PUT
10
Nije hrabrost zariti koplje u grudi tudjinu,
već goloruk uroniti u sopstvenu dubinu.
Tonuti u mračne ponore i bezdane,
posuti so na kukavički zaceljene rane.
Lizati ih
nanovo, roptati u krvi,
dok ih časno ne preboliš ili te bol smrvi.
Pa kad sve
to svršiš pred ogledalo staneš,
ako se ne prepoznaš tad čovek postaneš.
I ponovo
nosiš ožiljke ko orden,
svečan, gozdav, na kolac naboden.
©
Slobodan Nikolić
 |
Slobodan Nikolić
Nikolić
Slobodan, je rodjen 09.06.1980. godine u
Panevu. Sticajem okolnosti zavrišio Vojnu
akademiju i trenutno radi kao mornariki
oficir.
Poeziju piše od 1999. godine, ali nažalost nije objavljivao. Nada se da će angažovanjem u ovom priojektu doprineti pomirenju svih ljudi na svetu.
