POGLED U NOĆ

Pogled u noć. Samoća otpada,
dok ulicama mnoštvo promiče.
Narod je taj određen da strada
za nešto, što ga se i ne tiče.

Narod je tu za ciljeve tuđe,
ideale svoje u zapećak baca.
Žureći niz stepenice duge,
ne shvata da ne zna kud korača.

Sa pogledom u noć, nade blede,
mesec odnosi predubeđenja.
Tad razum, pesmom iz zasede,
poželi stvarnost da menja.

Počne razum nov sadržaj da traži
i put da plete za zlatne doline,
a zna; teško je u moru laži,
do prave doplivati istine.

Tek na kraju, istina se sazna.
Nevin narod do tada nastrada.
Za ravnodušnost stigne ga kazna
i put u novo, ostane mu nada.

Novi sadržaji ipak se pronađu
i put u uspeh mašta najavi.
Svi koji uskoče na tu lađu,
znaće; zora se na istoku plavi.