http-equiv="content-type">


Љубодраг Обрадовић style="font-weight: bold;">






НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ





На почетку и на крају,

увек се по нешто деси.

У забораву и бескрају,

остану нам сви успеси.



Оно прошло, нас се не тиче.

Наша прошлост неком смета.

Воз у даљину сад одмиче

и односи блага света.



Моја драга у том возу.

Не мисли, баш је срећна.

Пријатеља слуша у заносу,

долази будућност много лепша.



Долази будућност лудо фина.

Машем са перона поспан.

Сутра ћу ја, уз бокал вина,

ући у други сан.



И све ће проћи, игра жива.

Месец ће да светли, мраз да стеже

Опет ће радници на флашу пива

и сећање, некад је било теже.



Опет ће радници да раде,

а мудраци да мудрују и снују

и да се после нове насладе

љуте, што их уз пиво псују.



А ја ћу низ улицу ићи,

крај излога пуних и светлих...

У души светлеће месец,

а џеп биће празан.



Стићи ћу до краја.

Свако стигне тамо јер не жели.

Одмахнућу само руком,

ко остане нек се весели



На почетку и на крају,

увек се по нешто деси.

Ипак, у забораву и бескрају,

остају нам и сви порази...

И сви успеси...



© -Љубодраг Обрадовић

Copyright © by POEZIJASCG All Right Reserved.

Objavljeno : 2006-01-01 (1892 Pročitano)