Kragujevac - 
21. oktobar 1941.

Rat je.
Okupatorska čizma
Odzvanja
Kragujevačkim ulicama...

Dželati kupe sve što je muško,
Trebaim 7500
Srpskih glava...

Za svaku NEMAČKU
Treba streljati
Sto naših.

Nemaju milosti.

Tog kobnog JUTRA
U školi je
Počeo ČAS.

Dok su DECA
Ne tako BEZBRIŽNA
Slušala UČITELJA
Odzvanjala je
OKUPATORSKA ČIZMA
ŠKOLSKIM HODNICIMA.

MUK, TIŠINA.

Svi su sa strahom očekivali...
A ONDA...
TRESKOM SE OTVORIŠE VRATA.
Nisu čekali da se završi ČAS
Niti su se SAŽALILI
Na REČI UČITELJA
Koje je izgovorio
Između
STRAHA.

DRHTAVO ZAJECA:
,,Streljajte MENE
Ne NJIH,
Oni su samo deca“

I tamo, Preko zelenih proplanaka
Gde je trebalo
Da im bude mesto
PRVOG POLJUPCA
I LJUBAVNOG SASTANKA,
GDE je DETINJSTVO
Trebalo da POTRČI
Izabraše za mesto
SMRTI...

Iako su bili
NEMOĆNI I MALI,
GORDO su jedan
Uz drugog STALI-
Iz ČASA HRABROSTI
Svi su PETICE imali.

ZNALI su da će umesto
ZVONA da počnu RAFALI.

Nad ŠUMARICAMA
Danju SUNCE
Noću MESEC BDIJE-
VELIKI ŠKOLSKI ŠAS
još ZAVRŠIO se nije.

KRAGUJEVAC se u
CRNO 
ZAVI.
SVAČIJA
ZAKUKA
MAJKA.

Ništa izmišljeno nije,
Ovo je 
Istinita
KRVAVA BAJKA.