali svakako izdvajamo odlične kostime Biljane Ivezić, koji su sa neupadljivom scenografijom Aleksandra Grčića, činili privlačan kontrast.
Poslednjeg festivalskog dana izvedene su dve preostale predstave. Amatersko pozorište Trstenik latilo se predstave "Sveti Georgije ubiva aždahu", Dušana Kovačevića, grandioznog projekta, prema kojem je reditelj Boško Dimitrijević možda imao i previše respekta, što se odrazilo na nepotrebnu dužinu i nedefinisan kraj. Predstava, ipak, zavredjuje pohvale, možda najviše zbog visokog dometa glumačkih ostvarenja.
Van konkurencije izvedeno je "Mrešćenje šarana", Aleksandra Popovića, u režiji Dušana Jovanovića, za koje je Pozorište Doma kulture Ražanj pobralo burne aplauze. A to je upravo ono zbog čega se i izlazi na scenu.
Žiriju, kojim je predsedavao Uroš Glovacki, a u kome su bili i Radoje Savić i Ljubodrag Obradović, sigurno nije bilo lako da se odluči za najbolje. Odluke su, ipak, jednoglasno donete. Za najbolju predstavu na Festivalu proglašen je "Razvojni put Bore Šnajdera"u režiji Dragana Marinkovića i izvodjenju Dramskog studija KUD-a "Vuk Karadžić" iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice. Drugonagradjena predstava je "Sveti Georgije ubiva aždahu", u izvodjenju Amaterskog pozorišta Trstenik, dok su trećeplasirani "Kovači", kojima se predstavio Dramski studio KUD-a "Gerasim Vujić" iz Konjuha.
Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Dušanu Jovanoviću za predstavu "Kovači", dok su najbolji glumica i glumac - Miroslava Obradović (Rozika u "Razvojnom putu Bore Šnajdera") i Dalibor Djokić (Mekhit u "Prosjačkoj operi"). Za najbolju muziku nagra|en je Dragan Marinković ("Prosjačka opera"), a za produkciju Slobodan Glišić ("Sveti Georgije ubiva aždahu").
No, kako je to rekao i potpredsednik Kruševačke opštine Miomir Ristović, u ime Organizacionog odbora, zatvarajući ovogodišnji "FEDRARO", bez obzira na nagradjene, pobedili su svi, srpska kultura i spremnost da se bori lepotom duha. Odnosu izmedju entuzijazma i dramskog amaterizma, predodredjenim na organsko jedinstvo, bio je posvećen i okrugli sto organizovan poslednjkeg dana četvrtog FEDRARA.
V.Vidojević
Sl. Marković
ХВАЛА НА ПОСЕТИ!