|
ВОЛИМ
ТЕ ЗЕМЉО МОЈА
О како
те волим,
земљо моја мила,
ту груду твоју родну,
у којој си све тајне
постојања нашег скрила.
Волим твоја
поља,
пуна златног жита,
враголасте реке,
брда валовита.
Волим твоје
потоке
и врзине,
глог у њима и дрењине,
дивљу ружу и купине
и славуја
кад се крије,
препелицу када гнездо
од бршљена вије.
О
тако те волим,
земљо моја мила,
било где
и колико год
далеко од тебе била.
©
Латинка Ђорђевић
|
Латинка Ђорђевић
је рођена августа 1951. године у
Земуну.
Са родитељима рано напушта свој родни град и одлази да заувек живи у
Крушевцу. Школовала се у Крушевцу и Београду. После двадесет година
одговорног рада у војној индустрији у Крушевцу, живот је одводи у
Швајцарску.
Тренутно живи и ради у Цириху. Поезијом се бави још од средњошколских
дана, а тек у зрелом добу, стицајем разних околности објављује
своје прве радове. Свој књижевни рад започела је репортажама
објављеним у часопису "РЕЧ". Од тада је
стално књижевно активна. Рађају се песме, бајке и басне за децу. Воли
да их сама режира и да за њих прави сценографију.
Члан је Удружења Српских писаца
Швајцарске. Песме су јој објављене у зборницима "Завештања
2005.", "Савременици у расејању"
и "Гарави сокак", а у току је и припрема
самосталне збирке песама.
контакт - e-mail:
dj.latinka@bluemail.ch
|