KASAPSKI STO

Niti je hteo za jasla da se veže,
niti je hteo u jaram da se preže.
A komoli njivu posnu da izore,
nedaj bože drva da dovuče iz gore.

Nego sve se nešto po livadi skita,
kao pametno svoju pamet pita.
Pa laže volove i ove volovske žene,
o pogledu priča s' tamo neke stene.

Te, odatle se vidi čitav volovski raj,
te, tu muke nema, ni lepoti kraj.
Te, tu se seno samo za spavanje bere,
te, tu ljubav nema granice ni mere.

Dobro ajde, što on za posao ne mari,
ali zašto da ostale volove kvari.
Ajde ti frajeru u klanicu tek,
da tamo završiš svoj slobodni vek.

Staviše njega na jedan sto,
velik koliko i sam vo.
Pa u njegov volovski vrat,
zabiše nož i krenuše ga klat.

Pomisli, ovo je jedno odvratno mesto,
a gde je ono, o kome sanjah često.
Pa riknu ko što volovi znaju,
zar pesnike u klanice daju?

Eh, ko na živu ranu kad sipaš so,
pištim, vrištim, al neznam što.
I ričem ko preklan vo,
što evo leže,
na ovaj moj, kasapski sto.

© Spasoje Ž. Milovanović

Strana 5. VOLIM TE ZEMLJO MOJA /
Latinka Đorđević »»»