GDE
JESEN KIDA LIŠĆE SA GRANA
Lagano
koračam ka ivici
razuma
Sećanja moja magla su
gusta
Sve manje učim, sve manje
znam
Prošlost je postala
sasvim pusta.
Detinjstvo nemam
il’
ipak ne sećam se
Misli ne govore šta zbilo
se pre
Budućnost bela poput polja mrazna
Osta mi sadašnjost, samo sadašnjost
prazna.
U
mojoj glavi svet je
čudan
Gde jesen kida lišće sa
grana
Tu je strah uvek budan
Nema glasova, samo galama.
Ne
mogu izaći iz dubokog
vira
Svom silinom sve dublje me
vuče
Nema sreće, mračna
muzika svira
Krade mi um, gromovi muče.
Već
danima sanjam isto
mesto
Mesto gde tama vlada bez
imalo srama
Najlepsi galeb samo crna
je vrana
Gde jesen kida lišće sa
grana.
©
Miladin Miladinović
 |
Miladin Miladinović
Rođen sam prvog januara 1984. godine u Čačku gde sam i završio gimnaziju. Nakon završene srednje škole dolazim u Beograd
gde upisujem Pravni fakultet, na kome
sam trenutno druga godina.
Nemam stalno zaposlenje i trenutno
radim razne poslove kako bih imao
malo novca za sebe.
Još kao đak osnovne škole pisao sam
pesme koje su se čak pojavljivale i na pojedinim izložbama. Ozbiljnije sam
počeo da pišem pri kraju srednje škole
jer mi se činilo da imam dosta toga da
kažem, a najbolji način da vas neko čuje
jeste upravo kroz poeziju.
Iskreno se nadam da ćete me uvrstiti u vašu zbirku jer bih zaista želeo da postanem član i prijatelj jedne takve kulturne istorije.
