ROĐENDANSKO SLAVLJE

1/12/2005
(C) Milijan Slavnić 2005.

Gledajući zbirku poklonjenih stvari
Osećanjem vedrim iz smešeće duše
Slavljenik i društvo radosno pevuše
I godišta izgledaju kao spomenari

Slavlje konačno može da počne!
U prigodi i danu novog rođendana
Priređena beše slavljenička hrana
I svetleće torte bogate i sočne

A godine stoje i teku samo teme
Radosnih drugara koji sad su gosti
I slavljeničko lice drhtavo od treme

Smeje se i gleda prema fotoaparatu
Dok radosni otac popravlja kravatu
Za ovu srećnu sliku slavlja i radosti!

FANOVI

2/12/2005
(C) Milijan Slavnić 2005.

Razgovor uz piće vrle klijentele
Posmatra i sluša momak iza bara
Dok kulira dobru atmosferu stvara
I muziku pušta što fanovi žele

Pametna devojka živo okicama strelja
I sluša stvar i njen melodični siže
Još par prilika sada spolja stiže
Više nego reči, pogledi deo su veselja

Fanovi dolaze i prepun je klub
Sa ivice gleda umetnik i slika
Noć fanova je noć za umetnika

Na krugu čaše usne ostavljaju rub
Pune od jarkog karmina crvene
Privlače mladiće, i poglede plene...

(C) Milijan Slavnić 2005.

Poslala Linga - A.R.
3/12/2005

LJUDI
 
Ja nikada neću umreti,
jer godinama već
ne postojim.
Kosti i meso, krvni sudovi,
kad bi za čoveka
bilo samo to dovoljno,
imali bi i previše ljudi.
Svaki imaginaran stvor,
dao bi sebi za pravo,
da živi po više puta istu priču.
U meni zjapi praznina,
nema konca koji ušiva,
ni materije koja nadomešta.
Ja imam um, ali šta s njim?
On ne krpi, ne sniva,
opstajanjem pukim, ništa ne biva.
Večnost je dosadna,
ubija više nego čekanje
 da smrt zakuca.
Na vrata stupam
nogama od stakla,
plašeci se da ne polomim usput
nečije dostojanstvo.
Prazno je sve,
izmedju glava ne obitava
punoća zrelih duša.
Pa kad bih barem
mogla da prizovem kraj.
Il kad bih mogla da živim,
svet koji sanjam,
a da nikad ne sanjam,
svet koji živim.
   
 (C) 2005 - A. R.    

Poslala Linga - A.R.
4/12/2005

METAMORFOZA

Kad se pomrače u tebi
i poslednje ideje,
zapahnut slepim iluzijama
tražićeš kompas,
utiraćeš put,
plakaće ti na ramenu
ogrešeni bivši sveci.
Tražićeš Boga
kog si davno ostavio,
ispljuvanog u nekom budžaku,
da izdahne, poput svih ljudi.

Ostaćeš zapanjen
u oblaku saznanja,
da nemaš vise prava
na drugovanje,
sa razbludelim andjelima.
Jedina neprolaznost
u tvom životu
je nada koja evo,
naočigled ti umire,
trajanjem iskopanim
iz rastrganih dosanjavanja,
isčekivanje Velikog suda.

Gledaćeš, ti,
povlašćeni grehom,
upiraćeš prstom
na njega ne sluteći
kako si već naučio
da zaboraviš da voliš.
Otima te bagra,
a čovek sveteći se,
postaje nedostojan
da bude Bog.

Umiraćes misleći
da si sam hram,
da sve što dotakneš
postaje nekome svetinja,
nekome grob.
Raspukla se pred tobom
neka istrošena nadanja,
slamka koja zrači spas.

Kad isčeprkaš
u sebi nevine misli,
kad sapereš tvrdnje
da te plaši strah,
naučiš da naričeš
i voliš u isti mah,
naći ceš ga,
jer nije čovek
i jači je
od svakoga od nas.

Poslao Valven
5/12/2005

STUDENICA

Za nas mnogogrešne, hristoljubive,
krotke, u molitvi smirene,
na ovo mesto gde su usamljene
breze, i jele od tamjana sanjive.

Dom Božiji što vekovima prkosi,
pred nama ko stena stoji,
i sve nas sjajem doji,
toplinom neizmernom što nosi.

Od Stefana župana ktitora,
sazidana sred mirisnih gora
ponosno nosiš ime, Studenice,

kao da si nam majka draga
i kao da nam tvoja ruka blaga,
belinom nežno miluje lice.

(C) Valven 2005