Крагујевац -
21. oктобар 1941.
Рат је.
Окупаторска чизма
Одзвања
Крагујевачким улицама...
Џелати купе све што је мушко,
Треба им 7500
Cрпских глава...
За сваку НЕМАЧКУ
Треба стрељати
Сто наших.
Немају милости.
Тог кобног ЈУТРА
У школи је
Почео ЧАС.
Док су ДЕЦА
Не тако БЕЗБРИЖНА
Слушала УЧИТЕЉА
Одзвањала је
ОКУПАТОРСКА ЧИЗМА
ШКОЛСКИМ ХОДНИЦИМА.
МУК, ТИШИНА.
Сви су са страхом очекивали...
А ОНДА...
ТРЕСКОМ СЕ ОТВОРИШЕ ВРАТА.
Нису чекали да се заврши ЧАС
Нити су се САЖАЛИЛИ
На РЕЧИ УЧИТЕЉА
Које је изговарао
Између
СТРАХА.
ДРХТАВО
ЗАЈЕЦА:
,,Стрељајте МЕНЕ
Не ЊИХ,
Они су САМО ДЕЦА“
И тамо, преко зелених пропланка
Где је требало
Да им буде место
ПРВОГ ПОЉУПЦА
И ЉУБАВНОГ САСТАНКА,
ГДЕ је ДЕТИЊСТВО
Требало да ПРОТРЧИ
Изабраше за место
СМРТИ...
Иако су били
НЕМОЋНИ и МАЛИ,
ГОРДО су један
Уз другог СТАЛИ-
Из ЧАСА ХРАБРОСТИ
Сви су ПЕТИЦЕ имали.
ЗНАЛИ су да ће уместо
ЗВОНА да почну РАФАЛИ.
Над ШУМАРИЦАМА
Дању СУНЦЕ
Нођу МЕСЕЦ БДИЈЕ-
ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС
још ЗАВРШИО ce није.
КРАГУЈЕВАЦ се у
ЦРНО
ЗАВИ.
СВАЧИЈА
ЗАКУКА
МАЈКА.
Ништа измишљено није,
Ово је
Истинита
КРВАВА БАЈКА.
©
Слађана Сентенчић - Јеремић
 |
Слађана Сентенчић - Јеремић
