JULI 2005
Ovo je pesma nedelje. Sve Vaše pesme koje pošaljete na
email pesnici@poezijascg.com, naći će se u konkurenciji za pesmu nedelje.
Za pesmu meseca jula 2005. godine Vašim glasovima izabrana je pesma Na početku i na kraju.
Ljubodrag Obradović 1/7 - 2005
НА ПОЧЕТКУ И НА
КРАЈУ
На почетку и на крају,
увек се по нешто деси.
У заборави и бескрају,
остану нам сви успеси.
Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Воз у даљину сад одмиче
и односи блага света.
Моја драга у том возу,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са перона поспан.
Сутра ћу ја, уз бокал вина
ући у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мраз да стеже.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било теже.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих...
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одманућу само руком,
ко остане нек се весели.
На почетку и на крају,
увек се по нешто деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остају нам и сви порази...
и сви успеси...
© Љубодраг Обрадовић
Dragan Todosijević - 2/7 -2005
KRAJ
MORAVE
Na
obali reke Morave mile,
starica
seda talase broji.
Seća
se rado mladosti svoje,
ljubavi
prve, koju još
voli.
Morava
miluje korito svoje,
ko njega
nekad starica što
je.
Moravu
gleda, al srce pati,
pusta
mladost neće da se vrati.
Morava
spira obale svoje,
a
sećanje
starici
ostaje.
I
dok životnu bitku bije,
Morave
nikad dosta joj nije.
Morava
teče, talasi pene,
dok
skrivaju setu stare žene,
koja
pamti i još se
seća,
ljubavi
prve, davnog proleća.
© Dragan Todosijević
Ljubodrag
Obradović - 3/7 -2005
ZAKLANA LJUBAV
Kad zaklana oživi ljubav,
i plač zaseče nebo,
poćeču da ti se divim
i živim samo za tebe,
slatka moja devojčice.
Kad zaklana oživi mašta
i snovi na krilima volje,
srcu kažu kako da oprašta,
sa tobom ću rado u nevolje.
Kad ono nemoguće,
počne da biva stvarnost,
doći ću i ja do tvoje kuće
i stati ti pod prozor.
Doći ću, da slušam šapat tvoj
i tvoje raspukle snove,
doći ću zaklana moja,
da budem mesec duši tvojoj,
zvezda padalica tvome snu.
© Ljubodrag
Obradović
DRAGAN TODOSIJEVIĆ - Trebotin - 4/7 -2005
TREBOTINSKA NOĆ
Kad crna
tama,
iznad mog sela padne,
pa lišće šumi,
a povetarac miluje
grane drveća,
to je Trebotinska noć.
Kad se polja isprazne,
kad ratari odu kući,
pa onda tiho dođe,
nešto crno,
kao gavran
i
nadvije se nad selom,
to je Trebotinska noć.
© Dragan Todosijević
Ljubodrag
Obradović - 5/7 -2005
PRAZNINA
Osećam čudnu prazninu,
dok kraj mene sedaš.
voleću te kad ne budeš ovde .
Sad te samo gledam.
Sad te samo gledam,
a misli prolaze kroz glavu.
Voleću te nekad,
sad samoću želim pravu.
Zaljubljeni parovi,
kraj nas polako prolaze
i rado plaćaju kazne,
što travu parka gaze.
A tvoj osmeh je lažan,
kao i kosa, kao i grudi.
I ja se samo pravim važan,
govoreći da me najbolja žena ljubi.
I tvoj pogled je lažan,
kao i telo, kao i reči.
I ja se sad sa pravom nadam,
da vreme rane leči.
Osećam čudnu prazninu,
dok kraj tebe sedim,
jer znam da ću te voleti,
mada se sad zbog toga jedim.
Voleću te kad ne budeš moja,
voleću te kad sve zaboraviš.
Voleću te nekad...
A sad moram da te ostavim.
© Ljubodrag
Obradović
Copyright © by POEZIJASCG All Right Reserved.
