NEVINE ŽRTVE

Hvala ti gospode
što nismo one kosti
što si nas zaklonio krilom
što nam je koža tanka i žuta
što nije mermer
što nije kruta.
Što ne ležimo ukraj puta
prerezanog vrata
iskopnilog glasa.
Hvala ti.

Da li je grešno
radovati se
ovim što nam ostade.
Ne upadosmo u zasedu
meta krvniku.
Šta su oni krivi
a šta mi
Zar ja 
da budem Jovanova glava
ja, što se Jovanom zovem.

Namučena telesa
muče me svojim bolom
muči me nebo koje je gledalo
drveće koje je šumelo.
Noga je trčala u susret
ruka je radila
neumorno sadila
kopala, šila
umorna bila.
Glava se smejala
okretala Suncu
pričala, snila
ljubila.

Nisu dobro čuli
snalažljivi nisu bili u bekstvu
jer bežali nisu.
Djavolova strast ih nagrdi
napi se njihove krvi.

Neka mi oproste
što ih gledam takve
jadne i bedne u ljudovanju
ljubim ih u srca stisnuta
i preko sve krvi
i preko sveg bola
primi ih Bože u svoje grudi
uteši ih
neka i dalje budu ljudi...