1/10/2005

Ljubotrag Obradović

SAN

Znam da je to bio san,
šetala si sa mnom u šumi.
Bio sam tako pijan,
a hteo, treznog da glumim.

Znam da je to bio san,
nežnost i toplinu samo sanjam.
Znam da nismo par,
sreća samo u snu odzvanja.

Znam da je to bio san,
zagrljaj, poljubac, milovanje...
To me život snom mami, znam,
a na javi tugovanje...

Znam da je to bio san,
lažna sreća, pa pustoš u duši.
Kratki tren od snova pijan,
a onda java zorom sve sruši.

2/10/2005

Ljubodrag Obradović

LET

Iza okuka i vrzina
U carstvu slobode
U šumi gustoj
Postoji uvek neka toplina
I kad se misli
Sve je pusto.

Duboko u meni
Odzvanja proleće
Donosi utehu i slavuje
I kad život poraze nameće
Pesme prirode
Odnekud zastruje

I sve se učini da je lepo
I dah
I smeh
I suza
I idem kroz život popreko
Preko trnja i jaruga.

Spotaknem se
Padnem
Srce zalupa
Trčim opet
Nije sve propalo
Namignem vetru
I letimo skupa,
Kroz život
Svet
I sve ostalo

3/10/2005

Dragan Ćirković

Velika Lomnica

PASTIR

U velikoj staroj šumi,
gde vlada rajski mir,
sa svojim dragim stadom,
usamljen živi pastir.

Jezivo vetar zavija
i kiša počinje da pada.
Umoran starac sedi
misleći na godine rada.

Pita se: Šta je to život ?
Šta li donosi sutrašnji dan ?
Tužna istina glavom leti,
baš je tužno živeti sam.

Noć je odavno prošla,
više ne vlada mir.
Gromovi bogove zovu,
na svoj vatreni pir.

Odjeknu udar groma,
nebom zasija sjajna pruga.
Umorno starčevo srce,
ispuni golema tuga.

Brišući suze, pastir stoji
i broji mrtvo stado.
Poslednje reči behu mu:
Prokleta bila nebeska vlado.

4/10/2005

Ljubodrag Obradović

KONTRAST

Kontrast je to,
stajati uvek u senci,
a činiti zlo
i nerođenoj deci.

Oduvek je bilo budala,
koji se pale na kurblu.
Sit sam svih podvala,
ljudi iz senke srećni da budu.

Koji to vrag goni ljude,
koji to usud vlada svetom,
kad poštenog začas osude,
a zlog proglase svecom.

Kontrast je to,
koji budi strah noćni.
Nisam još sviko,
da svetom vladaju moćni.